Moda u Srbiji se nalazi u konstantnom vrtlogu prošlosti i budućnosti. Sa jedne strane, modni događaji se mogu izbrojati na prstima jedne ruke, a sa druge, veliki broj talentovanih i mladih dizajnera i dizajnerki koji krče put u potrazi za svojim parčetom piste pod reflektorima. Tretman mode u našoj zemlji daleko zaostaje za svetom, ali ipak, zahvaljujući određenim ljudima koji je stavaraju i konzumiraju, ona ipak hrli ka budućnosti. Ovoj kulturnoj i privrednoj grani svakako fali veća podrška države, ali i javnosti. Mladi ljudi koji reše da se bave modom neprestano nailaze na pregršt problema koje nije lako rešiti. Tržište je prepuno kopija onoga što dolazi “spolja”, a za čim većina seče vene (poput odvratnih UGG čizmi), lokali su skupi, do materijala je teško doći, sponzora nema, a opet, scena je puna kreativnih ljudi koji stvaraju autentične kombinacije i uglavnom na veću podršku nailaze van svoje zemlje. Ipak, uprkos svim sizifovskim nedaćama, ovi dizajneri se opiru i traže način da njihov kvalitet bude prepoznat. Za njih moda nije samo posao, već jezik kojim komuniciraju, stav,
“Osnovni elementi naše poetike biće hrabrost, drskost i pobuna”, napisao je u manifestu Marineti, začetnik futurizma. Upravo je to ono što inspiriše i vodi neke od najsvežijih mladih dizajnerki iz Srbije koje su se probile na modnu scenu. Pričala sam sa njima o njihovoj inspiraciji, uzorima, ali i o tome šta očekuju od budućnosti koja im je jedna od preovlađujućih inspiracija.
Videos by VICE
SONJA JOCIĆ
Foto: Marko Milanović, šminka: Danijela Palavestra, model: Ornela Karabumba Nkeza
Kako si se zainteresovala za modu?
Crtanje i slikanje je deo moje svakodnevice od malih nogu, dok je eksperimentisanje u odevanju nešto što je dolazilo spontano. Dugi niz godina bavila sam se modernim baletom. Nastupi na sceni su me zainteresovali za pozorišni kostim i moć odeće da transformiše ili dopuni odredjeni lik. Na samom početku moj dizajn se bazirao na pozorišnom kostimu sve dok istraživanje u modi nije postalo moj zivot.
Šta te inspiriše?
Život, paralelni svetovi, snovi, nadrealne pojave, priroda, klimatske promene, krojevi, očuvanje životne sredine, geometrija, psihologija, materijali, oblici, pokret, forme, teorija, muzika, scena, slikarstvo, arhitektura.
Kako bi opisala svoj stil?
Eksperimentisanje u vidu forme i materijala su od ključnog značaja za moju estetiku. Koristim netradicionalne u kombinaciji sa tradicionalnim materijalima. Kreiram skulptoralne”oversize” androgene forme u kombinaciji sa lepršavim ženstvenim siluetama koje su nastale kao sklop švedskog minimalizma i balkanskog stila. Metode i tehnike prilikom stvaranja su usko povezane sa Origamijem, fokusirane na svodjenje otpada tkanine na 0%.
Koliko je teško probiti se kao modna dizajnerka u Srbiji?
Teško je, jako teško, ali nije nemoguće. Ukoliko niste osoba koja se uklapa u profil nekoga ko gazi preko svih zarad svog cilja, put je dug… ali nije nedostižan, samo je teži. Bitna je istrajnost i upornost kao i u svakom poslu, kao i da se voli ono što se radi i da se tome posveti maksimalno. Takođe, potrebno je dosta odricanja radi konstantnog napredovanja, kao i rada na istraživanjima i inovacijama.
Šta očekuješ od budućnosti?
Da istrajem u svemu i da nastavim da gradim brend pod sopstvenim imenom. Narednih meseci planiram da zavšim i svoju osmu kolekciju po redu za proleće-leto 2017. koju ću prikazati na sledećem BFW-u kao i da se pripremim za reviju u Budimpešti. Volela bih da nastavim da kreiram za sve one samosvesne žene koje cene kvalitet i različitost koji im pruža moj brend.
TATJANA OSTOJIĆ
Fotografija: Vasilije Vujović VASSO, Modeli: Nevena Vuković i Emilija Matić
Kada i kako si se zainteresovala za dizajn?
