U Beogradu je u ponedeljak počela Nedelja ponosa. Parada ponosa je zakazana za nedelju 17. septembra. Program je dostupan na parada.rs
Jovana i Stevana poznajem dugo. Jovan ima 33 godine, a Stevan 27. Njihova veza je sinonim za jaku, odanu i stabilnu ljubav kakvu ne viđate često. Da žive u nekoj drugoj zemlji, bili bi onaj dosadni par koji se stalno cmače na ulici i u prevozu i ne odvaja jedno od drugog. Zajedno su osam godina. S obzirom na to koliko se vole, žele da jednog dana njihova ljubav dobije potvrdu u vidu braka, jer to doprinosi njihovoj bliskosti, intimnosti i podrazumeva jedan korak napred. U poslednje vreme razmišljaju i o detetu, ali nemaju pojma kako da to ostvare.
Videos by VICE
– Ljudi stalno ističu kako su žene te koje nekako više žele decu. Da im je biologija takva, stalno se pominje taj materinski instikt. Oduvek maštam o deci. Pre Stevana sam bio u vezi sa dečkom koji nije podnosio decu i to je bio razlog našeg raskida, iako sam znao da je najverovatnije nemoguće da ćemo jednog dana imati dete – kaže Jovan.
Stevan kaže da muškarcima nije ponuđeno mnogo opcija, s obzirom na to da biološki nisu sposobni da rađaju.
– Kao što se neke žene bore sa sterilitetom, mi moramo da se pomirimo sa našom biologijom, što ne znači da ne možemo da budemo dobri i uzorni očevi, zar ne? – pita se Stevan.
U Srbiji, većina ljudi porodicom smatra isključivo heteroseksualne parove koji imaju decu. Međutim, porodice u 21. veku mogu da budu različite. Porodice su ljudi koji mi smatramo porodicom. Porodice su samohrane mame i tate sa svojom decom, porodice su i ljudi bez dece, porodica može biti pojedinac, porodice su i LGBT ljudi sa svojim partnerima, i nažalost, najčešće neispunjenom željom za detetom.
Iako su u velikom broju država Evrope istopolni brakovi priznati, pa tako i ceo sistem dece u njima zakonski uređeniji, kod nas je priča o dve tate ili dve mame i dalje ogroman tabu. Istraživanja dokazuju da samostalni roditelj, roditelji usvojenog detata, lezbejske majke i homoseksualni očevi, kao i istopolni parovi mogu da stvore porodičnu atmosferu i odgaje zdravu i dobro prilagođenu decu.
– Zajednica istopolnih roditelja je najsličnija zajednici u kojoj se nalazi jedan biološki roditelj deteta dok je drugi očuh ili maćeha, ili pak detetova tetka/ujak. To su porodične zajednice koje su se dokazale u praksi kao stabilne i za dečji razvitak potpuno adekvatne. Zbog toga ih treba omogućiti i istopolnim partnerima, jer pružaju deci kompletniju porodicu od jednoroditeljskih porodica- navodi u jednom svom istraživanju profesorka Zorica Mršević, istraživačica i aktivistkinja za ljudska prava.
Ipak, to što ovi istopolni brakovi nisu dozvoljeni ne znači da su gej ljudi potpuno sprečeni da imaju porodice, koje to ne mogu biti na papiru. Ako ste gej u Srbiji i želite da imate dete, pomučićete se i nećete imati ljubazan tretman kao ostali parovi. Najčešće će te morati da slažete da niste gej, ali opcije postoje.
Pokušala sam da istražim kako gej parovi mogu da postanu mame i tate, iako im je u zakoni države u kojoj žive to zabranjuju a, prema rezultatima istraživanja iz 2015. godine, devedeset odsto stanovništva njihove zemlje, protiv toga.
U Srbiji, gej muškarci imaju manje mogućnosti da postanu roditelji, nego žene.
SUROGAT MATERINSTVO – IZRIČITO ZABRANJENO
Jovan i Steva su nekoliko puta su razmišljali o odlasku u drugu zemlju, ali im je to za sada komplikovano. Obojica imaju poslove u Novom Sadu. Opcija koju trenutno ozbiljno razmatraju je traženje surogat majke u inostranstvu.
