Pričao sam sa frilenserima iz Srbije da otkrijem koji je najbolji posao od kuće

Sećate se tog perioda, letnjeg raspusta, kada ste provodili skoro dvocifren broj sati za desktopom u dnevnoj sobi, igrajući Sim City, a vaši roditelji, jednako frustriani vrućinom i gostovanjem Olivera Dulića u Utisku nedelje, bi vam preko ramena dobacivali “Zajebi više taj kompjuter! Oslepećeš, iskriviti kičmu, zaraditi hemoroide i mišićnu atrofiju!”. Jebi ga, to su im tada bili jedini strahovi, jer se zaista verovalo da su svi primili HPV vakcinu.

I vi biste ustajali, osećali se poraženo, misleći kako roditelji preteruju, ali ipak strahujući da su možda u pravu i da vas zaista čeka niz zdravstvenih poteškoća ukoliko ostanete da dovršite tu fabruku za preradu drveta. Međutim, budućnost je imala drugačije planove za vas i servirala jedno veliko “Jebite se, sa 22 sam plaćam svoje račune!” svima koji su pokušavali da vas odvrate od računara.

Ozbiljno, sve što vam je danas potrebno za određeni posao jeste kompjuter, brz internet, delimično tiho okruženje i znanje engleskog jezika na nivou da možete da razumete one delove sa Najdželom Hauardom iz Tri palme za dve bitange i ribicu bez titlova. Nisu potrebne diplome, niti bilo kakav oblik formalnog obrazovanja, već je jedino važno da se udobno smestite, nakljukate kofeinom i zahvalite sebi što niste svojevremeno batalili ekrean i umesto toga uzeli da čitate knjige. To kažem jer sam ja bio taj klinac koji je čitao knjige i šta sad imam od toga? Sigurno ne finansijski prosperitet, a kako čitam mahom sranja, verovatno ne mogu da se pohvalim ni duhovnim bogatstvom.

Rad od kuće je jedan do najlepših produkta 21. veka koji praktikuje sve veći broj mladih. Prema istraživanju Bentli univerziteta, 77 % milenijalsa kaže da fleksibilno radno vreme može biti produktivno. I ovakvi podaci uopšte nisu iznenađujući, ako uzmemo u obzir da nam digitalna tehnologija omogućava da radimo u bilo koje vreme, gde god da se nalazimo. Portal The Muse, predviđa da će do 2030. godine, većina milenijalca napustit koncept posla od devet do pet.

Ogroman broj mladih u Srbiji danas radi najrazličitije onlajn poslove za strance, zarađujući lovu koja se smatra malom za matične zemlje poslodavaca, dok ovde daleko prevazilazi okvire prosečne plate. Možda rade prema drugim vremenskim zonama i ostaju bez penzionog, ali barem izbegavaju upadanje u okvir disfunkcionalne generacije sa beskorisnim diplomama u koje ih okruženje olako svrstava.

Međutim, koliko god pravljenje love u bade mantilu ispred kompjutera deluje idilično, ipak ne predstavlja med i mleko, sadrži drugi stranu medalje, mač sa dve oštrice i koju god metaforu ljudi obično upotrebe kada se neko odmah percipira neku pojavu kao idealnu. Zato sam razgovarao sa nekoliko frilensera o njihovim poslovima, očekivanjima i bolu u kičmi, istovremeno se trudeći da ne kažem sebi “Jebeš sve ovo”.

VICE: Prvo, prvo prvo prvo i prvo – koliko je to što radiš legalno?
MIODRAG: Prvo i prvo i prvo legalnije je od toga da, na primer, radiš kao neprijavljeni konobar koji deli račune na fiskalne i nefiskalne, jer gazda ima vezu u poreskoj. Radim za registrovanu firmu, koja je, istini za volju registrovana na dalekom istoku, ali ne plaćam porez Srbiji. Dakle Šrodingerova mačka posao. I legalno i nelegalno u isto vreme.

Kad si i kako počeo time da se baviš?
Krenuo sam da radim dok sam bio na drugoj godini studija, jer sam imao previše slobodnog vremena, probao da radim druge poslove, ali su oni zahtevali izlaženje iz kuće. Ovo je delovalo idealno, jer udaljenost od radnog mesta I kreveta je nekoliko metara. Nekad ni toliko, ako me baš mrzi da ustajem.

