Ponekad me zabrinjava koliko pijem, ali ako imam neki problem s tim, onda ga ima i većina ljudi koje znam. Alkohol je postao sastavni deo naše kulture; potpuno smo normalizovali funkcionalne alkoholičare, do te mere da je trezvenost postala jedna krajnje sumnjiva ideja. U studiji koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija, 28 odsto ljudi koji pije u Velikoj Britaniji priznalo je “povremeno preterano konzumiranje”, visoko iznad globalnog proseka od 16 odsto.
Imamo problem s alkoholom. Preporučeno nam je da ne pijemo više od 14 jedinica nedeljno – ali ko još vodi računa o tome koliko je to? Kao što mi je rekao jedan prijatelj dok sam pisala ovaj tekst: “Mnogi moji prijatelji piju mnogo više od dozvoljene nedeljne količine tokom samo jednog večernjeg izlaska, ali ja radim isto. Ako se niko ne razboli ili povredi, stičete utisak da u tome nema ničeg lošeg.”
Videos by VICE
U 21. godini sam potpuno ostavila piće na dve godine. Upala sam u vrzino kolo – bila sam očajna, anksiozna i jedini način na koji sam znala da umirim samu sebe bio je da pijem. Ali kad bih počela, nisam umela da stanem. Redovno bih gubila svest – i sa drugim ljudima i kod kuće dok sam bila sama, i u trenutku kad sam prestala da pijem, moja predstava jednog pića bila je velika čaša puna čistog džina. Osećaj griže savesti i sramote za vreme mamurluka terao me je da samo želim još, tako da bi onda sve počinjala ispočetka. Bila sam neodređeno svesna da je moje ponašanje izmaklo kontroli; situacije u koje sam sebe dovodila postajale su mračnije i strašnije, i više nisam uživala u svemu tome.
Normalizovala sam česte gubitke svesti, povraćanja i ponižavanja. Na kraju krajeva, nisam bila gora od drugih, i spolja gledano makar, ništa se loše nije dešavalo. Na kraju mi je bilo teško da shvatim da se dešava bilo šta pogrešno, jer kad god uradite nešto pod dejstvom alkohola za čim žalite, uvek postoji neka vrsta društvene utehe da su “svi prošli kroz isto” i ljudima se retko skreće pažnja koliko im je ponašanje postalo stvarno zabrinjavajuće. Jedan moj prijatelj, koji danas više ne pije, rekao je: “Mislim da definitivno postoji pritisak društva da se nastavi sa pićem čak i kad znaš da si prešao određenu tačku i da je sve postalo destruktivno, naročito kad ste mladi.” Da sve bude ironičnije, kad sam bila trezna, često bih se osećala jednako izolovano i usamljeno kao i tokom najgorih griža savesti pod mamurlukom.
Prekomerno konzumiranje alkohola često se vezuje za depresiju, anksioznost, pa čak i psihozu. Uprkos činjenici da se moje raspoloženje otimalo kontroli i da mi je čak i moj psihijatar govorio da moram da prestanem, odbijala sam da prihvatim da nešto nije u redu sa mnom zato što u mojim godinama prosto nisam mogla da imam problema s alkoholom. Ljudi ne shvataju dovoljno da bilo ko može da ima problema s alkoholom – nema veze da li ste mladi, stari, bogati ili siromašni, i da ne morate da sedite na klupi u parku ili čak pijete svaki dan – i kao što Drinkaware kaže: “Postoje različiti stepeni zavisnosti od alkohola a oni ne podrazumevaju uvek preteranu konzumaciju.” Moja odluka da prestanem uglavnom je naišla na podršku, ali i određeno podozrenje i zbunjenost – ljudi bi me neprestano pitali jesam li sigurna i predlagali da umesto toga otkrijem koje su mi granice.
____________________________________________________________________________________________________
Pogledajte VICE film Glasovi (ludila)
______________________________________________________________________________________________________
Povremeno bih se osećala izopšteno. “Osećate da vas ljudi osuđuju… neverovatno je, ali linija manjeg otpora je zapravo da se nastavi sa pićem”, složio se moj drugi trezni prijatelj. Kad se normalizuju agresija, povraćanje, gubljenje stvari, nesvest, seks sa nekim koga se ne sećate, ironično ali istinito, biti trezan smatra se nekako čudnijim. “U određenim situacijama, istinski sam se osećao odbačeno zato što ne pijem… Morao sam posebno da se potrudim da pokažem koliko sam normalan”, dodao je isti taj prijatelj, koji sada ne pije već četiri godine.
Preporuka Nacionalnog zdravstvenog sistema je 14 jedinica nedeljno, što je oko šest piva ili sedam čaša vina. Ali ko to broji? Svuda oko vas se pije. Pijemo da proslavimo, pijemo kad smo tužni, pijemo da se opustimo – svaki izgovor je dobar da se popije.
Interesantno, ali devojkama je često teže. Jedna druga studija OECD-a pokazala je da se žene u Britaniji napijaju više nego u bilo kojoj drugoj zapadnoj zemlji, a glavni direktor 2020 Health-a Džulija Maning rekla je za Telegraf: “Nekada je žene i devojke u ovoj zemlji bilo sramota da se napiju, ali sad je zavladala kultura opasnica. Sad imamo situaciju kad je mladim devojkama samo važno da izgledaju kul – a opet kao da im ne smeta da ih vide u javnosti kako povraćaju.” Svakako se slažem da postoji izvestan elemenat junaštva kad se pretera sa pićem – prijatelj mi je nedavno rekao: “Poštujem ljude koji mogu da popiju par pića i odu kući, ali ja to ne mogu. Ja želim da ostanem poslednji.”
Očigledno je da moramo da uradimo nešto povodom ovog endemskog problema – samo šta? Svest o tome deluje kao dobar početak, imajući u vidu da ljudi ne vide u čemu se ogleda opasnost od alkohola. U studiji iz 2011. godine, 7,5 miliona ljudi priznalo je da nije svesno štete koju preterano konzumiranje alkohola može da nanese njihovom zdravlju. Svi otprilike znamo da alkohol može da nam ošteti jetru – ali šta je s našim mozgom? Prema Drinkaware, “ako pijete mnogo i redovno, možete da razvijete neke simptome depresije.” Ali u vreme kad većina ljudi uglavnom preteruje s pićem i hvali se time kao pričama iz rata, može biti teško razlučiti ko je kao i svako drugi, a ko stvarno ima problema.
Važno je razumeti vezu između anksioznosti, depresije i alkohola – bilo da pijete zato što ste anksiozni ili ste anksiozni zato što pijete. Ljudi moraju da budu svesniji toga da alkohol utiče na naše mentalno zdravlje baš kao i na fizičko: iako se možda provodimo, alkohol je istovremeno i depresiv, a u našoj kulturi opsednutoj terevenkama, priznanje da alkohol utiče na vaše raspoloženje je hrabrost, a ne slabost.
Fotografija: Rowena Waack
Još na VICE.com
Šta se događa u tvom telu tokom 24 sata razvaljivanja
Ljudi koji kombinuju kokain i alkohol su skloniji samoubistvu