Modni dizajn mi je od malena bio vrlo zanimljiv, mada nisam bila sigurna da ću se baviti njime. Oduvek sam znala da cu se opredeliti za neko zanimanje koje je vezano za estetiku, dizajn ili umetnost. Privukla me je verovatno sklonost ka modi i u tom trenutku ideja da mogu da se ispoljim radeći svoj posao i na komercijalan i na nekomercijalan način.
Šta te inspiriše?
Trenutno me inspiriše, futurizam, boje, enterijer i arhitektura šezdesetih, tehnološki i ostali vrtoglavi napreci tog vremena, razvitak medija, televizije…Pored toga me inspirišu razne vizuelne pojave koje podsvesno upijam i ispoljavam u svom dizajnu.
Čije kreacije ti najviše voliš?Ko ti je uzor?
Volim dizajnere iz šezdesetih kao sto su Andre Kurež i Meri Kvant koja nam je donela mini suknje i hvala joj puno na tome. Uvek mi je bio zanimljiv i Teri Mugler. Trenutno cenim Džeremija Skota, zbog svog opuštenog, šaljivog odnosa prema modi i korišćenja elemenata iz pop kulture u svojim kreacijama. Poslednje što je izašlo od Balensijage je takodje zanimljivo.
Koliko je moda razvijena u Srbiji? Šta bi promenila na ovoj sceni?Šta joj nedostaje?
Moda nažalost nije dovoljno razvijena u Srbiji. Početi samostalno baviti se modom je pomalo komplikovano jer to podrazumeva mnogo ulaganja i energije bez ičije pomoći, a ishod je uvek neizvezstan. Domaćoj modnoj sceni bih dodala raznovrsnost. Pored nosive i nenosive odeće koja kod nas na sreću postoji ja bih dodala dosta toga tu izmedju, kao što je smelija nosiva odeća, mnogo više odeće namenjene mladima, modernijih materijala koji ovde nažalost nisu dostupni, više muške mode.
Šta planiraš u budućnosti i šta očekuješ od nje?
Ostaću misteriozna. To je tajna.
Za koga bi volela da kreiraš odeću?
Za Naomi Kembel i Kejt Mos, ali iz doba devedesetih. Ili Verušku von Lendorf šezdesetih.
NEVENA IVANOVIĆ
Fotografija: Audrey Štecinjo, Model: Marijana Stracenski
Šta te inspiriše?
Inspiriše me samo stvaranje. Ljudsko telo, nauka, tehnologija, tradicija, ljudi, osećanja, umetnost u svakom obliku i ta želja da ostavimo neki trag za sobom.
Kome je namenjena odeća koju dizajniraš?
Pre svega ljudima koji su aktivni, stalno u pokretu, onima koji bi sada poleteli u svemir a žele da ponesu druh tradicije u svojoj kapsuli .
Šta nedostaje srpskoj modnoj sceni?
Nedostaje joj više hrabrosti, mladosti i kreativnosti.
Šta očekuješ od budućnosti?
Od budućnosti ne očekujem više od onoga što ću se potruditi da od nje stvorim, a to je jedan samoodrživi brend, prepoznat, kvalitetan i inspirativan.
Za koga bi najviše volela da kreiraš odeću?
Za velike umetnice poput Bjork i FKA twigs i naizgled obične ljude u kojima se kriju veliki uživaoci umetnosti.
KATARINA ĐORĐEVIĆ
Fotografija: Katarina Marković
Kako si počela da se baviš modom?
Verujem da se moje interesovanje za dizajniranje odeće javilo još dok sam bila devojčica, igrajući se sa Barbikama. Satima sam se zabavljala smišljajući njihova nova odela, to je bio i moj prvi susret sa šivenjem. Posle Barbika na red sam došla ja, sa idejama o haljinama koje želim da nosim, a želje mi je ostvarivala mama koja je bila veoma spretna sa radom na mašini. Ono sto me je ubedilo da ostanem pri svojoj zamisli o stvaranju karijere dizajnera jeste sloboda i nezavisnost koju samostalni umetnik ima.
Šta te inspiriše?
Najviše me inspirišu snovi i skrivene poruke u njima. Uživam da ih tumačim i stvaram priču koja je u stvarnosti prilično jasna. Inspiracija može biti i jedan razgovor, muzika, prizor na ulici, putovanje, obilazak novih mesta, sami materijali.
Da li imaš neke uzore?