Iako je tokom ove godine zakon o vantelesnoj oplodnji izmenjen, i iz petnih žila se svi dernjanju kako se natalitet mora povećati, a kao i prethodni, i novi zakon strogo zabranjuje surogat materinstvo na našim prostorima.
USVAJANJE DECE – JAKO TEŠKO
Porodični zakon: printskrin
Druga opcija za muški par koji želi da ima dete je usvajanje koje je dosta problematično i kod ljudi koji su u braku. Naime, u Porodičnom zakonu se navodi da dete može usvojiti i samac/samica.
– Isključivo ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvaјanje i licu koјe samo živi ako za to postoјe naročito opravdani razlozi imaјući u vidu naјbolji interes maloletnog deteta. Da bi lice koјe samo živi moglo usvoјiti, odnosno da bi steklo opštu podobnost, potrebno јe da ispunjava iste uslove kao i bračni i vanbračni partneri zaјedno. U tom smislu ne traže se posebni uslovi, odnosno procedura pred organom starateljstva јe identična kada zahtev za procenu opšte podobnosti usvoјitelja podnosi poјedinac kao i kada zahtev podnose supružnici ili vanbračni partneri zaјedno – navode iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.
Međutim, na moje pitanje koliko je slučajeva u kojima je samac usvojio dete zabeležno do sad – nisam dobila odgovor. Na jednom portalu naišla sam na podatak da je u poslednjih deset godina jedan muškarac u Srbiji usvojio dete, a svake godine, u proseku to učini nekoliko žena.
– Mi se retko odlučujemo da dodelimo dete samcu, jer smatramo da, ipak, treba da živi u porodici. A porodica je, kao što zakon kaže, zajednica muškarca i žene, i Ministarstvo će se uvek držati te zakonske odredbe – napomenuo je pre dve godine na istom portalu Aleksandar Vulin, tadašnji ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Kada se sve sabere i oduzme, najsigurnija opcija za muškarce u ovom slučaju je – inostranstvo.
– Moja sestra ima dvoje dece sa kojima sam ja u sjajnim odnosima. Najviše me nervira što dosta ljudi očekuje od mene da se zadovoljim time. U fazonu su “Hej pa ti si ujak, dosta ti je” – razočarno priča Jovan.
TI MENI, JA TEBI
Koliko su mi Stevan i Jovan objasnili, dešava se da gej muški parovi sklope dogovor sa gej ženskim parovima. Na primer, on donira spermu, jedno dete pripadne drugarici i njenoj partnerki, a sledeće muškom paru.
KOD LEZBEJKI, ZA NIJANSU LAKŠE DO DETETA
Jasna* i Klara* su zajedno četiri godine. Do skoro su krile i predstavljale se kao najbolje drugarice. Vremenom su shvatile da zaslužuju normalnu vezu i obelodanile je. Sledeće godine planiraju venčanje u Hrvatskoj jer Klara ima hrvatsko državljanstvo. O deci za sada samo pričaju i maštaju.
– Pričamo često o tome kako bismo volele da imamo dvoje dece. Za sada ništa konkretno nismo preduzele, a s obzirom na to da obe gazimo tridesetu, razmišljale smo da zamrznemo jajne ćelije, kako bismo bile sigurnije za budućnost. Ko zna, možda se do tada nešto i u Srbiji promeni – priča Jasna.
Klara kaže da bi dete bilo normalan korak koji sledi.
– Nas dve stvarno imamo jaku i ozbiljnu vezu i smatram da bismo obe bile sjajni roditelji. Strašno je što smo obe “nadarene” tom moći rađanja, a ne možemo imati naše dete. Ne ovde, u nekoj drugoj zemlji, da – kaže Klara.
Ženski parovi se najčešće odlučuju za poznate donatore (gej ili strejt drugare) i rade oplodnje u privatnim klinikama.
