Kako se jedna od najvećih rok zvezda izvukla za zlostavljanje dece

Kada je Jan Votkins u decembru 2013. bio osuđen zbog krivičnih dela polne zloupotrebe dece, sudsko veće je njegove zločine opisalo kao „izopačenije nego išta do sada viđeno.”

Između ostalog, bivši pevač benda Lostprophets priznao je pokušaj silovanja muške bebe od jedanaest meseci u saradnji sa majkom ovog deteta, dok je sa drugom majkom planirao silovanje ćerke sličnog uzrasta. Votkins je takođe spavao sa i urinirao po šesnaestogodišnjem fanu svog benda, i počinio čitav niz sličnih prekršaja. Sudija je posebno istakao „zadovoljstvo koje Votkinsu pričinjavaju najteži prekršaji počinjeni nad najsitnijom decom.”

Videos by VICE

Kada je odeljenje za visokotehnološki kriminal uspelo da pristupi zaštićenim fajlovima na Votkinsovom kompjuteru, otkrili su da je jedna od lozinki glasila I FUK KIDZ.

Početkom meseca pojavili su se izveštaji po kojima je dvogodišnja devojčice uzeta u zaštitu države pošto je njena dvadesetjednogodišnja majka bila u vezi sa Votkinsom, koji trenutno u HMP Vejkfild služi kaznu od 35 godina zatvora. Zapanjujuće zvuči podatak da je ovaj četrdesetogodišnjak mogao da iz zatvora manipuliše još jednom mladom majkom. Prošlonedeljni „San” javlja da je neimenovana žena sa Votkinsom počela prepisku jula 2016. rekavši da još uvek voli njegovu muziku. On joj je odgovorio izjavom ljubavi. Počela je da ga posećuje ubeđena da nije kriv, ali je on sa vremenom počeo da joj postavlja sumnjiva pitanja kao što je „šta bi uradila da ti ćerka uđe u sobu tokom seksa?”

Mlada žena nastavila je da viđa Votkinsa, na čiji je predlog sebi kupila verenički prsten prošlog marta. Ćerka joj je bila oduzeta prošlog decembra.

Iz NSPCC (Udruženja za borbu protiv zlostavljanja dece) za VICE kažu sledeće: „Zapanjeni smo činjenicom da je jednom od najpoznatijih pedofila u zemlji dozvoljeno da iz zatvora planira nove zločine i nesmetano razmenjuje poruke sa majkom svoje buduće žrtve. Na ovaj način državni organi demonstriraju prezir prema deci koja su bila žrtve zlostavljana. Zahtevamo hitnu istragu da bi se deca zaštitila.”

Votkins se po svemu sudeći ne kaje, a ovo nije prvi put da je iza rešetaka dospeo do naslovnih strana tabloida. Novembra prethodne godine, njegov Tviter nalog se reaktivirao i poslao tri tvita u jednom danu, naizgled preko Soundcloud naloga. Prvi je lajkovao pesmu koju je okačio fan Lijam Makenzi, @MEGALELZ. Druga dva su vodila do njegovog solo remiksa pesme L’Amour La Morgue, a jedan je čak sugerisao da radi na novom materijalu.

Vesti o Votkinsonovom hapšenju 2012. okončale su jednu od najuspešnijih rok karijera u Britaniji dvadeset prvog veka. Lostprophets su bili osnovani 1997. u Velsu, a dva singla sa prvog albuma ( Fake Sound of Progress, 2000.) obeležili su indi rok scenu početkom veka: Shinobi vs. Dragon Ninja i The Fake Sound of Progress. Treći album ( Liberation Transmission, 2006.) debitovao je na vrhu top lista. Tokom petnaestogodišnje karijere prodali su oko 3.5 miliona nosača zvuka, što znači da su mnoge zaprepastile vesti o pedofiliji frontmena popularnog benda.

Iako je po forumima odavno bilo raznih glasina o Votkinsovim seksualnim sklonostima, većina fanova nije očekivala da će Lostprophets preko noći postati tako omraženi. Bend je nestao sa društvenih mreža kao i sa zvaničnog sajta. Prodavnice su sklanjale njihove albume sa polica. Pločnik u rodnom Pontepridu u koji su bili urezani njihovi stihovi bio je uklonjen. Tetovaže su se malo teže skidale sa kože.

U izjavama za VICE neposredno posle Votkinsovog priznanja krivice, fanovi su bili „zgađeni” ali i neodlučni. „Ja sam nekad mislio da je kul sve što on radi, teško mi je da se toga odreknem”, izjavio je jedan dvadesetsedmogodišnjak. Devojka od petnaest godina dodala je „Meni se lično on više ne sviđa, kao sigurno i drugima… ali muzika mi i dalje dobro zvuči.”

Mnogi su imali razumevanja za situaciju u kojoj se našlo preostalih pet članova benda. Posle Votkinsovog priznanja, oni su izdali obaveštenja za javnost u kom stoji sledeće: „Mnogi od vas s razlogom se pitaju da li smo znali šta je Jan radio, ali želimo da bude jasno – nismo znali ništa. Vesti su nam izazvale bol, gnev, i gađenje. Saosećamo sa Janovom porodicom, sa izneverenim fanovima i prijateljima, i što je najvažnije sa žrtvama njegovih zločina.”

