Postoji lista tih nekih pesama koje smo toliko puta čuli i koja će nas uvek dočekati svuda, u pekari dok kupujemo doručak, u autobusu u obliku nečije melodije na telefonu ili na osamnaestom rođendanu našeg nećaka. Te pesme su toliko puta izanđane da je pravo čudo kako ih Youtube nije zabranio. Međutim, ljudima iz Srbije koji žive u inostranstvu ove pesme ne izlaze iz frižidera, mogu ih čuti samo ukoliko ih puste. Njih, ovi hitovi potpuno drugačije rade nego nas, koji smo ostali ovde i koji se sa ćirilicom u pesmama nosimo i srećemo svaki dan. Ove pesme su im okidači na sećanja, sranja, ljubavi i uglavnom ih rade na nostalgiju i lomljavu čaša. Često se desi da iako ste ceo život prezirali narodnjake, odete na Sinanov koncert u Beču, eto, čisto onako, da utolite tu rodoljupsku glad. Ili da u Njujorku umesto na najnoviji koncert Weeknd-a, odete da se iznjišite uz Čolu, u ime starih dobrih vremena.
Pozvali smo nekoliko ljudi koji više ne žive u Srbiji i pitali ih uz koju pesmu se najintenzvnije sete svoje zemlje i uz čije stihove ih najviše spiči nostalgija.
Videos by VICE
Nevena, 28, Šangaj: Đorđe Marjanović – Beograde
Već četiri godine ne živim u Srbiji, jer tako želim i odgovara mi. Otkad sam završila faks putujem po svetu i predajem engleski. Do sada sam živela i radila u Istanbulu, Meksiku, Njujorku, a trenutno sam u Šangaju. Ne tugujem nešto posebno za Srbijom ali moram da priznam da sam išla na koncert Dubioze Kolektiv i u Istanbulu i u Njujorku, a ne slušam ih. Išla sam samo zato što su «naši». Razmišljala sam i da odem na koncert Čole, ali ipak nisam. Kao što rekoh, nisam posebno nostalgična i lepo mi je što sam otišla iz Srbije, ali ovo često pustim:
Jovana, 25, Berlin: Lepa Brena – Janoš
Dve godine sam već u Berlinu gde sam rešila da nastavim studije. Mnogo mi je zanimljivo da puštam Cecu strancima i gledam kako reaguju. Čudno je to što mi nekad “dođe” odjednom da slušam te neke pesme iz srednje škole. Najviše volim da pustim od Brene – Janoš, ili od Zdravka Čolića – Mađarica. Mada moram da priznam da ponekad odvalim i Cecu, kad pričam sa ljudima iz Srbije na Skajpu uglavnom.
Branko, 32, Prag: Bajaga – 442 do Beograda
Živim u Pragu već pet godina. Studirao sam i ostao ovde. Nedostaje mi Srbija, ali sreća da me prijatelji često posećuju. Ono što mi najviše fali je definitivno period detinjstva i puberteta u Beogradu kada sam bio jako bezbrižan. Leta na klupici ispred zgrade, otpadanje sa ekipom, prva duvanja i muvanja. Kad me pukne nostalgija na taj period setim se drugara koje baš dugo nisam video i razmišljam gde su i šta su. Tada pustim ovo:
Tamara, 28, Cirih : Idoli – Rusija
Živim ovde sa dečkom od prošle godine. On je dobio ovde posao, ja za sada sedim gajbi ali pokušavam i ja da se zaposlim. Nedostaje mi porodica najviše. Ovde ima dosta naših ljudi, pa kapiram da mi je zbog toga malo lakše. Svi su ljubazni i trude se da ti pomognu da se snađeš što bolje. Otkad sam se doselila nisam posetila Srbiju. Ponekad mi zafale izlasci i bleje sa mojim drugaricama. Sve smo se rasule po svetu, ali se redovno čujemo na društvenim mrežama. Često sama sama na gajbi pa se desi pa se prepustim melanholiji i nostalgiji. Na plejlisti u takvim stanjima stalno mi je jedna pesma Idoli – Rusija. Ne toliko zbog teksta koliko zbog same melodije koja je baš melanholična i od koje se uvek naježim.
