Kada sam stao ispod Keopsove piramide u Gizi i podigao pogled, prvo što mi je palo na pamet bila je misao da je ovo toliko impoznatno da je teško poverovati da ga je sagradio čovek. Nisam jedini koji je to pomislio, naprotiv. Ljudi redovno vrlo samouvereno brane tezu da su piramide u Egiptu, one u Srednjoj Americi i Kini, sagradili vanzemaljci. Među okultistima, nju-ejdžerima i internet istraživačima veliku popularnost uživaju i piramide iz našeg neposrednog susedstva, iz Visokog u Bosni.
“Šta su piramide? Grobnice, svetilišta ili delo drevnih civilizacija ili vanzemaljaca. Piramide nisu samo simbol drevnog Egipta, ima ih u Meksiku i u drugim latinoameričkim zemljama, ima ih u Kini, pa i na manjim japanskim ostrvima. Nedavno su otkrivene i na našim prostorima u Bosni i Hercegovini. Piramida Sunca u Viskom je najviša piramida na svetu sa visinom od preko 220 metara, znatno viša od Kepsove piramide u Egiptu. Stručnom analizom je utvrđeno da je građena pre 34.000 godina. Budimo istraživači, pođimo da vidimo šta se tamo nalazi.”
Videos by VICE
Čim sam video ovaj oglas na Fejsbuku u meni je proradio Indijana Džons. Nisam mogao da odolim. Odmah sam se prijavio za vikend istraživanje alternativne istorije u komšiluku. Očekivao sam sve, ali da upoznam vanzemaljca, zaista nisam.
Odmah sam ga zapazio. Izdvajao se jasno od ostalih članova naše planinarske grupe. Ne, nije bio zelene boje i sa antenama na glavi. V. je 78 godina i bio ubedljivo najstariji među nama. Već prvog dana naše ekspedicije objasnio nam je da on nosi vanzemljaski DNK, da je sasvim siguran da njegovo poreklo nije ljudsko. Veoma pomnim istraživanjem – na internetu – došao je do čvrstog zaključka da su piramide širom sveta napravljene da budu stanice za intergalaktičku komunikaciju. Moja drugarica Jelena i ja, slušali smo ga pažljivo, očekujući na kraju njegovog izlaganja dve reči koje bi nam donele olakšanje: šalim se. Nije se šalio. Svim svojim bićem verovao je u to što priča.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi 186 građana koji se izjašnjavaju kao vanzemaljci. Toj cifri treba dodati i 268 građanki i građana koji se za sebe tvrde da u Marsovci. Dakle, ništa novo, samo ja nikada nisam imao priliku da se upoznam sa nekim članom ove manjinske zajednice.
Kada je zapadnjacima omogućen pristup piramidama u Gizi, nakon Napoleonovog osvajanja Egipta, u Keopsovoj piramidi nije pronađena mumija ni blago. Sasvim logičan argument da su nestali tokom hiljada godina pljačke nije ubedio piramidologe. Od tada do danas veliki broj ljudi širom sveta smatra da piramide nisu bile grobnice, već matematičke i astonomske laboratorije, čije dimenzije potomcima treba da prenesu znanja koja su graditelji posedovali, a koja su se u međuvremenu izgubila. Neki idu još dalje i tvrde da ta znanja nisu bila poznata ni Egipćanima. Drugim rečima, graditelji piramida stigli su iz mnogo veće prostorne i vremenske daljine. Iz svemira.
Moja drugarica Jelena i ja, slušali smo ga pažljivo, očekujući na kraju njegovog izlaganja dve reči koje bi nam donele olakšanje: šalim se. Nije se šalio. Svim svojim bićem verovao je u to što priča.
V. je spadao u još ekstemniju grupu piramidologa. Među one koji veruju da su direktni potomci tih gostiju sa druge planete. A ako ste vanzemaljac koji imalo drži do sebe, piramide u Visokom, da ne kažem intergalaktičke komunikacijske centrale, obavezna su destinacija koja se barem jedom u životu mora posetiti
– Jao, pa on je ovde došao da se čuje sa svojima – tugaljivo je ovu nadrealnu situaciju prokomentarisala Jelena.
Visoko, gradić u Bosni u blizini Sarajeva, postao je važna tačka na mističnoj mapi poštovalaca prave, većini ljudi nepoznate istorije. Piramidolozi, internet istraživači, pseudoarheolozi, ufolozi i ekscentrici svih provenijencija okupljaju se ovde zahvaljujući Semiru Semu Osmanagiću, harizmatičnom pustolovu koji je 2005. godine brdo Visočica proglasio ilirskom piramidom sagrađenom pre 10.000 godina.
