Orke se ponašaju čudno. Mornari kažu da „napadaju“ jedrilice u blizini Gibraltara – tačnije, udaraju o bokove jahti i otkidaju kormila – zbog čega plovila ostaju bespomoćna u vodi. U Severnoj Americi se ovog leta pojavljuju u neobičnom broju u zalivu Monterej i na obali Nantaketa.
Sve ovo je veoma uzbudilo Instagram levičare i ekosocijaliste na Tviteru, jer je to stvarno privlačna ideja: na prvi pogled, izgleda da priroda zaista uzvraća udarac, brani se nakon decenija zlostavljanja od strane industrije transporta, ribolova i vojne industrije. Kitovi ubice imaju zbog čega da budu ogorčeni, i ko može da ih krivi ako su rešili da se osvete.
Videos by VICE
Orke su inteligentna i komplikovana stvorenja, kao i ljudi, tako da njihove postupke može biti teško protumačiti tako da se daju definitivni odgovori. Ali ovo nije potpuno novo ponašanje. One to rade godinama, prema svedočenjima mornara, što je i dokumentovano 2022. u studiji objavljenoj u časopisu Marine Mammal Science koja se bavila ponašanjem orka u Gibraltarskom moreuzu.
Kapetan broda Dan Kriz, čije su kormilo čamca uništile orke 2020. godine, bio je na jednom od brodova u koje su orke udarile u aprilu ove godine. „Hteli smo da pređemo preko brodskih linija i skrenemo na jug ka Kanarskim ostrvima kada smo osetili kao da nas je udario talas, ali sa drugim udarom shvatili smo da se dešava ista situacija kao 2020. godine“, rekao je za Njuzvik. Moja prva reakcija je bila: ‘Molim te! Ne opet.’ Ne može se mnogo učiniti. One su veoma moćne i pametne.”
Krizova noćna mora je pomalo smešna, ali njegovi susreti sa ovim stvorenjima i to kako su ih mnogi mediji uokvirili kao „napade“ motivisane „osvetom“ pokrenuli su višemesečni ciklus vesti koji je onda porodio hiljadu mimova.
Teorija koja je izazvala najviše medijskih naslova nakon ovih nedavnih susreta dolazi iz te studije i glasi da bi orke mogle da reaguju na traumatizirajući događaj koji im je izazvalo neko plovilo u tom regionu.
„Orke to rade namerno, naravno, ne znamo ni uzrok ni motivaciju, ali defanzivno ponašanje zasnovano na traumi, kao poreklo svega ovoga, svakim danom dobija sve više na snazi kao teorija“, kaže koautor studije, Lopez Fernandez, biolog sa Univerziteta Aveiro u Portugalu. Jedna zrela ženka orke koju su istraživači nazvali Bela Gladis možda je doživela „kritični trenutak agonije“, rekao je on. „Ta traumatizovana orka je ta koja je započela ovakvo ponašanje fizičkog kontakta sa čamcem”.
Većina naučnika se, međutim, slaže da ovi kitovi verovatno nisu započeli neku kolektivnu osvetu, već da je u pitanju podvodnim ekvivalent popularnog trenda.
Pozvao sam nekoliko zaštitnika orki da ih pitam kako se osećaju u vezi sa „ustankom orka“ koji se odvija. Na mreži, životinje kojima su posvetili svoju karijeru iznenada se pojavljuju na anarhističkim mimovima, ali u stvarnom životu se samo zajebavaju sa skupim ljudskim igračkama — što obično ne završiti dobro po životinje i prirodni svet uopšte.
“Postajem nervozna jer se brinem da će ljudi uzeti situaciju u svoje ruke i koristiti smrtonosne ili štetne taktike da pokušaju da, znate, nateraju kitove da zaustave ili barem da zaustave napad”, Rekla mi je Debora Džajls, direktorka nauke i istraživanja u grupi koja radi sa kitovima ubicama u južnim morima.
„Ono što mislim da se verovatno dešava jeste da je u pitanju igra. To je društveno ponašanje“, kaže Džajls. Mogao je da ga započne mladi kit i da se onda prenese u krugu njegovog društva, rekla je ona, i da se sve više razvija u tom području.
Teorija reagovanja na traumu za nju nema mnogo smisla, rekla je: „Prvo, da je to slučaj, onda bi ‘napali’ ribarske čamce. A nisu. Veoma su usredsređeni na čamce sa kobilicom, a čini se da ih čak ni motorni čamci ne zanimaju. Kobilice su dugačke oštrice nalik perajama koje se protežu duž dna jedrilica; Poznato je da se orke hvataju za leđna peraja drugih članova svojih grupa kako bi se kroz igru povezivale, objašnjava Džajls.
Monika Bahus, koordinatorka pomorskih programa u Programu za istraživanje i očuvanje kitova ubica Nacionalne fondacije za ribu i divlje životinje, ne isključuje teoriju o traumi, ali je takođe rekla da orke, kao i ljudi, imaju svoje kulture koje su često jedinstvene za njihove društvene grupe.
