Kao i sve dobre stvari – ili barem one koje počnu dobro, ali se završe u otrovnoj jami jada – većini veza dođe kraj. Kada se to dogodi, obično ostaju neka sećanja, neke naučene lekcije, i jedna kutija krša – stvari koje ti je bivši partner poklonio, ili stvari po koje ga je jednostavno mrzelo da dođe i uzme ih, nakon što se sve završilo u suzama. U zavisnosti od toga koliko je raskid bio bolan, verovatno ćete u nekom trenutku poželeti da se ratosiljate te kutije, ili je polijete benzinom i zapalite. Ali sve su šanse da ćete, pre nego što konačno to učinite, da zgrabite neku sitnicu od koje ne možete da se odvojite. Čestitku, knjigu, ili majicu koja vam je sjajno stajala.
Zamolili smo ljude iz gradova širom Evrope da nam pokažu stvari koje su sačuvali mnogo nakon što je njihova veza bila okončana.
Videos by VICE
Bagzi, 26, muzičar, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Fotografija: Kris Betel
Zadržao sam retku ploču benda Gaslight Anthem, koje nema ni na netu, ni na disku, ni na Spotifaju. Vinil je crven, i u njega su urezane reči „jebi se“.
Moja bivša devojka mi ju je prvobitno kupila kao poklon, pre nego što smo raskinuli, ali je odlučila da mi je da kao poklon za rastanak. Prvo sam bio u fazonu, „O, sjajno, mnogo ti hvala“, a onda se ona izvinila i rekla, „Izvini, urezala sam ’jebi se’ na njoj“. Osećao sam se ekstremno emotivno kada mi ju je dala, znajući koliko je ljuta zbog mene. Ali na neki čudan način, bilo mi je drago, zato što me je podsećalo na to koliko me je ona dobro poznavala.
Nikada mi nije palo na pamet da je bacim. Bilo nam je lepo, bez obzira na sve, i iako urezati „jebi se“ na ploču zvuči prilično pakosno, to me podseća na prirodu veza, na prirodu ljudi, i na to koliko emotivni umemo da budemo. Takođe je i simbol opraštanja – potpuno sam joj oprostio na onome kroz šta sam morao da prođem zbog nje, i nadam se da je i sa njom isti slučaj.
– Ispričano Krisu Betelu
Ema, 29, umetnica, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Fotografija: Kris Betel
Svakodnevno nosim ovaj sat. Poklonila mi ga je devojka sa kojom sam se zabavljala – prva devojka sa kojom sam se zabavljala. Pre nje sam živela veoma heteronormativnim načinom života, ali onda sam iznenada upoznala nju, i postala je moja devojka. I dalje smo prijateljice. Ovo je bio poslednji poklon koji sam dobila od nje, i to je bio prvi put da od svoje ljubavi dobijem nešto što mi se stvarno dopada.
Raskinule smo tokom Božića 2013. Nije postojao jedan određeni razlog za to, zaista – ali delom i zbog toga što sam ja živela u Londonu, a ona u Holandiji. Bilo je komplikovano – ja sam komplikovana u vezama. Sat me ne asocira na nju svakodnevno, sada je baš moj. Ali ponekad zaista shvatim da datira iz vremena kada smo bile zajedno.
– Ispričano Krisu Betelu
Marija, 28, novinarka, Atina, Grčka
Fotografija: Panos Kefalos
Moj bivši mi je pre dve godine kupio ruter, da bih imala brz net. Zapravo, kupio ga je zato što bi svaki put kada bi došao igrao igrice onlajn, tako da je to poboljšanje više bilo poklon za njega nego za mene. To je jedina njegova stvar koju sam zadržala, zato što je veoma korisna. Sve ostale stvari koje je ostavio kod mene – gaće, patike – sam bacila nekih godinu dana nakon što smo raskinuli. Ne pitaj mene zašto je gotovo, pitaj njega, ja to i dalje ne znam.
Nikada nisam razmišljala o tome da ga bacim, dobar je to ruter. Ali ne želim da menjam lozinku, zato što se sastoji od kombinacije slova njegovog imena i brojeva datuma njegovog rođenja. Kada god mi neko dođe u posetu i pita me za lozinku za vaj-faj, ja se setim svog bivšeg – što je posebno neprijatno kada mi dođe novi dečko.
– Ispričano Pavlosu Tubekisu
Konstantinos, 30, muzičar, Atina, Grčka
Fotografija: Panos Kefalos
Ovo je moja akustična bas gitara – retko je sviram, ali je volim. Moja prva prava devojka mi ju je poklonila za moj 19. rođendan.
