Sve svađe koje ćeš imati sa majkom

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.

Sve su majke praktično iste. Sve na Fejsbuku komentarišu tvoje slike iz 2011. godine, sve se istinski lože na sapunice, poješće pola Mars čokoladice i vratiti je u frižider i sve neprestano pričaju o časovima Zumbe nakon što su bile na samo jednom pre osam meseci.

Bilo to dobro ili loše, mame su često i ljudi sa kojima ćemo za života imati najbliži odnos. Neki od nas su čak i živeli u njima. A opet, nekad su toliko neizdrživo iritantne. Ponašaju se prema tebi kao da si tinejdžerka čak i kad se zaista ponašaš kao tinejdžerka i iznerviraju se što moraju da te odbace negde kao da nisu one te koje su odabrale da živi u nedođiji.

Ali to je samo aperitiv za razna iritantna sranja koja majke rade. Da bismo proslavili dan posvećen njima, pročitajte svaku vrstu svađe koju ćete ikad imati sa svojom. Srećan vam Dan majki!

Majka ti nije ulazila u sobu otkako je videla onaj "en samers“ čep za anus ispod tvog kreveta. Zašto onda odlučuje da naruši tvoj privatan prostor baš kad si mamurna? Probudila si se posle večernjeg izlaska, telo ti je sasušeno vreća kože, desni su ti suve, glava ti pulsira, poh od sinoćne piletine ti se stvrdnuo među zubima. Ona upada u sobu i razgrće zavese. "Šta si to radila sinoć? Ovde miriše na prokletu pivaru." Zadovoljna je tim svojim komentarom.

Čitav dan te njuška kao da si losos star jedan dan za koji ne zna da li treba da ga baci. Ti se duriš u svojoj sobi i govoriš joj da odjebe svaki put kad ti priđe. Uspešno te je svela na tvoju pred-pubertetsku verziju sa paperjastim dlakama ispod pazuha.

Budi te u četiri ujutro. Lice ti je natečeno kao dušek na naduvavanje. Vozite se do aerodroma dok ti u ušima mumla Radio 4 i žuriš kroz sve gejtove, osećajući kako ti je procep između guzova izmileo iz farmerki. Tek kad stigneš na izlazni gejt na Getviku shvatiš kad je tačno vreme poletanja. Mogla si da ustaneš u podne. "E, sad možemo da se opustimo", kaže ona.

Naravno, ti si van sebe od besa. Pokušavaš da odremaš na onim stolicama u čekaonici sa tvrdim rukonaslonima, ali ti se koči vrat. Toliko dugo sediš tamo da zapravo uspevaš dvaput da pročitaš časopis, pre nego što pređeš na sigurnosne i zdravstvene propise ispisane na obližnjem hidrantu. Čak se igraš i "pogodi zanimanje nepoznate osobe" sa mlađim bratom.

Ali pre ili kasnije moraš da pukneš, eksplodirajući u rasplakanu, snom lišenu tiradu o stresnoj prirodi vaše porodične jedinice. Bog neka je u pomoći tvojoj majci ako čitavu stvar odbaci rekavši da si "samo umorna".

Uputila si se ka frižideru i vadiš voćni jogurt iz njega. "Jesi li sigurna da želiš to da jedeš, draga?"

"Kako to misliš?"

"Večera je za deset minuta – uzmi neko voće."

Uzmi neko voće? Uzmi neko voće? Umireš od gladi. Zna li ona da bi mogla da se onesvestiš od niskog nivoa šećera od krvi? Ko je ova krava što zagovara zdravu ishranu i posramljuje gojazne? Osećaš kako ti se mesnati gornji deo mafina preliva preko kariranog donjeg dela pidžame. Kako se usuđuje? Demonstrativno odlaziš i roniš suze u svoj jogurt pre nego što iz prkosa pojedeš dve porcije njene riblje pite.

Majka je na fiksnom već dva sata i 25 minuta, priča sa Džanin, koja živi odmah tu iza ugla.

"Gde je pegla?", pitaš.

Ona pokazuje na telefon.

"Možeš li samo da mi kažeš gde je pegla?"

