Konobari sa plaža Crne Gore o tome kako se ponašati prema konobarima sa plaža u Crnoj Gori

Svima je teško da rade preko leta. Da se ne lažemo, koncentracija nam je obično jako slaba, a kako i ne bi bila po ovoj vrućini. Ukoliko imalo ličite na mene, dok ste na poslu verovatno po ceo dan razmišljate o kafi, ili o tome koliko bi vam bolje bilo da ste, umesto u kancelariji sa klimom, na nekoj plaži gde, iako sunce piči prejako, ima taman toliko vetra da bez muke u hladu izdržite letnje dane.

A onda ipak uspeš odeš na odmor. Kraj je avgusta, a ti si napokon na plaži i ta kafa mora pod hitno da se desi. Još dok sedaš podigao si ruku u vazduh i mašeš u nepoznatom pravcu, i pre nego što si uložio te dve sekunde u potragu za konobarom koji radi reon gde si seo.

I onda dotrči neko od konobara, oznojen, ako je to moguće, i više nego ti, smeška se dok sluša pedesetu porudžbinu tog dana, iako je tek deset ujutru. A ako si imalo obratio pažnju, malopre se na njega izdrkala nervozna gospođa dva stola od tebe.

“Ne svađam se nikad sa ljudima, pre se našalim. Oni krenu drčno, a ja budem fin prema njima, pa oni to shvate i budu i oni fini prema meni i onda je sve super,“ priča mi Filip, 20, koji je ove sezone po prvi put plažni konobar u restoranu u crnogorskom mestu Perazića Do. “Ljudi shvate da su oni meni gosti. Jebiga, doša’ sam ovde da zaradim pare, ti si mi samo gost, ništa više. I šta onda ima da me nerviraju?“ objašnjava on način na koji ostaje pribran i koliko-toliko dobro raspoložen u toku svoje osmosatne smene za vreme koje mu je zadatak da trčeći po suncu uslužuje mušterije.

Ipak, Filipu i njegovim kolegama bilo bi mnogo lakše kada bi se mušterije prema njima ponašale tek nešto bolje. A kako elementarno vaspitanje i bonton nisu nešto čemu bi konobari trebalo da nas uče, ovaj tekst može delovati kao nepotreban.

Sa druge strane, ukoliko se pronađete u makar jednoj od navedenih stavki gde mnogi od nas greše, a onda i primenite neki od ovih saveta, verovatno ćete postati omiljena mušterija bilo kom od naših dobrih plažnih konobara. A tako nešto se, verujte mi, isplati. Makar da “na tiću“ dobijete tu kafu, što se kaže, preko reda.

Ni sa “Ej“, ni sa “Alo“, a pogotovo nemoj sa “Momak“. Filip mi je to objasnio ovako: “A realno, kako da dozoveš konobara?“ Okej je, na primer, sa “Izvini“. A opet, ljudi imaju neku energiju u sebi koju iznose u tom trenutku kada kažu to “Izvini“. Onda im ti vidiš po pogledu, po pokretu prsta, da on želi da ti SAD dođeš i da njega saslušaš da pita nešto poput “Je li masna riblja čorba?“

Drugi problematičan način za dozivanje našeg dobrog plažnog, ali i bilo kog drugog konobara je pucketanje prstima. Čemu to? I, još bolje pitanje, zbog čega pojedini roditelji misle da je okej to što čak i njihova deca konobare dozivaju ovim preiritantnim pokretom?

Evo i eksplicitno, ako nekome nije očigledno - plažni restoran nije običan restoran, i vaš dobri plažni konobar, i da želi, verovatno neće moći da vam stvori biljni sir, ribu koja nije na meniju, ili neku treću fiks ideju koju ste smislili. “Jednom prilikom žena mi je tražila da joj donesem kratki espreso sa kockom leda u maloj šolji,“ priča Vesna, 22, koja takođe sa Filipom radi u restoranu Perazića Do.

“Samo sam je pogledala i rekla da ću dati sve od sebe, iako mi stvarno nije bilo jasno kako je zamislila da joj u malu šoljicu “spakujem“ i espreso i kocku leda, koja je sama veća od te šoljice“, uz smeh se priseća Vesna. Vaš dobri plažni konobar pokušaće da udovolji svima, i baš zbog toga treba imati dodatnog razumevanja na raspolaganju kada nešto što ste zamislili nije moguće izvesti.

Buraz, evo, ja ću da ti kažem ako ti do sada nije jasno. Radi, pa ih verovatno zato i nema, pogotovo ako je sezona u jeku. Ukoliko si želeo svog ličnog konobara, možda je trebalo da uplatiš neko od onih preskupih letovanja po Egiptu, tamo bi te možda i uslužili onako kako si zamislio. Naš dobar plažni konobar verovatno je pripremio i poslužio bar tri porudžbine dok si se ti prelistavao meni. Ne staj mu na muku, bre.