Da li radiš za džeparac ili zaista možeš da živiš od toga?
Na početku radnog veka sam bio u fazonu: “Daj da se skinem kevi i ćaletu sa grbače”. A onda skapiram, da sa četiri sata posla dnevno, zaradim više od prosečne plate u Srbiji. Danas, posle tri godine, sa šest sati posla zaradim duplu prosečnu, tako da, može da se živi pristojno od toga. Keva i ćale su sad meni na grbači.

Kakvo ti je radno okruženje?
Sasvim prirodno. Dobra stvar je što u kompaniji za koju radim nema specijalnih zahteva o tome kako treba da izgleda okruženje (negde traže da iza sebe imaš belu pozadinu npr.). Ono što je kod mene uslov je da bude “uredno” šta god to značilo. U mom slučaju, to znači, skloni sve pobacane stvari van vidokruga kamere i to je to.

Da li ti je posao iscrpljujuć?
Radim šest sati u kontinuitetu. Fizički nije naporno, osim rendom grča u ledjima, ali se to rešava dobrom stolicom. Psihički ume da bude, jer se na 25 minuta smenjuju ljudi različitih profila. Od očajnih domaćica, dece od šest godina koja ne mogu da drže glavu uspravno koliko im se spava, do jako prijatnih ljudi. Kada dodje loš dan, dolazi do potrebe za odjebavanjem svega i odlaskom na planinu na neodredjeno.

Da li bi ikada promenio posao za “običan”?
Naravno. Ovo je stabilan studentski posao, ili dodatak “običnom”. Ali nema tu napretka, usavršavanja i posle nekog vremena, nedostatak realnog kontakta sa ljudima počne da smeta.

Plaćaš porez, imaš zdravstveno?
Ni jedno ni drugo. Nadam se da neće da naiđe poreska i obavezno dva puta gledam levo-desno kad prelazim ulicu.

Moja ocena: 4 - dobro radno vreme, ali ipak dosadan.

VICE: Kada si počela da frilensuješ?
Kristina: Počela sam da frilensujem pre manje od dve godine, ali još uvek to ne radim aktivno i ne živim od toga. Nekada radim svakodnevno, a nekad ne radim po mesec dana, u zavisnosti od obaveza na faksu.

Ali dobro, okej je džeparac?
Pa da, ne pruža mi nikakvu finansijsku sigurnost, već radim da bih imala za neki džeparac i da eventualno dodam koji evro za školarinu.

Radiš u pidžami?
Radim isključivo u pidžami i gledam da sve završim u što kraćem roku, nekad tokom dana, nekad tokom noći, u zavisnosti od toga u kojoj je vremenskoj zoni klijent.

Šta je sranje u tvom poslu?
Sranje je što može da se desi da ti klijent ne plati.

Kako bi ocenila svoj posao?
Ne planiram da se bavim ovim aktivno, niti da zarađujem samo od frilensovanja i jedva čekam da imam “običan” posao. Ali ne mogu da kažem da nisam zadovoljna frilensovanjem.

Moja ocena: 3 - zbog pidžame, inače klijenti koji ne plaćaju zvuče zastrašujuće.

VICE: Tvoj posao u Srbiji je legalan?
Petar: U Potpunosti. Placam porez, uplaćujem doprinose, novac dobijam preko firme koja je otvorena u Srbiji i vodi se kao pružanje informacionih usluga i delatnosti ili tako nešto.

Kad si i kako počeo time da se baviš?
2015 godine, preporučio me je drug koji je vozio kamione u Americi. Momku koji je dolazio iz Amerike i želeo da proba ovu priču je bio potreban neko ko je snalažljiv, ume sa kompjuterima i tečno priča engleski jezik. Ja nisam bio ova druga dva, ali sam se snašao.