Dobro se sećam tog dana – pozvala me je i pitala da li može da svrati kod mene. Kada je stigla, sakrila ga je iza leđa, a ja sam se pravio da sam neviđeno iznenađen. Nisam hteo da joj pokvarim taj trenutak. Taj poklon je značio da mogu da sviram akustični set sa bendom, i značio je da imam devojku koja me dovoljno voli da potroši sve te pare na mene. Mislim da mi je to bio jedan od najsrećnijih dana u životu. Raskinuli smo četiri ili pet meseci kasnije, zato što smo oboje želeli nova iskustva.
Uvek ću pomisliti na nju kada vidim ovu gitaru. Moja sadašnja devojka zna da mi je to poklon od bivše, ali to joj uopšte ne smeta. I ona svira bas, i misli da je kul. Šta da ti kažem? Pravi sam srećković.
– Ispričano Pavlosu Tubekisu
Fric, 23, fotograf, Berlin, Nemačka
Fotografija: Hanko Je
Moja bivša mi je ovo poklonila za rođendan, pre više godina. To je tamno smeđa, drvena kutija sa bravicom i držačem za rizle. Ako ne provaljuješ, to je kutija za duvače vutre.
Duvanje je važan deo moje svakodnevice, tako da volim da koristim kvalitetnu opremu za njega. Ova kutija je ručno izrezbarena, i baš je lepa – koristim je svaki dan. Ovaj poklon mi je bio veoma poseban, zato što je u njega uloženo mnogo razmišljanja i pažnje. Raskinuli smo pre godinu dana i više nismo u kontaktu, ali nikada mi ni na pamet ne bi palo da je bacim. Da budem iskren, retko se setim bivše kada uzmem malo vutre iz kutije. To je sada samo kutija za moj štek.
– Ispričano Hanku Jeu
Lars, 22, student, Berlin, Nemačka
Fotografija: Marvin Ku
Ova jakna je sa buvlje pijace u kraju Berlina koji se zove Prenclauer Berg. Moj bivši je bio švorc, ali toliko žarko je želeo ovu jaknu, da sam mu dao pola para za nju. Čitav taj dan je bio izuzetan – sedeli smo na travinjaku i pili pivo, a kasnije smo kupili još dve jakne. Ja stvarno volim jakne.
On ju je posle toga nosio samo par puta. Stvarno nikada nisam shvatio zašto ju je toliko želeo – sva njegova garderoba je crna. Za njega je čak i siva suviše kitnjasta. Ja sam potpuna suprotnost, a ionako sam mislio da meni bolje stoji, pa sam počeo često da je nosim, i postepeno je učinio svojom.
Raskinuli smo u januaru – tokom novogodišnjih praznika smo imali mnogo nepotrebne drame. Zadržao sam jaknu nakon raskida, i on nikada nije tražio da mu je vratim. Naravno da pomislim na njega kada je obučem – ali više se setim tog divnog dana koji smo proveli zajedno, nego sranja koje je ispalo na kraju. Tip sa kojim se sada viđam je prokomentarisao jaknu – ja sam mu samo rekao da sam je kupio na buvljoj pijaci. Na kraju krajeva, to i jeste istina.
– Ispričano Marvinu Kuu
Nikolaj, 24, student, Kopenhagen, Danska
Fotografija je vlasništvo Nikolaja Roda Simonsena
Ovo je svileni povez kojim možeš da vežeš svog partnera tokom seksa. Moja bivša mi ga je poklonila za rođendan, ali ga nikada nismo isprobali – raskinuli smo dva dana kasnije, u avgustu 2015.
Rekla mi je da mogu da ga vratim u radnju da mi ga refundiraju, ali nije mi se to radilo. Mislim da je fin i da ga je lepo imati, pa sam ga zadržao. Mada, nikada ga nisam upotrebio – i dalje me asocira na bivšu, i bilo bi mi isuviše uvrnuto da mislim na nju dok njime u krevetu vezujem neku drugu.
– Ispričano Karli Kron
Sesil, 24, studentkinja, Kopenhagen, Danska
Fotografija: Amanda Hjerno
Bivši dečko mi je 2010. poklonio zvezdu. Poklon je sadržao sertifikat, zvezdanu kartu, koordinate zvezde i uputstvo kako da je nađem. Nazvao je zvezdu „Jedinstvena“, pretpostavljam zbog toga što sam ja njemu bila jedinstvena. Raskinuli smo dve godine kasnije, i ovih dana sertifikat čuči u kutiji na mom tavanu. Koliko god da je taj poklon bio bedan, nemam srca da ga bacim.
Sećam se kada smo neposredno pred naš prvi zajednički Božić blejali zajedno, kada je iznenada rekao, „Sada znam šta da ti poklonim za Božić“. Seo je za kompjuter i počeo da kucka. Kada me je pitao šta sam u horoskopu, stvarno sam se uzbudila i zapitala šta li je smislio. A onda mi je za Badnje veče dao gomilu papira neke kompanije, u kojima je pisalo da je jedna zvezda nazvana po meni. Sećam se da mi je bilo žešće neprijatno.
