News

Mormonska crkva optužena za zloupotrebu SOS telefona za žrtve seksualnog nasilja

Zlostavljanje u mormonskoj crkvi

Helen V. nije Mormon od rođenja, ali je prihvatila veru kada je imala 17 godina.

Kada se njen sin Aleks rodio sa srčanom manom i problemima u razvoju, mormonska crkva je bila ta koja je platila njegove operacije i lečenje. Nakon rođenja njenog drugog sina Zakarija, 18 meseci kasnije, Mormoni, u njenom Martinsburgu, Zapadnoj Virdžiniji, su joj pomogli da pronađe bejbisiterku. Kada su Helen i njen muž bili u problemima, savete su potražili kod svog biskupa.

Videos by VICE

Biskupi Mormonske crkve, odnosno Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, kako se zvanično naziva, nisu profesionalni sveštenici, već laici. Njen biskup, Donald Fishel, je pre prelaska u Crkvu radio u komunalnoj službi, nakon čega je postao važna ličnost za živote sledbenika Mormonske zajednice. Kao biskup, on brine o dobrobiti vernika, savetujući ih kako da žive po pravilima Mormonizma. Između ostalog njegov posao je bio da nadgleda prikupljanje takse za Crkvu, koja podrazumeva 10 odsto prihoda svakog vernika. Njegov posao je takođe da pomaže u svakodnevnim stvarima, od bračnog savetovanja do razgovora sa tinejdžerima.

“Biskup je prosto osoba kojoj se obraćaš u svakoj prilici. Kada imaš neki problem, brineš zbog nečeg, imaš finansijske neprilike, šta god da je, njegova vrata su uvek otvorena za savete”, priča nam Helen.

Helen kaže da su se ona i njen muž obratili biskupu 2008.godine kada su bili suočeni sa najgorom noćnom morom svakog roditelja.

Dok je sa svojom decom čekala školski autobus, Zakari, tada star četiri godine odjednom je počeo da plače. Okrenuo se ka majci i rekao da ne želi više da ga čuva Majkl Jensen, šesnaestogodišnjak iz ugledne mormonske porodice. “On je zao”, rekao je Zakari mami.

Helen, koja je simpatisala ovog tinejdžera, nije razumela šta njen sin želi da kaže, te ga je pritisla da pojasni šta je hteo da kaže.

“Mama, on me tera da sisam njegov penis”, odgovorio je Zakari.

Deceniju kasnije, Helen i još pet drugih porodica podiglo je tužbu protiv lokalnih sveštenika Mormonske crkve, uključujući Donalda Fišela, i same crkve. (Zbog toga što su mnoge žrtve maloletne, VICE News u ovom istraživanju koristi samo inicijale njihovih prezimena).

Helen kaže da su ona i muž odmah preneli Zakarijeve reči svom biskupu.

“Prenela sam biskupu Fišelu da mi je Zakarije rekao da ga je Majkl naterao da stavi njegov penis u usta, i on mi je rekao da će o tome razgovarati sa Majklom”.

Međutim, u svom iskazu, biskup je rekao da nije bio upoznat sa ovim slučajem i da mu Helen to nikada nije ispričala. On je istakao da ni njen muž nikada nije rekao da je njegov sin seksualno zlostavljan već samo da se plaši Majkla Jensena, opisujući ga kao nekog ko ga je “povredio”.

Biskup je rekao da je razgovarao sa Jensenom, i da mu je on Fišel ispričao da je četvorogodišnjije Zakarije jednom naišao dok je gledao pornografiju na internetu, te da se uznemirio zbog eksplicitnih scena koje tada video.

Mormoni inače veruju da biskupi imaju spiritualni dar, poznatiji kao mogućnost razlučivanja koja im omoguća da prepoznaju kada neko govori istinu. Fišel je na sudu rekao da se molio posle njihovog susreta i da je zaključio da Jensen govori istinu.

U mnogim američkim državama, uključujući Zapadnu Virdžiniju, sveštena lica su obavezna po zakonu da prijave nadležnim organima svako potencijalno nasilje nad decom, ali pošto je FIšelu rečeno da toga nije bilo, on je zaključio da nema potrebe ni da to prijavljuje.