Kako izgleda tvoj radni dan?
Opuštena atmosfera sa periodičnim napadima stresa, jer to ipak nije programiranje, već posredovanje između ljudi. Ostatak dana je čekanje, raspravljanje sa brokerima, (u zavisnosti od toga koliko si dobar uzimanje malo, srednje ili dosta novca za usluge transporta) čekanje, raspravljanje s vozačima, čekanje, čekanje, svađanje sa određenim ljudima, čekanje, jadanje kolegama o tim drugim ljudima sa kojima se svađaš, čekanje.

Da li ti je nekad teško da objasniš ljudima čime se baviš i kako to funkcioniše?
Uvek, jako, jako teško, jer postoje razne vrste dispeča, mada se moj posao jedino u Srbiji naziva dispečerstvom (nisam siguran ni da li postoji taj naziv). Na primer, kad sam pocinjao, meni je bilo potrebno otprilike tri meseca obuke da uopste shvatim čime ću se baviti, tako da sam odavno odustao od objašnjavanja ljudima šta radim, samo kazem špedicija. Oni obično odgovore sa “Da, da, da, brate dispeč radiš, gledaš tamo one tačke s kamionima, znam ja”.

Šta je dobro u ovakvom poslu?
Radim za sasvim solidnu platu (pogotovo u Srbiji) i definitivno mogu da živim od toga. Dobra strana posla je što uvek možeš raditi još nešto frilensinga dok si na poslu. Ili igrati igrice, mnogo igrica.

Koliko sati dnevno radiš?
Radi se standardno radno vreme od 7am-3pm ili od 9am do 4pm, zavisi od firme i smene, s tim što se te smene u Srbiji zbog razlike vremenskih zona prenose na od dva popodne do deset ili dvanaest uveče. Ujedno, po mom mišljenju je to i jedina mana ovog posla – ta neka druga smena. Imaš vremena da se naspavaš i završiš sve obaveze, ali ostatak dana većinom provedes zatvoren i za računarom.

Moja ocena: 5 - Obožavam emisiju Ice Road Truckers.

VICE: Koliko je to što radiš legalno?
Mihajlo: Paaa, nemam pojma. Ne prodajem drogu, nisam makro, ne kradem i ne lažem. Znanje engleskog jezika pravim u pare koje trošim u svojoj državi. I što je najbitnije - ne idem odavde. Dovoljno za početak da se posao nazove legalnim?

Šalu na stranu, mislim da postoji suma kada mora da se plati porez na uplate iz inostranstva. Ta suma je daleko iznad sume koju ja trenutno zarađujem. Mislim da sam čist.

Plaćaš porez, imaš zdravstveno?
Pre neki dan sam napunio 26 godina. Iako sam master student, po zakonu više nemam pravo na studentsku zdravstvenu zaštitu. Tako da – baš ste me uhvatili u trenutku svog života kada nemam

Ukratko – kako izgleda tvoj radni dan?
Ne postoji šablon. Ako imam mnogo posla - ustanem što ranije, radim što više mogu i to je to. Ima dana kada posla nema, to su najbolji radni dani.

Da li svoja primanja možeš nazvati finansijskom sigurnošću ili preživljavanjem?
Nije to finansijska sigurnost, jer primanja variraju drastično. Nije ni preživljavanje jer studiram u rodnom gradu i živim sa roditeljima. Da sam negde sa strane, i da moram da plaćam svoj stan – to bi bila druga priča i možda bih se osećao kao da “preživljavam” na momente.

Da li ti je nekad teško da objasniš ljudima čime se baviš i kako to funkcioniše?
Da, skoro svakome ko nije toliko u IT-u. Ali imam mehanizam odbrane koji sam razvio uz pomoć moje babe. Kažem da sam SEO oriented copywriter slash content writer and researcher i ljudi tu odustanu sa daljim pitanjima. Čim je baba odustala sa pitanjima, znao sam da će i ostali ljudi mnogo lakše odustati.

Kakvo ti je radno okruženje? Od kuće radiš?
Radim od kuće i planiram to da menjam što pre. Radno okruženje mi je super jer mogu da ležim u krevetu i da radim, mada to ne praktikujem. Ali nedostaje jedan ključni element u svemu tome – ljudi.

Radiš u pidžami?
Da, trenutno sam u pidžami, dok pravim pauzu od posla za ovaj intervju.