Društvo arheologa Evrope nije bilo preterano fascinirano.
– Ova prevara predstavlja surovu obmanu neobaveštene javnosti i nema mesta u svetu istinske nauke – saopštili su zvaničnici ove ustanove.
Sem Osmanogić se nikada nije preterano obazirao na kritike. On je prozvao Visočicu „Piramidom Sunca“, a dva brda u blizini identifikovana kao piramide na osnovu satelitskih i vazdušnih fotografija. Nazvane su „Piramidom Meseca“ i „Piramidom bosanskog zmaja“. Tu su i „Piramida Zemlje“ i „Piramida ljubavi“.
Sem se poziva na navodna merenja geodetskog zavoda BiH, prema kojima su stranice osnove duge po 364 m, a strane čine jednakostranične trouglove čiji su svi uglovi preciznih 60 stepeni. Severna strana piramide je orijentisana prema „kosmičkom severu“, odnosno da postoji odstupanje od geografskog severa za 21′. Pored toga, tvrdi da mu je u katastarskoj kancelariji opštine Visoko potvrđeno da geodetski vrhovi tri piramide (Piramida Sunca, Meseca i Bosanskog zmaja) čine jednakostranični trougao od po 60 stepeni, gde navodno nema odstupanja ni za jedan minut, što je potvrđeno navodnim satelitskim snimcima. Krucijalni dokaz da je u pitanju ljudskih ruku delo pronađen je trećeg dana Osmanagićevog istraživanja (17. aprila 2006.) na severoistočnoj strani piramide Sunca gde su pronađeni kameni blokovi breče za koje se tvrdi da ih je obrađivao čovek.
Vešto baratanje matematikom je omiljeni vid manipulacije u pseudonauci. S brojevima možemo da radimo šta god hoćemo. Želeći da pokaže da je baratanje brojevima kojima se pripisuje neko više značenje, ta omiljena disciplina među piramidolozima, čista budalaština, arhitekta Žan Pjer Adam sproveo je eksperiment. Pažljivo je proučio kiosk za prodaju srećki ispred njegove zgrade i utvrdio sledeće: dužina pulta iznosila je 149 cm što je tačno milijarditi deo rastojanja između Zemlje i Sunca. Visina zadnje strane podeljena sa širinom prozorčeta iznosila je 176:56 što je 3,14 odnosno broj pi. Debljina pulta iznosila je 3,10cm, a širina prozorskog okvira 8,8cm, Ako zamenimo cele brojeve slovom koje je na odgovarajućem mestu u abecedi, dobićemo C19H8, što je hemijska formula naftalina.
Dalje, profesor Entoni Harding, predsednik Evropskog udruženja arheologa, nakon što je lično posetio lokalitet, rekao je da se iza ćaknutih teorija krije pljačka i nekontrolisana gradnja koja preti da ugrozi srednjevekovni lokalitet, grad Visoko.
– Videli smo polja prirodnog kamena (breče), sa fisurama i pukotinama, ali ni traga bilo čemu što bi ličilo na arheologiju – rekao je on.
Profesori Rudarsko, sa geološkog fakulteta Univerziteta u Tuzli, na čelu sa dr Sejfudinom Vrabcem, zaključili su „da je Visočica prirodna geološka tvorevina, koja se sastoji od klasičnih sedimenata slojevite građe, različite debljine, i da je njen oblik posledica endodinamičkih i egzodinamičkih procesa u postmiocenskom razdoblju“.
Dakle, brdo. Ništa od piramida.
Moram da priznam da sam dok smo šetali podzemnim tunelima ispod piramide Sunca (ulaznica u tunel Ravne košta 10 evra) osetio neverovatan mir. Sve je bilo tiho i sveže u utrobi Majke Zemlje. Onda smo došli do velikog kamena, kog nazivaju megalit. Na njemu su uklesani neki simboli koje uz svu dobru volju nisam uspeo da vidim na kamenu ispred sebe, ali sam ih odlično video na posteru okačenom na zid. Žena iz naše grupe, univerzitetski profesor, počela je da tumači simbole.
– Hm, ovo mi liči na frigijsko E. Ovo ovde podseća na etrursko A – pričala je ona naglas.
Nisam mogao da se suzdržim.
– Izvinite da li je etrursko pismo dešifrovano, a da mi je ta vest nekako promakla? – pitao sam.
– Zar ne vidiš da se upravo dešifruje?! – ućutkala me Jelena.