– Nemamo tačnu statistiku ali po onome što nam devojke koje dolaze u Labris govore, najčešći razlog za odlazak u inostranstvo i jeste taj sto ovde ne mogu da zasnuju porodicu koja je prepoznata i ima prava. Mislimo da će država u narednom periodu morati da na neki način reši ono što oduvek postoji u realnosti, a to su istopolni parovi – priča Jelena Vasiljević, programska koordinatorka za zagovaranje iz organizacije za lezbejska ljudska prava Labris.
BANKE SPERME NE POSTOJE, IAKO SE DUGO VEĆ NAJAVLJUJU
Već više od pet godina se po medijima pompezno najavljaju banke sperme koje bi pomogle ženama da ostanu trudne. Nagađalo se da će se prva takva nalaziti u okviru Kliničkog centra Srbije, ali od toga na kraju nismo videli nijedan spermatozoid. Zakonodavstvo u Srbiji, jeste prepoznalo potrebu za formiranjem banke semenih i jajnih ćelija, ali ne i sam program donatorstva. Iako postoji u zakonu, za sada se nije učinilo ništa u cilju formiranja ovih ustanova.
– Kako se radi o veoma složenom sistemu, koji obuhvata prikupljanje donatorskih ćelija, skladištenje, sistem apliciranja parova, transfera ćelija, praćenja osoba koje su deo donatorskog programa u smislu dobijanja informacija o toku i ishodima postupaka biomedicinski potpomgnutog oplođenja, kao i ispunjavanje svih zakonskih i etičkih principa koji se vezuju za ovu oblast, ne zna se kada će ovaj sistem zaživeti – objašnjava mi Milica Ilić, specijalista ginekologije i akušerstva klinike za ginekologiju Jevremova.
Rekla mi je da se do sada susretala samo sa ženskim parovima koji su izneli želju za decom i da njih uglavnom upućuje u inostranstvo, gde je ovaj način ostvarivanja roditeljstva omogućen. Najčešće ovakvi parovi idu u Dansku gde zajedno prolaze kroz sve faze asistirane reprodukcije, bilo da se radi o intrauterinoj inseminaciji ili vantelesnom oplodjenju uz donorsko seme.
Banke sperme postoje u inostranstvu (npr. Cryos international) i onda se rade kućne insemenacije, insemenacije na klinici i vantelesne u inostranstvu. Tamo gde sperma može da se pošalje (Makedonija i zemlje Evropske Unije).
INSEMINACIJA SA DONATORSKIM SEMENOM, VANTELESNA SA DONATORSKIM SEMENOM, ILI TRANSFER DONIRANIH EMBRIONA
Doktorka Milica mi je objasnila kako stvari funkcionišu u drugim zemljama gde su istopolni brakovi legalni i gde se razmišlja ne samo o dobijanju deteta, već i o psihološkoj strani cele situacije. Naime, jedna od dve mame, nakon ovih postupaka može osetiti manju povezanost sa detetom.
– Neke klinike u inostranstvu su omogućile da beba stvarno ima dve mame, tako što će od jedne mame uz pomoć njenih ćelija nastati beba, a druga mama će je doneti na svet. U tehničkom smislu ovaj postupak se bazira na donatorstvu jajnih ćelija i semena, ili samo semena, ali i jednoj vrsti surogat materinstva što je kombinacija u kojoj svaka od partnerki aktivno učestvuje u stvaranju novog života – objašnjava mi.
Ona kaže da se u nekim zemljama otišlo i korak dalje, tako da se obe mame pripremaju čak i za dojenje.
– To se postiže tako što majka koja ne nosi bebu nadomešćuje hormone koji se prirodno stvaraju u trudnoći što će joj omogućiti da doji svoje dete, čak i ako ga nije rodila – kaže Milica.
SVE U SVEMU – INOSTRANSTVO
Pričajući sa gej parovima koji tek razmišljaju o deci i sa kojima sam zajedno istražila opcije, shvatam da je za celu borbu potrebno mnogo strpljenja, para, ali i poniznosti. Mnogi ljudi koji su želeli da odu na vantelesnu ili da usvoje dete morali su da se prave da su ono što nisu. Morali su da lažu da su strejt.