„Kao i ljudi, oni komuniciraju jedni s drugima i šire informacije drugim članovima svojih grupa, kao i drugim grupama u obližnjim područjima“, rekla je ona. „Dakle, to je definitivno nešto što se, u smislu informacija, širi već neko vreme”.
Nešto što su ljudi na brodovima koji su imali ove susrete prijavili je osećaj moći i namerne akcije ovih stvorenja. Jedan mornar koji je doživeo jedan takav susret rekao je „Udarale su nas više puta… dajući nam utisak da je to bio koordinisan napad“, navodi NPR.
Ako je grupa orki htela da napravi ozbiljnu štetu, mogla je. Oni su dovoljno pametni i moćni da zaista naprave ustanak, kad bi to nameravali. „Da kitovi zaista žele to da urade, mislim da bi se to dogodilo. Mislim da bi to uradili, da su hteli. To ne vidimo“, kaže Bahus. Ali u nekoliko slučajeva koji su se desili od 2020. godine, uglavnom su izgubili interesovanje nakon što su se neko vreme petljali sa jedrilicom, navodi Live Science. „To ima veze samo sa kormilom i čamcem, ali nije da oni izlaze iz vode i ono, skidaju ljude sa brodova. To nije kao situacija sa megalodonom.”
Ako ništa drugo, kitovi ubice su više dobronamerni i opraštaju lakše nego što njihovo ime sugeriše. Smrtonosni napad orke na ljude nikada nije dokumentovan. Džajls me je podsetio na kitove koje su u prošlosti bili na meti ljudi koji žive od predstava kitova u zatočeništvu, uključujući kitove ubice sa severozapada Pacifika tokom 60-ih i 70-ih godina, koji su doživeli neverovatnu okrutnost od strane ljudi. Majka jednog kita ubice je upucana harpunom ispred njega, a zatim odvučena preko okeana, ali on nikada nije napao ljude koji su ovo uradili, kao ni njegova grupa koja je svemu tome bila svedok.
„Ako bilo koja populacija kitova ubica koju poznajemo ima razlog za osvetu, ako hoćete, to bi bila ova populacija. Pa ipak, nikada nismo videli bilo kakvu agresiju prema plovilima ili ljudima“, kaže Džajls. „Mislim da je to važno zapamtiti i staviti to u kontekst toga kakve su ove životinje kao vrsta”.
„Mislim da je ovo primer gde zaista možemo da vidimo kako se ne razlikujemo toliko od životinja koje žive u okeanu ili čak na kopnu, ili životinja koje viđamo svaki dan.
Očekuje se interakcija između ljudi i divljih životinja, kaže Džajls, ali je minimiziranje uticaja na njihovu životnu sredinu i dalje ključno. „Mislim da je važan aspekt ovoga prepoznati da su ovi brodovu praktično u kući ovih kitova, u njihovim dnevnim sobama“, kaže Džajls. „Mi smo u njihovom prostoru i mislim da je pronalaženje načina da koegzistiramo sa njima ono na šta bih ohrabrio ljude koji tuda plove”.
Pitao sam Bahus: Da li ste zabrinuti da kitovi to rade zbog sopstvene bezbednosti? „Definitivno nismo zabrinuti zbog toga“, rekla je ona. „Nije nešto novo, to smo već videli. Mislim, knjiga Mobi Dik? To je nešto što se dešavalo tokom istorije. To se jednostavno dešava ponovo, kao i trendovi, oni se ponovo pojavljuju.” Naučnici smatraju da je sve to fascinantno, i prate situaciju.
„Uvek je lepo videti životinje kako rade nove stvari“, kaže Bahus. „Mislim da je ovo primer gde zaista možemo da vidimo kako se ne razlikujemo toliko od životinja koje žive u okeanu ili čak na kopnu, ili životinja koje viđamo svaki dan”.
Ali pošto su tako relativno pametne, na orke ljudi lako projektuju svoje najdublje strahove o budućnosti i naše najlepše, haotične fantazije o tome kako bismo želeli da preuzmemo kontrolu nad njom. I pošto su ljudi stvorenja koja pripovedaju priče, tražimo analoge u svetu prirode kako bismo projektovali našu zabrinutost u vezi stvari poput nejednakosti u bogatstvu ili uništenja prirode. U poslednje vreme, slučajno nalazimo analogije kod ovih životinja. Ali orke ne mogu da spasu ni nas – ni sebe – od svega toga.
Ako sanjamo o osveti kitova ubica, takođe možemo da zamislimo da orke, sa svojim sofisticiranim komunikacijskim veštinama, pričaju jedni drugima priče o tome šta ljudi izbezumljeni zbog njihovih igara na kormilu rade tamo – i možda isto tako sa nestrpljenjem čekaju sledeće poglavlje ljudskog ustanka.