Helen i njen muž su prihvatili njegovu odluku. Na kraju krajeva, mormonska crkva je bila njihov zaštitnik i utočište

Zaštita crkve

Mormonska crkva smatra da je njen sistem za prijavu zlostavljanja inovativan iako je postavljen pre dve decenije i veruje da je dobar primer i za druge religije.

“Naša crkva ima nultu toleranciju za sve vrste zlostavljanja”, saopštili su Mormoni na crkvenom sajtu i dodali: “Ne poznajemo nijednu drugu organizaciju koja više od crkve čini na zaustavljanju i prevenciji zlostavljanja”.

U srcu sistema je dvadesetčetvoročasovni telefon za podršku žrtvama koju mogu da koriste biskupi Mormonske i svih drugih verskih zajednica (kojih ima 14.000) u SAD da prijave bilo koju vrsta nasilja i zlostavljanja.

Ipak, iskaz Helen V. ukazuje na nepoznate detalje o tome kako ovaj sistem Mormonske crkve funkcioniše, i kome on zaista pomaže.

Lideri Mormona su dugo insistirali na tome da je zapravo smisao SOS telefona da se biskupi povežu sa lokalnim zakonima i propisima.

Ali, iskazi svedoka pred sudom kao i druga dokumenta do kojih je došao VICE News govore upravo suprotno: SOS telefon pre svega služi Mormonskoj crkvi da se zaštiti od potencijalnih tužbi.

Sama crkva takođe krije kako sistem radi. Nepoznat je broj poziva i prijava zlostavljanja i koji procenat se odnosi na zlostavljanje dece je prijavljenim nadležnim organima.

Kada je VICE News te informacije zastražio, Erik Houkins, portparol Mormonske crkve je kratko rekao da “crkva te informacije ne deli sa javnošću”, ne objasnivši zašto je to tako.

Nedostatak transparentnosti u radu Mormonske crkve značajno je drugačiji od delovanja drugih velikih verskih zajednica i institucija. Još od ranih dvehiljaditih godina i pedofilskih skandala, Katolička crkva preko jedne pridružene organizacije jednom godišnje objavljuje izveštaj o broju slučajeva zlostavljanja koji Katolički biskupi prijave nadležnim institucijama.

Odbijanje Mormonske crkve da objavi podatke je samo najočigledniji simptom jednog sistema koji očigledno stavlja svoj interes ispred žrtava zlostavljanja.

Po pravilu se pozivi sa SOS telefona ne prosleđuju po automatizmu nadležnim institucijama već oni prvo idu advokatskoj kancelariji koja radi za Mormonsku crkvu. Ispostavilo se da je u pitanju ista firma koja 1995.godine zajedno sa crkvom ustanovila ovu liniju. Ta kancelarija sada brani Mormone u tužbi Helen V. Formalno, advokatska kancelarija Kirton Mekkoni je nezavisna od crkve, ali već decenijama pravni alter ego Mormona, njihov mač i štit od tužbi, pravni savetnik i branilac.

Firmu su osnovali pripadnici Mormonske crkve, nekoliko ulica od sedišta crkve u Solt Lejk Sitiju. Crkva je njihov najveći klijent.

Danas, Mormoni i dalje zabranjuju ženama da služe kao biskupi. Istraživanje je pokazalo da su u njihovoj kancelariji u Solt Lejk Sitiju od 100 ljudi, samo četiri žene.

Kirton Mekonki i predstavnici crkve su odbili da daju intervju na ovu temu, a njihovi saradnici nikada nisu odgovorili na pisana pitanja koja su im poslata. U kratkom saopštenju portparola firme navodi se da se “kancelarija rukovodi standardima uobičajenih za advokatske firme, u skladu sa zakonima”.

Međutim nekoliko stručnjaka nam je reklo da ne vidi nikakvu korist od toga da pritužbe žrtava pre policije vide neki advokati. Katolički biskupi su instruirani još od 2002.godine da prijave policiji svaku dojavu zlostavljanja, pre nego što to prijave advokatima crkve.

“Ako gledate sa strane ovu priču pomislite, da li oni to zapravo samo traže način da izbegnu prijavljivanje incidenata nadležnim organima”, komentariše Ketlin Mekčesni, bivša zvaničnica FBI, koja je sarađivala sa Katoličkom crkvom na polju prijavljivanja zlostavljanja.

