Gluva prostitutka me je uzela za ruku i napisala “20” na dlanu. Od svih mojih izlazaka u životu, ovo je verovatno bio najdepresivniji trenutak, depresivniji čak i od mokrog utorka u gradiću Torkiju, u Engleskoj. Nabasao sam na nju na uglu ispred oronulog havanskog hotela Nasional, nekadašnjeg Sinatrinog, Hemingvejevog i Brandovogomiljenog mesta u kome je održana zloglasni skup mafije 1946. godine koji je Frensis Ford Kopola oživeo u Kumu 2. U stvari, samo sam je pitao kuda treba da idem. Klimnuo sam glavom pokušavajući da izvadim situaciju i kratko joj rekao: “Izvinite što sam vam oduzeo vreme.”
Nije to prvi put da strance na Kubi smatraju ljudima koji traže prolazni seks. Sada kada su SAD i Kuba ponovo prijatelji , toga će biti još više. Zahvaljujući zabrani putovanja koja je trenutno na snazi, tek negde oko 60 hiljada Amerikanaca godišnje poseti Kubu. Džej Zi i Bijonse, najbliži par kraljevskoj porodici koji Amerika ima, izazvali su pravi mali diplomatski incident kada su ovog leta otišli na Kubu. Broj Amerikanaca koji posete Kubu izgleda smešno u poređenju sa 150 hiljada Britanaca i više od million Kanađana koji su privučeni suncem, rumom i vrelom, znojavom salsom.
Videos by VICE
Devojka sa ugla ispred hotela Nasional je samo deo priče o seks turizmu na Kubi. Najviše akcije u stvari dožive mladi Kubanci koji plešu salsu u klubovima. Ako od hotela Nasional krenete drečavim starinskim Ševijem niz bulevar El Maleson duž obale, posle desetak minuta ćete stići pravo u 1830, čuveni salsa klub koji privlači gomile turista iz Velike Britanije, Kanade, Italije i Španije koji žele da, hm, povrate ritam.
Čudan je osećaj kada odeš preko pola sveta da bi na kraju gledao ženu koja bi mogla da ti bude baka kako pripijeno igra uz nekog lika koji izgleda kao da je izašao sa audicije za Step up. Nije to samo žurka. U Kanadi, odakle najveći broj turista dolazi, najveći broj zahteva da kući povedu nove kubanske supružnike podnose žene srednjih godina.
Fenomen je postao toliko popularan i raširen da je ranije ove godine kanadski CBC kanal emitovao Ljubav pod kubanskim nebom, dokumentarni film koji prati nekoliko starijih žena i njihove veze sa kubanskim ljubavnicaima. Paula Varen, Amerikanka od šezdeset i kusur godina udala se za dvadesettrogodišnjeg Kubanca Andija.
“Ovo je novo poglavlje u mom životu”, rekla je autorki dokumentarca Vendi Šampejn. “Bila sam profesionalac, naporno sam radila, sve se vrtelo oko intelektualnih stvari, radila sam ovo, radila ono, ali sada je gotovo sa tim. Vreme je da izađem i uživam u životu. Nekim ženama treba muškarac koji ima novac. Neke žele obrazovanog. Šta god. Meni i mom srcu potreban je Kubanac.”
Profesorka ženskih studija iz Kanade Džil Arot objašnjava ko su momci koji sebe nazivaju “zajebanim igračima” , ili “zavodnicima koji plešu”: “Kubanski muškarci su neverovatno šarmantni, izgledaju odlično, što jeste generalizacija, i igraju kao niko drugi. Privlačni su, znaju kako da odigraju svaki potez. Imaju šlifa i šarma kakve nikada ranije nisam videla.”
Za razliku od muških seks turista, žene retko diretkno plaćaju za seks. Romansa na odmoru obično počinje šetnjom po mesečinom obasjanoj obali i završava se tako što žena plati večeru, Mohito, cigare, novu odeću, račune, vizu, avionsku kartu i sve ostalo što zavodnici ne mogu sebi da priušte od plate koja je u proseku 20 dolara mesečno.
Onda počinje veza na daljinu, a često i brak – uprkos dugom imigracionom procesu koji može da traje i do dve godine. Šampejnin dokumentarac se završava pričom nekoliko žena koje su uspele da dovodu kubanske muževe da žive sa njima u Americi ili Kanadi. Neki, mada ne svi, raskinu ubrzo nakon što slete.
Foto Wikipedia
U klubu 1830 sam pričao sa Aleidom, igračicom koja je napravila veliku grešku i izvela me na podijum – morala je da trpi moj bedni pokušaj igranja salse. Samohrana majka, čija ćerka ima oca Evropljanina, upućena je u sve tajneveze na daljinu. Kaže mi da u zemljama izolovanim poput Kube u kojima su internet i putovanja zabranjeni, Evropljane i Amerikance često doživljavaju kao retku kartu za put u neki drugačiji svet. U tome se ogleda i duboka kontradiktornost između toga koliko se Kubanci osećaju zarobljeno na svom izolovanom ostrvu i koliko su, sa druge strane, ponosni na svoju zemlju. Oči su joj se ozarile kada mi je pomenula da je upoznala Fidela. Nazvala ga je “najlepšim čovekom na svetu”. Kladim se da ona definitno igra salsu bolje od mene.
I dok Obama normalizuje diplomatske odnose sa Kubom, verovatno mu ni na kraj pameti nije bilo da će time popločati put za mnogo više međunarodnih veza i učiniti kubanske zavodnike veoma srećnim. Dakle, ako vaša tetka počne naprasno da se zanima za časove salse, znaćete zašto.
