Glavna inspiracija za forice na društvenim mrežama ovog jutra je bila vest da je Beograd dobio nagradu za najtolerantniji grad u regionu. Priznanje za “Najtolerantniji grad regiona” koje dodeljuje Evropski pokret u Bosni i Hercegovini je primio gradonačelnik Siniša Mali i istakao da ta nagrada mnogo znači i da je “Beograd mnogo toga uradio kako bismo podigli svest u regionu da stvari treba zajedno da menjamo.”
Kako su iz Evropskog pokreta objasnili “gosti Beograda se mogu identifikovati sa vrednostima koje dele sa gradom, kao što su otvorenost, multikulturalnost, posebno visoka doze tolerancije i poštovanja različitosti”.
Videos by VICE
I zaista, u video uradku koji potpisuje Jutjub nalog SNS Beograd, kada su goste pitali o gradu, kažu sve najlepše. Čak im ni gužve ne smetaju:
U ovom smislu, nagrada i te kako ima smisla. Svi su srećni, zadovoljni i pričaju na engleskom.
Međutim, građani Beograda, čini mi se, zaslužuju posebnu nagradu za toleranciju – tolerišu gradonačelnika koji nudi kule i gradove, dok gacamo po staronovim gradilištima; tolerišu i večni kolaps u saobraćaju; a i ljudi čije se radnje nalaze Ruzveltovoj ulici mesecima trpe veliki pad prometa zbog radova.
Šta Beograđani i svi oni koji se tako osećaju zaista tolerišu toliko da im treba uručiti nagradu?
Tolerišemo novogodišnju rasvetu pre grejanja
Tolerišem kićenje celog Beograda krajem septembra – tako da je pola godine grad okićen i slavimo Novu godinu šest meseci. Pre tri godine sam se preselio ovde da studiram, ali ovako nešto sada prvi put vidim. Iskreno, ne sviđa mi se. Mislim da je u redu slaviti i kititi grad u duhu Božića, ali da je to trebalo da se uradi dosta kasnije. Takođe, mnogo se para troši na tu rasvetu i onda se pokreće pitanje da li bi trebalo da se umesto toga koristi u humanitarne svrhe – što ja lično mislim da bi bilo bolje. Kome treba Božićni duh u septembru?
– Marko Bojanić, 21, student stomatologije
Tolerišemo sigurne kuće bez obezbeđenja
Ove godine smo samo u toku jedne nedelje imali slučaj ubistva žene u Centru za socijalni rad na Novom Beogradu i ubistvo žene i deteta ispred Centra za socijalni rad u Rakovici. I pored svega što se dogodilo mi i dalje tolerišemo sigurne kuće bez adekvatnog obezbeđenja. Svakako da to nije ok, stvarno smo raspad sistema. Ne treba da tolerišemo nasilje i da čekamo da se dogodi katastrofa da bismo menjali stvari.
– Sanja Ignjatović, 19, studentkinja Filološkog fakulteta
Tolerišemo da se ljudima uništavaju kuće
Mnogo toga tolerišemo u Beogradu, a ne bi trebalo. Za osudu je posebno to što tolerišemo izbacivanje ljudi iz njihovih domova i privatne izvršitelje. Čini mi se da svakog meseca čujem za neki slučaj izbacivanja porodica sa decom na ulicu.
– Ivan Kovačević, 19, student bibliotekarstva i informatike
Tolerišemo kolaps u saobraćaju pola godine
Svaki dan tolerišemo katastrofu od saobraćaja. Prošlo je šest meseci sigurno, a kad završe Slaviju, onda zatvaraju Kneza Miloša. To će da bude potpuni pakao. Ja sam živela u Beču pola godine i tamo je nemoguće da se nešto slično desi. Mi nemamo funkcionalan saobraćaj, ali imamo nagradu za toleranciju. Mislim da je to bezveze. Ja živim kod Botaničke bašte i maksimalno izbegavam saobraćaj poslednjih nekoliko meseci. Svuda idem peške jer ne mogu više da se borim i tolerišem to što mi peške treba manje vremena da stignem negde nego autobusom.
– Anđa Sinđelić, 21, studentkinja
Još na VICE:
Ljudi iz unutrašnjosti opisuju Beograd u šest reči
Kako Boško Obradović uvija svoju agresiju u oblande
Tri pitanja za tužilaštvo o slučaju finansiranja izbornih kampanja SNS