Koliko sati dnevno radiš i u koje doba? Da li je to iscrpljujuće?
U proseku radim 4-6 sati dnevno. Sve zavisi od količine posla i od rokova. Nekad ne radim ni sat vremena, nekad zabodem po 16 sati ispred kompa.

Šta je sranje u tvom poslu?
To što moraš sam sebe da motivišeš.

Da li bi ikada promenio posao za “običan”?
Kao što rekoh – voleo bih da iskusim timski rad i kancelarijski duh. Prosto bih voleo malo više ljudi fizički da bude tu i da sarađuje samnom. “Običan” posao može da bude jako lepo iskustvo, tako da – što da ne!

A šta je sa budućnošću? Je l uopšte razmišljaš o tome?
Neminovno je da će se potreba za ljudima koji stvaraju sadržaj na internetu javljati sve više. Ljudi poput mene su zaduženi za sve one dosadne “top 5” članke, ali i za hiljade mega-interesantnih Jutjub klipova. Iza onoga što se prenosi putem interneta mora da stoji jedan koji će sve to da istraži i napiše tako da bude zanimljivo.

Moja ocena: 2 - jer u nekim delovima previše zvuči kao moj posao.

VICE: Čime se uopšte ti baviš? Pojasni mi malo to.
U suštini, majnovanjem se ne bavim, već mi je dodatni prihod. Iako zahteva određeno predznanje, ne oduzima mnogo vremena nakon povezivanja računara i puštanja grafika u rad. Računarska moć grafičkih kartica ili ASIC uređaja se daje na korišćenje putem interneta, za šta smo mi plaćeni u vidu kriptovalute koju “kopamo”. U zavisnosti od vrednosti valute i težine kopanje, neki “koini” su isplativiji od drugih”.

Okej, opet mi ništa nije jasno, ali nema veze. Da li to što radiš može da se nazove legalnim?
Iako nisam detaljno upućen u pravni kontekst majnovanja, mislim da Srbija nije ni blizu uspostavljanja ikakvih regulativa, zakona, poreza i sličnog na majnovanje i skupljanje koina putem majnovanja. Jedina stvar koju čujem na TV-u je "Bitkoin rekordan", "Bitkoin propada", "Da li je bitkoin nova svetska valuta?". Ljude ne zanima ono što ne razumeju.

Kako izgleda tvoj radni dan?
Što se rudarenja tiče, radni dan se svodi na to da pogledam koje su cene valuta, da proverim da li grafike rade i da eventualno istražim ostale mogućnosti daljih ulaganja. Onlajn majnovanje, kupovina novih grafika i tome slično.

Da li je to iscrpljujuće?
Da li je iscrpljujuće? Rudarenje kao sedenje za računarom i istraživanje - ni najmanje. Ali sklapanje riga, povezivanje komponenti, priprema sama, kupovina komponenti u današnjem ludom svetu cena grafičkih kartica i napajanja… to je stres u najiskrenijoj formi, bar iz moje perspektive.

Šta je sranje u tvom poslu?
Sranje je kad crkne neka komponenta, nabavna cena komponenti je nerealno visoka i skače iz dana u dan ili kad si planirao da digneš deo novca ovih dana, a BTC pao 10%. Takođe, dinar, kako vidim, raste u odnosu na dolar i euro. Iako su cene svega (u dinarima) praktično iste sada u odnosu na vreme kad je dolar bio 20 dinara jači, smanjuje prihod drastično.

Da li bi ikada promenio posao za “običan”?
S obzirom da je majnovanje pre svega finansijska investicija, a potom vremenska, ipak ne oduzima previše vremena da bih ga menjao za nešto. Bar je tako u mom slučaju jer ipak nemam 10 računara koji rudare, već samo jedan. Ali za ljude koji imaju 10-20-50 rigova koji kopaju… za njih je to pre svega vremenska investicija koju nemaju potrebe da menjaju ni u kom slučaju.

Moja ocena: 5, kada bih razumeo šta uopšte treba da radim, ali ipak 1, jer trenutno imam peglu sa jačom konfiguracijom od laptopa.

*Ime je promenjeno zbog anonimnosti sagovornika.