Detalji o sistemu za prijavljivanje zlostavljanja Mormonske crkve i ulozi Kirtona MekKonija nastavili su da isplivavaju tokom sudskog procesa koju je pokrenula Helen. I druga otkrića o ulozi ove firme su mogla su budu obelodanjena, saznaje VICE News, da se mormonska Crkva nije nagodila u martu 2018. godine.

Timoti Kosnof, a advokat koji zastupa Helen i druge tužitelje, tvrdi da je advokat iz kancelarije Kirton Mekonki Džozef Osmond rekao tokom predsudskih iskaza da kompanija koristi informacije skupljene sa SOS telefona kako bi identifikovala slučajeve koji predstavljaju visoki finansijski rizik za Mormonsku crkvu. Osmond je tokom svog iskaza, koji nije dostupan javnosti, rekao da ne zna zašto crkva ne govori biskupima da direktno kontaktiraju policiju – poput Katoličke crkve – umesto što zovu SOS linijum, tvrdi Kosnof.

Prema rečima Kosnofa drugi zapečaćen iskaz u slučaju prikazuje kako su na SOS pozive prvo odgovarali unutar kancelarija agencije LDS Porodične usluge koju sponzoriše mormonska crkva. Zaposleni u agenciji pružaju usluge Mormonima poput psihološkog savetovališta. Ali u slučaju SOS linije bili su u obavezi da one koji pozivaju preusmere na advokatsku kancelariju Kirton Mekonki.

Predstavnici Kirton Mekonkija su odbili da komentarišu ove navode.

Preusmeravanje pozva vezanih za zlostavljanje na advokate crkve, prema rečima stručnjaka za pravo, dozvoljava Mormonskoj crkvi da ih klasifikuje kao komunikaciju advokata i klijenta i tako se zaštiti od otkrivanja u tužbama. Nastojanja crkve da održi tajnost su toliko čvrste da su zaposlenu u LDS Porodične usluge koji prave zabeleške tokom SOS poziva dužni da ih unište na kraju svakog dana, tvrdi Kosnof.

“To je SOS telefon za advokate, ne za decu ili bilo koga drugog”

“To je SOS telefon za advokate, ne za decu ili bilo koga drugog,” kaže Kosnof, koji se suočio sa kancelarijom Kirton Mekonki u više od stotinu slučajeva. “Pruža im priliku da se upletu i da brzo pošalju advokate. Da razgovaraju sa žrtvama. Da ih ućutkaju ako mogu.”

Interni dokument iz kaneclarije Kirton Mekonki do kog je došao VICE News pokazuje da kancelarija takođe savetuje zvaničnike Mormonske crkve da li treba da obaveste nadležne organe o incidentima vezanim za seksualno zlostavljanje ili napad.

Dokument iz 2012. pod nazivom “Specijalne istrage i projekti” je tabela koja navodi nekoliko slučajeva seksualnog zlostavljanja iz tog perioda u koje su upleteni članovi crkve. U većini slučajeva iz dokumenta, incidenti su se van SAD i u njih su upleteni muškarci koji su na crkvenoj misiji ili takozvani “stariji”.

Ali u jednom slučaju je reč o muškarcu iz Teksasa, koji je imao bar 18 godina – u tom dobu Mormoni mogu najranije da postanu misionari. Ovaj čovek je 2012. dok je bio na misiji u Arizoni, priznao zvaničnicima crkve, da je pre nego što je napustio svoj dom u Teksasu, razmenio fotografije sesualne sadržina sa devojčicom od 15 godina. Takođe je priznao da je u Arizoni dodirivao i ljubio drugu petnaestogodišnjakinju, navodi se u Kirton Mekonki dokumentu.

Vođe crkve su odlučile da obustave misiju ovog čoveka. Ali u Kirton Mekonki dokumentu se navodi da iako crkveni zvaničnici u Teksasu imaju obavezu da po zakonu prijave ovakvo ponašanje ukoliko se on vrati kući, tako nešto bi rezultoalo dizanjem optužnice protiv njega. “Njegovo ponašanje je nezakonito u Teksasu i njegov nadređeni bi imao obavezu da ga prijavi”, navodi se u dokumentu. “Jasno je da misionar mora da ide kući. Dalje?”