Bend je promenio ime u No Devotion, našao novog pevača (Džef Rikli, Thursday), i nastavio da pravi muziku. Maja 2014. basista Stjuart Ričardson je za Sandej Tajms rekao „Samo smo pisali pesme. Nisam znao da li će iko više želeti da ih čuje, da li će ih iko čuti, ali nismo znali šta drugo da radimo.”

Lostprophets na Reding festivalu 2010. fotografija: Yui Mok/PA Archive/PA Images

Iako fanovi i članovi benda nisu imali pojma čime se Votkins bavi, policija Južnog Velsa odavno je znala. Uhapsili su ga tek u decembru 2012., ali prva dojava stigla im je čak četiri godine pre toga.

U decembru 2008., Votkinsova bivša devojka Džoan Madželiks pozvala je službu za zaštitu dece da bi prijavila kako on deci daje kokain i seksualno ih dodiruje. Služba je ovo prenela policiji Južnog Velsa koja je otpočela istragu, ali je 2009. odustala zbog nedostatka dokaza.

Tokom sledeće četiri godine brojne žene – više puta sama Madželiks – obratile su se policiji povodom Votkinsovog drogiranja i pedofilije. Njihove pritužbe bile su odbačene.

Za to vreme, Madželiks je prikupljala dokaze protiv Votkinsa. I sama se 2015. našla pred sudom zbog posedovanja i distribucije dečije pornografije jer je pokušavala da ga uhvati na delu. Bila je oslobođena optužbi.

Tokom svog suđenja, Madželiks je opisala kako je policija odbila da uvaži informacije kojim ih je ona snabdevala. Čak je povela jednu od majki pod Votkinsovim uticajem u policiju, gde je objasnila da je ova mlada žena „potpuno opsednuta Votkinsom, dozvoljava mu da joj siluje bebu”. Kaže da su policajci ove tvrdnje odbacili zaključivši da je ona samo želi da se osveti bivšem dečku.

Madželiks se po prvi put suočila sa Votkinsovom pedofilijom u septembru 2007., pošto je sa njim u vezi bila skoro godinu dana. Na suđenju je posvedočila da joj je Votkins opisao kako je u Los Anđelesu silovao dvanaestogodišnju devojčicu, a zatim joj poslao fotografiju petogodišnjakinje na kokainu.

„Rekao mi je, znaš kakve su devojčice danas”, izjavila je ona pred sudom. „Srce mi je sišlo u pete, bilo mi je muka, potpuno me je zbunio. Bila sam do ušiju zaljubljena u njega, nisam razumela kako može da mi šalje takve slike.”

fotografija: Yui Mok/PA Archive/PA Images

Manjak aktivnosti na slučaju Votkins postao je povod za internu istragu koju je policijska unutrašnja kontrole okončala prošlog avgusta. Zaključili su, tvrdi komesar Jan Vilijams iz IPCC, da postoje „zabrinjavajući faktori u procesiranju užasnog zlostavljanja dece”.

Ostaje pitanje kako je Votkins mogao da godinama nekažnjeno čini svoja zlodela. IPCC istraga navodi da „nema dokaza koji bi ukazali na to da su nadležne službe Votkinsu progledale kroz prste zbog toga što je bio javna ličnost.”

Nasuprot tome, po njihovom zaključku „inicijalna procena [Džoan Madželiks] kao nedovoljno verodostojnog svedoka negativno je uticala na reakciju policije u periodu od četiri godine (…) Oni koji su skeptično pristupili tvrdnjama gospođice Madželiks iskazali su manjak profesionalne znatiželje, pa se ništa nije preduzimalo u nedostatku adekvatnog i kredibilnog svedoka.”

Unutrašnja istraga kao primer navodi činjenicu da je Madželiks policiji na uvid dostavila SMS od Votkinsa u kom on eksplicitno izražava nameru da seksualno opšti sa decom. Policija ipak nije zavela njen telefon kao dokazni materijal.

Portparol NSPCC kaže sledeće za VICE: „Rezultati istrage su potresni za sve nas. Jednostavnom proverom mobilnog telefona moguće je bilo sprečiti godine nezamislivih zločina, a to je samo jedan od zabrinjavajućih zaključaka istražnih organa; utvrđen je čitav niz elementarnih propusta.”

„Votkins se danas nalazi iza rešetaka gde mu je i mesto, a policijske službe Južnog Velsa sprovele su reviziju svojih procedura, ali jasno je da i dalje postoje ozbiljni nedostaci. Izmene navedene u zaključku ovog izveštaja moraju se sprovesti u delo što pre. Izuzetno je teško prijaviti zlostavljanje deteta, pa je stoga od suštinskog značaja da ljudi koji se odluče na ovaj korak naiđu na poverenje, odnosno da nadležne službe na njihove prijave reaguju hitno i sa punim uvažavanjem.”

Moglo bi se reći da je još gore ako što policija Votkinsove zločine nije tolerisala zato što je bio slavna ličnost. Dozvolili su mu da se neometano iživljava nad decom samo zato što nisu želeli da poveruju ženama koje su njegove zločine godinama prijavljivale.

@kevinegperry

Još na VICE.com:

Dom za decu koja su ubila svoje roditelje

Ružan razvoj onlajn nasilja

Religija i zlostavljanje dece