Bez obzira na naše malo razmimoilaženje u pogledu istorije i prirode mesta na kom se nalazimo, dopala mi se ideja da se sa još dvesta ljudi iz Japana, Palestine, Italije, Rusije, Velike Britanije ili Saudijske Arabije tri minuta koncentrišem na mir u svetu.
Oko megalita u tunelima ljudi sede, meditiraju ili čekaju čudesno isceljenje. Upoznali smo bračni par iz Novog Pazara, čija kćerka je sedela deset dana po jedan sat pored megalita i po njenim rečima, nestao joj je tumor na dojci. Vodič se odmah ogradio, da tuneli ispod pramide nisu lečilište, ali, eto, isceljenja se dešavaju. Pomaže i voda koja pronađena u tunelima (bočica od 200 ml košta 10 evra u prodavnici na izlazu iz tunela). Voda je toliko čudesna da je samo jedan čep te vode u stanju da dva litra česmovače pretvori energetski potentan eliksir.
Tokom naše posete imali smo posebnu čast da se našoj i ostalim grupama posetilaca (iz čak 19 zemalja širom sveta) obrati gospodin Semir Osmanagić lično. Sem je izneo svoje gore navedene teze o piramidama. Kad je završio prezentaciju, zamolio je sve prisutne da nekoliko minuta meditiraju zajedno i u tišini, zatvorenih očiju, pošalju poruku mira koja će kružiti oko Zemlje (za one koji misle da je okrugla) ili u svim pravcima (za one koji misle da je ravna). Bez obzira na naše malo razmimoilaženje u pogledu istorije i prirode mesta na kom se nalazimo, dopala mi se ideja da se sa još dvesta ljudi iz Japana, Palestine, Italije, Rusije, Velike Britanije ili Saudijske Arabije tri minuta koncentrišem na mir u svetu. Ne očekujem neke epohalne promene, ali malo mira zaista ne može da škodi.
Mir u svetu neobično je važan u govorima misica i u životima članova ruske sekte Mirotvorci koju sam imao priliku da upoznam u Visokom. Grupa od tridesetak ljudi sa Urala putuje svetom i posećuje lokacije gde su sagrađene piramide, verujući da će zajedničkom meditacijom na tim mestima postići mir u svetu. Gledajući vesti, nešto im ne ide, ali ko sam ja da sudim!
Kao odgovor na pitanje dobio sam pogled kakav se obično upućuje nekoj truloj namirnici, izvoru smrada u frižideru.
U neposrednoj blizini Visokog nalazi se selo Zavidovići u kom se nalaze mistične kamene kugle. Njih smo posetili sledećeg dana. Doktor Semir Osmanagić, najveći svetski stručnjak za mistične kugle, potvrdio je da su kugle ljudskih ruku delu. Naravno, u pitanju je neka davna civilizacija o kojoj znamo malo, ili ništa. Profesorki lingvisti iz moje grupe, ove kugle liče na projektile za džinosvski katapult. Tu teoriju odmah je potrkepila činjenicom da su ovde u srednjem veku živeli bogumili. Opet nisam mogao da se suzdržim.
– Zar bogumili nisu bili ekstremni pacifisti, sekta koja je odbijala da ide u vojsku i učestvuje u ratu? – pitao sam.
Kao odgovor na pitanje dobio sam pogled kakav se obično upućuje nekoj truloj namirnici, izvoru smrada u frižideru.
Tokom celog ovog putovanja sam se osećao kao dečak iz bajke Carevo novo delo, koji nije mogao da izdrži da ne vike: Ljudi, car je go! Ovo je brdo!” Meštane iz ove bosanske provincije potpuno razumem: ekonomija cveta, turizam je postao veoma važna i profitabilna privedna grana. Posebna priča je planinarski dom u Visokom. Atmosfera je fantastična, već drugog dana poslali su me u kuhinju da sam sebi skuvam kafu i naspem rakiju. Plaća se na kraju i na obraz, niko ništa ne piše. Subotom uveče dolazi harmonikaš. O jagnjetini iz Zavidovića mislim sve najlepše.
Ipak, najsnažniji utisak su ljudi. Nikada ni na jednom mestu nisam video tako snažnu potrebu za smislom, za željom da se da neko, makar i klimavo, objašnjenje kako i po kojim principima ovaj nepredvidivi, neshvatljivi i beskrajni univerzum funkcioniše.
Kad to sebi uspemo da objasnimo stiže i ono zrnce utehe da naš život ipak ima kakvog, takvog smisla.