Njene oči se šire od besa.

"Mama????"

Džanin se zanela opisujući kako njen koker španijel Barni više neće da jede suvu hranu za pse i posle pet minuta tvoja majka se prodire van sebe od besa: "U JEBENOJ JE KUHINJI."

"Ah, da", kažeš, hladna, smirena i sabrana. "Samo je to trebalo da kažeš."

Zrelo dete 1, majka 0.

Božićni su praznici. Vratila si se u prigradsko groblje od tvog rodnog mesta i želiš uveče da izađeš. Autobusi saobraćaju svakih 20 minuta i na svaki sat posle osam uveče. Autobusko stajalište miriše na staru mokraću i tinejdžerske mokre poljupce. Da bi te poštedela traume javnog prevoza u regionalnoj Engleskoj, majka ti nudi da te odveze do grada. Posle pet minuta vožnje već je postala zajedljiva.

[Glasno ispušta vazduh] "Mogla bih da vodim taksi službu."

"A da me voziš kući onda?"

[Još glasnog uzdisanja] "Sad sam već tu."

Majci para izlazi na nos. Odrekla se čaše Teskovog najboljeg belog sovinjona samo da bi tebi udovoljila. Mogla je da gleda novu sezonu Masterchef-a naslonjena na radijator. Da stvarno vodi taksi službu, zaslužila bi ocenu 2.5 na UBER-u za taj nadrkani stav. Što je pravila decu kad nije spremna na malo žrtve? Mada, nemoj to da joj govoriš zato što bi to mogla da bude kap koja će preliti čašu i onda ćeš morati da pešačiš preostalih kilometar i po do paba.

Majka pamti imena tvojih prijatelja samo ako su i) u bilo kom trenutku povratili na tepih; ii) veoma ljubazni; iiii) joj simpatični njihovi roditelji. Mimo toga, stvarno nema blagu predstavu.

"Reci mi samo još jednom – sa kim ono ideš u Hrvatsku?"

"Rekla sam ti već sedam puta."

"Dobro je! Samo se zanimam za tvoj život, je li to zločin?"

"Džoni, Fredi, Vil i Maks."

"Sviđa mi se Maks, njegov otac je računovođa. Imaju onu lepu kuću u Avudliju, zar ne?"

"Ne, to je Džoni."

Sa jedinom osobom koje se tvoja majka seća više se čak ni ne družiš. Kao što je, na primer, lepo vaspitana Ejmi koja je jednom došla na čaj u sedmom razredu zato što ste sedeli zajedno u kabinetu za fiziku. Pominješ joj to i ona se ljuti, shvativši to kao nagoveštaj vašeg narušenog odnosa, majke koja nije u toku, zapuštenog deteta. "Više te ni ne poznajem."

Na površini, to je jedan jako lep gest. Majka ne želi da ti koža porumeni i smrzne se. Ali zašto mora da bude baš toliko agresivna? Njen glas se izobličuje: "Bez kaputa? Dobićeš upalu pluća i umrećeš!" Ti bi radije da moraju da ti odseku promrzli prst na nozi nego da popustiš. To je pomalo kao Dodir praznine, samo što umesto planine krizu ovde izaziva noćni klub koji nema garderobu.

Kao i većinu ljudi, majke baš zabole za planetu. Radija bi po autoputu pet sati vozila svoju tojotu jaris koja je poslednji put jedva prošla tehnički nego putovala vozom. Prilično sam sigurna da je moja majka poslednji put koristila javni prevoz kad je imala 28 godina. A opet, kad dve sekunde ostaviš uključeno svetlo u kupatilu, majka ti se pretvara u ekološkog krstaša – britanski odgovor na Ala Gora.

"Onaj fini poljski građevinac svratio je pre neki dan da izmalteriše dnevnu sobu."

"Zašto si osetila potrebu da istakneš kako je on Poljak, mama?"

"Za ime sveta, ne smem više ništa ni da kažem."

Saterala si je u ćošak. Sad je gotova. Dodajte mi viljušku, jer ću sad da je dokusurim preliminarnim razumevanjem politike identiteta.

Ako ćemo pravo, verovatno i želiš.