“Juče mi se desilo da je jedan sto čekao četrdeset minuta, gužva je tolika bila da nije bilo moguće postići sve to brže. A radio sam reon koji je najteži, jer ga ne vidiš celog sa jednog mesta, tako da može da se desi da se mušterije zamene, a da ja ne primetim da su jedni otišli, a da drugi sada sede tu,“ priča Filip.

“Dolazi mi koleginica i kaže da su mi za zadnjim stolom novi gosti i da dugo čekaju. Ja sam požurio do njih, a mušterija viče: “A dobro dođe!“ Samo sam joj, onako oznojen, rekao: “A, dobro, gospođo, vi sedite.“ “Molim?“ “Vi uživate, kažem.“ I onda je ona shvatila, i rekla, “A, da, dobro, izvini.“ Ne znam kako, ali moraš imati razumevanja. Prosto radim tu, ali fizički ne mogu sve da postignem.“

I ne cenkaj se kada iznajmljuješ ležaljke. Filip mi je prepričao jednu od mnogih situacija koje su mu se desile kada ljudi nisu želeli da plate.

“Dobar dan, da li mogu da naplatim?“

“A zašto?“ pita žena.

“Pa, ležaljke se plaćaju deset evra.“

“Ali mi smo platili,“ počinje ona, a muž je prekida sa “Platićemo, platićemo.“

A ona na to prekida njega i kaže “Platili smo.“

I tada sam se iznervirao. Samo sam ih pitao “Hoćete li da vam kažem kako znam da niste platili?“ Muž je na to odmah odgovorio, “Dobro, platićemo, nećemo se svađati.“ Realno, dođeš, isplanirao si da daš tih deset evra, pa ih i daj. Ja razumem da probaš da uštediš, ali tu je kafić, pa sedi i popij piće, ne moraš na ležaljke“, zaključuje Filip.

Zbog toga, nemoj ga smarati da ti preporučuje jela. Ipak, ukoliko ti baš kaže da nešto ne valja, ne forsiraj da uzmeš baš to samo kako bi pet minuta kasnije bio nezadovoljan i tražio nešto drugo.

Vesna navodi jedan od standardnih primera “mušterijske neposlušnosti“: “Radila sam velike stolove, a naišla je velika grupa ljudi, pa su razmestili sve tako da je zajedno selo njih preko dvadeset. I jedan ti je video kako oni pored njega piju Ice tea. Pita on mene, šta je ovo, ja mu objašnjavam i mislim se, čovek od pedeset godina hoće ledeni čaj. A njegova žena se uhvatila za drugo piće koje imamo u meniju, neko od neke gorke pomorandže, i iako joj govorim da joj se to verovatno neće dopasti, ona je zapela da poruči baš to, a on je naručio Ice tea od kivija“ priča Vesna.

“Pet minuta kasnije, zovu oni mene, i kaže mi ovaj što je poručio kivi: “Šta si mi donela ovu tu splačinu, kako ovo možete da služite?“, a onda govori: “Pojeo sam govno što sam došao ovde.“

E tada sam pukla i ja zvala menadžera, jer stvarno ne mogu da verujem da neko nije u stanju da kaže na drugi način ako mu nešto smeta, pogotovo ako su u toj situaciji zbog svoje tvrdoglavosti,“ zaključuje Vesna.

Kako ti konkretno deluje da ima smisla ako sedneš najdalje od šanka, a lokal je prazan? I da li stvarno misliš da te naš dobri plažni konobar neće bar malo zahejtovati jer svaki put kada treba da ti promeni pikslu mora da prepešači ceo lokal?

Takođe, poštuj rezervacije, jer su sa razlogom tu.

“Bila sam na plaži, kada me je jedan čovek pitao gde može da legne. Rekla sam mu bilo gde, gde nema papirića i pepeljare za rezervaciju. I on odlazi, ide ka drugom redu ležaljki, miče pepeljaru, miče rezervaciju i seda tu,“ priča Vesna.

“Odmah sam došla do njega i rekla mu: “Gospodine, izvinite, ne možete tu, tu je rezervacija.“ On je na to ustao i krenuo da vrišti na mene - ljudi, ja sam mislila da će on mene da prebije. Probala sam što mirnije da mu objasnim da su sva tri poslednja reda slobodni, ali on nije hteo da sluša. I onda sam, naravno, zvala menadžera. Posle kad sam došla da mu naplatim, mislila sam da će me likvidirati kako me je gledao,“ prepričava mi Vesna.

I nemoj da sereš da je ima, niti da se pitaš odakle im onda led. Tvoj dobri plažni konobar ne samo što nije smislio to pravilo, već i ukoliko ga dovoljno isforsiraš, verovatno će ti doneti tu vodu, a onda će to isto morati da učini i drugima koji sede oko tebe, što broj čaša koje treba da opere povećava sa ko zna koliko, na ko zna koliko plus deset.