Jana, 39 i Maeve, 37, otišle su iz Srbije. Žive u Njujorku zajedno već osam godina, obe rade, nisu se venčale, ali planiraju. Dugo su razmišlljale o bebi i dogovorile se da će Maeve biti ta koja će nositi bebu, prvenstveno iz medicinskih razloga. Jani je malo krivo, volela bi da i ona može da proživi iskustvo trudnoće. Početkom septembra im je potvrđeno da je beba na putu. Kažu da nije nimalo jeftino, sve će ih koštati oko 25 hiljada dolara. Osiguranje pokriva samo jedan deo porođaja.
– Prvi donator koga smo odabrale bio nam je potpuno nepoznat, svidele su nam se prvenstveno njegove zdravstvene karakteristike, potom pismo upoznavanja koje je napisao o sebi, bez identiteta, naravno. Pošto nije uspelo, kod sledećeg smo gledale samo medicinsku stranu, a onda, trećeg puta, ponovo smo gledale sve – počinje Jana njihovu priču.
Kaže mi kako su razmišljale da donator bude i neko od njihovih prijatelja, ali da su od te ideje odustale jer nisu bile sigurne koliko bi taj neko pristao da ne bude uključen i život bebe koja nosi njegov DNK.
– Ovako, kod advokata banke sperme postoje podaci o donatoru, detetu ćemo reći kako je napravljeno, i ako želi, moze da kontaktira oca, koji će, takođe ako želi, moći da odgovori i da se upoznaju – priča Jana i dodaje da ne veruje da bi se upustile u sve ovo da su ostale u Srbiji.
– Moji roditelji su nas prihvatili kao par, čak je u jednom trenutku bio veći problem sto je Maeve Amerikanka, nego sto smo lezbejke. Raduju se sada, naravno, i moja majka se sprema da dođe pred porođaj, jer “niko ne zna u toj Americi kako treba sa decom – smeje se.
DETE SA DVE MAME/TATE U SRBIJI
Svi parovi sa kojima sam pričala i koji razmišljaju o deci rekli su mi da ne brinu toliko o samom načinu na koji će doći do dece koliko o onome što će doći posle toga. Napadi, osuđivanja, predrasude i stres kroz koji će dete proći jesu stvari koje najviše odbijaju gej ljude u Srbiji od te ideje, a to upravo dokazuje ono sa početka priče – ljudi u istopolnim vezama su sposobni da budu roditelji i na isti način vole i brinu kao i oni koji su hetero.
– Ono što je deci potrebno da odrastaju kao srećna, zdrava i prilagođena jeste najpre porodični život bez stresa. Istraživanja dokazuju da je za dečji razvitak od najvećeg mogućeg značaja da odrastaju u porodičnoj atmosferi sa minimumom svađa, maksimalnom negom, maksimalnom podrškom, kao i veoma jakom i bliskom vezom između dece i roditelja. Homoseksualni roditelji u stanju su da obezbede toplu atmosferu prožetu ljubavlju. Ono što obezbeđuje porodičnu strukturu nije, dakle, isključivo biološka veza između roditelja i dece, već negovateljski odnos između roditelja i dece – zaključak je profesorke Mršević iz pomenutog istraživanja.
Strah da istopolni brakovi urušavaju porodične vrednosti i utiču na natalitet zemlje potpuno je apsurdan i pogrešan. Porodice su porodice, nisu sve iste, ali u okviru njih se obavljaju isti zadaci, ulažu isti napori i neguje ista količina ljubavi.
A to je najvažnije.
* Imena nekih sagovornika parova su izmenjena radi zaštite privatnosti i bezbednosti. Sva imena su poznata redakciji.
Još na VICE.com:
Roditelji koji su bezuslovno uz svoju LGBT decu u Srbiji
Odnos biznisa i LGBT zajednice u Srbiji: još je rano za partnerstvo
Koliko se u srednjim školama u Srbiji govori o LGBT zajednici