Mislim, gest kao takav je bio simpatičan, ali tako bezličan. I nije da sada stvarno postoji zvezda koja je zvanično nazvana po meni – samo je platio kompaniji da mi izda sertifikat. Verovatno se ne bih mnogo uzrujala kada bih slučajno to bacila u đubre.
– Ispričano Klari Kron
Andrea, 30, radi u digitalnom marketingu, Bukurešt, Rumunija
Fotografija je Andreino vlasništvo.
Sačuvala sam skoro sve što su mi bivši momci poklanjali, ali ovaj ogromni, plišani Iar mi je omiljeni. Zapazila sam ga u radnji dok sam kupovala poklone koje smo donirali deci za Božić, i nisam mogla da prestanem da ga grlim.
Devet meseci kasnije, na moj rođendan, po pljusku sam se vozila kolima sa svojim bivšim, išli smo u pab na piće sa prijateljima. U jednom trenutku, on je zaustavio kola i dao mi kesu za poklone, sa fluorescentnom svetiljkom i rođendanskom čestitkom, u kojoj je pisalo, „Da se ne plašiš da spavaš sama u mraku“. Onda me je zamolio da uzmem kišobran iz gepeka, što sam ja ’ladno odbila, uzimajući u obzir kakvo je bilo vreme. On je insistirao, ali na kraju smo konačno oboje izašli i otvorili gepek. I onda sam ga ugledala. Bila sam ekstatična.
Raskinuli smo pre skoro pet godina, a bili smo zajedno sedam. Ne pomislim na njega kada ga ugledam – to je magare u mojoj dnevnoj sobi koje mogu da zagrlim, i popularno je među mojim prijateljima, kada dođu kod mene i kada se napijemo, pa budu u raspoloženju da opaljuju selfije.
– Ispričano Juliji Rosu
Dimitrije, 26, službenik na šalteru za prijavu na aerodromu, Beograd, Srbija
Fotografija je vlasništvo Dimitrija Gušića
Imao sam mnogo prilika da bacim tu čarapu, ali jedinstvena je, mnogi dobijaju druge stvari od bivših/sadašnjih partnera. U stvari, ona mi je nije poklonila, ona je to, „zaboravila“ kod mene, u žurbi skidanja u mraku. Pronađena je u krevetu kod mene kasnije. Kad je otišla na avion kući, rekla je da je druga čarapa kod nje i da moju čuvam dok se ne vrati. Osećao sam se, hm, kao da niko drugi na ovom svetu ne postoji.
Neću je baciti nikada, koliko kod mi osoba sama ne znači, osećaj mi znači, na osećaj i pomislim kad uzmem čarapu. Trenutno nemam devojku, ali pretpostavljam da bi tražila da je se rešim.
Raskinuli smo pre više od 4 godine, varala me je sa dva lika paralelno, sama mi je to rekla. Kul, zar ne? Izgleda da je postojao još neko/neki.
– Ispričano Ani Jakšić
Nada, 19 godina, student, Kragujevac, Srbija
Fotografija je vlasništvo Nade Uštević
Inače volim da čuvam sitnice koje mi neko pokloni onako usput, smatram da su takve stvari najiskrenije i od srca. Imam dosta sitnica koje sam dobila od sestre, drugarica i drugih meni dragih osoba. I od njega. On je moja prva ljubav, srednjoškolska, i uvek će biti neko poseban. Ovo uskršnje jaje sam dobila prošlog Uskrsa. Nisam planirala da ga ne iskoristim tih dana, ali mi se mnogo svidelo i bilo mi je žao da se razbije i pojede. Takva jaja se svake godine dele na njegovom faksu, imaju znak fakulteta. Mnogo su lepa i brzo se razgrabe. On je uspeo da uzme samo jedno. Kroz razgovor sam mu se požalila kako nisam uspela da dođem do tog jajeta, ne znajući da on jeste. U jednom trenutku je rekao da mora da svrati do stana i bio je jako zabrinut, a ja sam samo ćutala jer sam mislila da se nešto desilo. Izašao je posle minut iz stana i dao mi jaje. Bila sam oduševljena.
Raskinuli smo pre otprilike pola godine, ne iz nekog posebnog razloga. Jednostavno su nam se razišli putevi i ja sam počela da studiram u drugom gradu. Nisam bila u vezi posle njega. Jaje mi i dalje stoji na polici i čudim se kako se do sad nije slomilo. Čuvaću ga sve dok se to ne desi, ali možda neke stvari, poput sećanja, nemaju rok trajanja.
– Ispričano Ani Jakšić
Još na VICE:
Ljudi iz Srbije o očajničkim potezima da saznaju da li ih partneri varaju