“Dešava se i da meštani dođu, ne kažu ko su, ali traže vodu. “Ja ođe dvaes pet godina pijem vodu sa česme, ko si ti, stari, da meni kažeš da ne mogu da pijem vodu?“ I kako onda da se ne iznerviram? Umesto da lepo kažu, “Meštanin sam, ako možeš da mi doneseš čašu vode,“ i ja bih im doneo bez problema. A ne tako“ objašnjava Filip.

“Jednom prilikom sam ženi rekao: Meni je super što vi mene sad crnjačite oko ove vode, ja se sada osećam najjače, a je l’ znate zašto? Zato što sada imam osećaj da sam ja nekako bitan, da ja odlučujem o tome, ulazim u debatu sa Vama, i na kraju ja odlučujem o tome da li ćete Vi piti vodu ili ne, je li tako?“ Tek tada je ukapirala i izvinila se. Pusti me, bre, ženo, da zaradim svoju dnevnicu i da idem kući,“ šaljivo zaključuje Filip.

“Ja sam taj dan došla u pola osam, da postavim rezervacije, a radimo tek od devet,“ počinje priču Vesna. “Već tada jedan čovek je bio zauzeo tri kompleta ležaljki - na jednom je on sedeo, a na druga dva je stavio neke stvari, kao, čeka neke prijatelje. Kada sam došla da mu naplatim, on je odmah krenuo: “Ja deset godina nisam bio u Crnoj Gori. Ja jesam Crnogorac, ali vi Crnogorci ste glibavi.“

Ja vidim, ležaljke oko njega mokre, po dve litre vode na svakoj, a onaj momak koji čisti ležaljke pola sata ranije očistio sve. Probala sam da mu objasnim da se kod nas ležaljke peru svako jutro, ali on nije odustao. “Ne kažem ja to samo za vas, juče sam bio na Svetom Stefanu, uslužio me neki nepismeni… Da je ovde nešto držim, ne bi mi radio niko od vas.“

Ona je nastavila da sluša sve pritužbe koje je taj gost mogao da smisli. “Meni su se oči napunile suzama, stvarno nisam mogla više da ga slušam, a pritom, po prvi put je došao kod nas na plažu - tek mi je počeo radni dan, a do tad su me već tri puta iznervirali,“ priča Vesna.

“Eto, zbog toga i nemate turista, jer vam je ovakva usluga,“ zaključio je on svoju govoranciju. Na to sam pukla i rekla mu: “Gospodine, mi ovde ne da nemamo turista, nego ih imamo toliko da bi nam odgovaralo da pojedini ne dolaze.“ Posle je, naravno, zvao menadžera.“

Šta god da si zamislio da će se desiti kada menadžer dođe, verovatno će se desiti potpuno suprotno. Menadžer će definitivno biti na strani svog zaposlenog, pogotovo ukoliko si se na bilo koji način loše odnosio prema njemu. “Vi ga vidite kao našeg menadžera, a ja ga vidim kao svog menadžera. On se zauzme za nas, što je najvažnije,“ objašnjava Filip.

Ukoliko si ti već neuviđavan, menadžer će se definitivno potruditi da ti to stavi do znanja, a sve kako bi zaštitio svog zaposlenog.

“Kada traže menadžera, ja im obično kažem da ne rade to. Kažem im, “Nije to zbog mene, nego zbog vas“, pogotovo kada znam da nisu u pravu,“ priča Filip.

“Došle su mi dve devojke na ležaljke, i nisu želele da ih plate, jer su videle da su ljudi koji su tu bili od tog jutra već platili. Onda su one samo sele posle tih ljudi, bilo je pola pet popodne. One su tvrdile da su ih pitale da li mogu da sednu na te ležaljke, tako da su odbijale da mi plate kada sam im prišao. “Nama su naši prijatelji Rusi dali ove ležaljke“, počela je jedna od njih. I šta čovek da im kaže na to? Ja bih ih pustio, meni ni iz džepa ni u džep, ali ne znam kako njima nije jasno da će time meni napraviti problem, a ja samo radim svoj posao,“ objašnjava Filip. “Onda su tražile da zovem menadžera, što sam odmah i uradio. On je došao, odmah ih pitao u čemu je problem, što se naravno završilo time da su one platile te ležaljke.“

Znam da ne moraš. Znam da je to posao konobara. Ipak, zar ti je toliko teško da uradiš isto ono što bi i u svojoj kući radio? Zamisli našeg dobrog plažnog konobara koji, i pored toga što trči po suncu i pamti brda sranja kako bi drugi mogli da uživaju, sada mora još i da nosi deset stolica na svoja mesta. Naš dobri plažni konobar nikako nije zaslužio tako nešto. Oni ovako nešto nikada neće tražiti od mušterije, ali se makar meni čini da je to najmanje što možemo da uradimo kako bismo našim dobrim plažnim konobarima makar malčice olakšali težak radni dan.