Teško je izdvojiti samo par, ali na prvom mestu su Haider Ackerman, Armani, Ann Demeulemeester, Dries Van Noten, a što se tiče domaće scene JSP, Dejan Despotović i Jovana Marković.
Kako ti se čini srpska modna scena?
Razvija se i menja polako ali sigurno. Imam utisak da su ljudi željni nečeg novog. Prezasićeni su brzom modom i uniformisanim izgledom na ulicama. Srećom, sve je više dizajnera i malih brendova koji sigurno i hrabro istupaju na scenu, tako da verujem da će i publika znati da prepozna i podrži kvalitet.
Šta očekuješ od budućnosti?
Trenutno radim na dva projekta zajedno sa svojom drugaricom i koleginicom Anđelom Bulatović. Planiramo da se Pokret dalje razvija, imamo mnogo ideja i verujemo da je 2017. sjajna godina za njihovu realizaciju. Uskoro počinjem i rad na novoj CUTCAT kolekciji tako da od budućnosti ocekujem da nas podrži.
MONA LACKO
Fotografija: Vasilije Vujović VASSO
Kako ti se javilo interesovanje za modu?
Ono što me najviše privuklo jeste semiotika mode, jezik koji može biti oštriji od bilo kog drugog.
Šta misliš o srpskoj modnoj sceni?
Odgovor na ovo pitanje jednostavno ne može biti pozitivan. Modna scena u Srbiji je nerazvijena, zaostala i skoro pa i ne postoji. Ono što postoji je loša kopija svega što se nalazi “vani”. Nedostaje joj platforma za mlade kreativce, koji su u koraku sa promenama i što je najbitnije žele promene, koji rade izuzetne stvari i čiji glas treba da se čuje. Probiti se kao dizajner je teško gde god bili. Kod mlađih generacija vidim neke promene koje me raduju, otvoreniji su ne samo prema modi, već uopšte prema samoj umetnosti i kulturi. Ja uvek naglašavam njihovu značajnost, jer su između ostalog oni u najvećoj meri publika koja kapira moj rad i zahvaljujući njima svi mi koji se bavimo nekim savremenijin vidom umetnosti nailazimo na veliku podršku.
Šta planiraš u budućnosti?
U planu su neke lepe kolaboracije, neke od njih su već i započete, a šta očekujem…pa kao što bi Kojot rekao, očekivanje je u startu razočarenje. J Mene sama reč budućnost uvek raduje, to je ono što me pokreće i to je dovoljno. Pre godinu dana sam želela da sarađujem sa Luke Blackom i to se trenutno i dešava.
ANA TROŠIĆ TRAJKOVIĆ
Foto: Đorđe Tomić
Kada i kako si se zainteresovala za dizajn? Šta te je najvise privuklo?
Oduvek sam imala neku unutrašnju težnju da mamine stvari i tekstilno pokućstvo redizajniram. S obzirom da sam odrastala devedesetih u unutrašnjosti Srbije, gde se nije imalo šta kupiti i gde se imalo para, dovitljivo sam uspevala da od jedne haljine, prepravljajući je u nedogled, stalno imam nešto novo. Modu doživljavam kao lični izraz pojedinca, kao vid neverbalne informacije o osobi koja je pravi ili nosi i shodno tome modni dizajn se sam nametnuo meni.
Šta te inspiriše?
Ljudi, svojim razmišljanjima i delima, od istorijskih ličnosti do komšinice iz trafike na ćošku, pokreće me njihova različitost. Umetnost, od muzike i filma, preko književnosti, do one čisto vizuelne, likovne. Dešava mi se da završim sa skicama kolekcije i vidim da tu ima svega – i minimalizma i mnogo detalja, i retro momenata i futurizma, i geometrije i organskih formi.
Šta planiraš u budućnosti i šta očekuješ od nje?
U profesionalnom smislu planiram da i dalje živim od jedinog posla koji umem da radim, a očekujem da će to biti lakše nego što je trenutno.
Za koga bi volela da kreiraš odeću?
Ako govorimo o željama: Bjork, Skunk Anansie, Rosin Murphy, Nina Kraviz, Josipa Lisac…
Glavna fotografija: Vasilije Vujović VASSO, modeli: Nevena Vuković i Nataša Ljesić
Još na VICE.com:
Obukao sam se kao car i otišao prvi put na beogradski Fashion Week
Lepota beogradskih frizerskih salona uoči Nove godine
Pričali smo sa srpskim dizajnerima o najbizarnijim zahtevima koje dobijaju od klijenata
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