Jelena, 34, Čikago: Vlado Georgiev feat Niggor – Tropski bar
Kada sam otišla iz Srbije u leto 2004. godine ova pesma je bila hit. Slušala se svuda. Ne slušam inače domaću muziku i nemam pojma ko je sada popularan, ali ovo pustim s vremena na vreme jer me podseća na to leto i žurku koju sam pravila za ispraćaj. Ova pesma mi inače ponekad zasvira u glavi u određenim situacijama. Zarazna je. Znam je celu napamet.
Jovan, 25, Beč: Keba – Imao sam
Došao sam ovde još kao klinac sa mojima. Oni ovde rade, ja studiram Medicinu. Kao što već znate, ovde ima puno naših ljudi i dešavanja sa srpskom muzikom. Srpske zvezde stalno gostuju. Ja ne posećujem te događaje, ali nekad mi dođe kada sam sam ili kada mi dođe društvo da raspičim narodnjake. Ovo nam je omiljena pesma za takve trenutke:
Pročitajte i :
Đorđe, 25, Pariz: Džej – Gde ću sad moja ružo
Iskreno, ne puca me nostalgija, ali imam pesma koje više volim da slušam otkad sam ovde. Neodstaju mi određeni ljudi na primer, na koje me podsete određene pesme. To su uglavnom neke novije. Ima ta jedna pesma koja me uvek asocira na neke događaje i trenutuke provedene u Srbiji.
Ana Marija, Hamburg, 35: Neki to vole vruće – Medu moj i šećeru
Živim i radim ovde već sedam godina, predajem u jednoj školi. Kada sam došla bilo mi je strašno i mnogo mi je nedostajala Srbija, naročito rodni Kragujevac. Imala sam problem i što mi je sestra jako nedostajala, i porodica. Vremenom sam se navikla ali me u pms-u uvek spuca teška nostalgija i tada uglavnom sama sa flašom vina slušam pesme iz detinjstva. Ne slušam novu muziku iz Srbije, ne znam nijednog izvođača. Narodnjake nikad nisam volela, ali ponekad pustim neke treš grupe, Magazin na primer. Ova pesma koju sam izabrala me podseća na nestašluke mene i moje sestre i miris maminih prženica nedeljom ujutru.
Marina, 29, Frankfurt: Vesna Zmijanac – Idem preko zemlje Srbije
Pre pet godina došla sam u Frankfurt da radim. Pre toga sam živela u Berlinu. U Srbiji nisam deset godina, a prvi put sam iz nje otišla sa mamom. I ona i ja smo dosta slušale srpske zabavnjake, naročito neke starije koji su nas podsećali na određene događaje. Međutim ova pesma me nije podsećala na događaj iz prošlosti, već sam je posvetila tadašnjem dečku iz Srbije sa kojim sam imala vezu na daljinu. I kada smo raskinuli nastavila sam da je slušam kada se napijem. Ne znam da li što u svom imenu sadrži ime zemlje ili ne, ali pukne me na neku patriotsku nostalgiju. Kad je slušam poželim da sam u nekoj kafani na Ibarskoj magistrali, da se popnem na sto, izujem cipele i razbijem čašu.
Bogdan, 30, Atina: Željko Joksimović -Varnice
U početku sam u Grčku dolazio samo leti i to uglavnom na Tasos gde sam radio kao konobar. Kada sam shvatio da mi se mnogo više isplati da ostanem tamo, zaposlio sam se za stalno u jednom restoranu ovde. Čak i dok sam dolazio samo na leto, uvek sam sa sobom nosio CD sa narezanom domaćom muzikom koji je sadržao nešto što inače uopšte ne slušam: Željka Joksimovića, Boru Čorbu, Cecu, Olivera Dragojevića. Od svih tih pesama jednu sam zadržao na plejlisti, i ona me uvek nekako “digne” i podseti na ta vrela leta na ostrvu. Možda i zbog ovog “samo mi dođi nismo preko granice”.
Još na VICE.com:
Domaći hitovi stari 20 godina: Red treša i po koji biser