Erik Hokins, portparol Moromnske crkve o Rendon Ostin, advokat iz Kirton Mekonki kancelarije dobili su kopije dokumenta od VICE News-a. Niko od njih nije odgovorio na pitanja o dokumentu, uključujući i da li je crkva prijavila ovog čoveka vlastima.

Tereza Huizar, izvršna direktorka Nacionalnog dečijeg saveza, grupe koja se zalaže za jače zakone kada je reč o pijavljivanju zlostavljače, rekla je da smatra dokument veoma “uznemirujućim” jer organizacije poput Mormonske crkve imaju legalnu i moralnu obavezu da prijave zlostavljanje dece. “To je lični i institucionalni integritet,” kaže Huizar.

Obavezno prijavljivanje

Majkl Jensen je takođe radio kao misionar u Arizoni 2012. godine. Od incidenta sa sinom Helen V. je tada prošlo četiri godine.

Ali još optužbi za seksualno zlostavljanje u koje je umešan Jensen je isplivalo u Martinsburgu.

Spring T, koja je je bila član jedne od dve zajednice Mormona u Martinsburgu, 2007. godine nije mogla da pronađe bejbisiterku za svoje sinove, koji su tada imali tri i četiri godine. Unajmila je Jensena da pričuva decu nekoliko sati. Kada se vratila, kuća joj je bila u haosu i bile su mrlje od kečapa u kuhinji i kupatilu.

Bio je to prvi i poslednji put da je koristilova Jensneove usluge. Ali pet godina kasnije, 2012, njeni sinovi su iznenada otkrili da je Jensen, kad ih je čuvao, razmazao kečap po penisu i primorao ih na oralni seks.

“Slomila sam se,” kaže Spring. “Ništa te ne pripremi na to.”

1556892903369-mormon-abuse2
Spring T. Foto: Zachary Caldwell/VICE News)

Njena prvobitna reakcija je bila ista kao Helnina. “Probala sam da stupim u kontakt sa biskupop, zaista jesam”, kaže Spring. “Ali hvala bogu da nije bio dostupan.”

Njen naredni poziv bio je upužen policije Zapadne Virdžinije. “Kada na to gedate iz drugog ugla, da to nije greh, već zločin… Morala sam to da prebacim na njih”, kaže.

Policija je započela istragu, i na njihov zahtev crkveni zvaničnici su pristali da dovedu Jensena, koji je u to vreme i dalje bio na misiji u Arizoni, u Zapadnu Virdžiniju na ispitivanje. Ali sudski spisi pokazuju da crkveni zvaničnici iz Martinsburga nisu obavestili vlasti kada se Jensen vratio. Policajac je takođe svedočio da ni advokati iz Kirton Mekonki kancelarije ga nisu obavestili kada se Jensen vratio.

Zbog toga je nekoliko porodica, nesvesnih optužbi na njegov račun, dozvolilo Jesenu da ostane u njihovim domovma pre nego što je uhapšen sredinom 2013.

Jensen je te godine osuđen za seksualno zlostavljanje dva dečaka i trenutno služi kaznu od 35 do 75 godina zatvora u državnom zatvoru Zapadne Virdžinije. Sudija ga je označio kao “nasilnog seksualnog predatora”.

Spring se pridružila istoj tužbi u kojoj učestvuje i Helen. Još jedna porodica je rekla da je kasnije saznala da je Jensen, dok je boravio u njihovoj kući nakon povratka iz Arizone, zlostavljao njihova dva sina (10 i 6 godina). U rešavanju tužbe 2018. godine za neobjavljenu sumu, mormonska crkva je poricala bilo kakve nedela. Advokati odbrane su takođe rekli da je Crkva pokušala da pomogne ugroženim porodicama.



Iz Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana odbili su zahtev za intervju, ali su poslali imejl u kom su naveli da su preduzeli odgovarajuće mere kada su saznali za zlostavljanje koje je počinio Majkl Jensen. Kada je reč o slučajevima zlostavljanja crkva ističe da je preuzela mere da ohrabri prijavljivanje i da obezbeđuje savetnike da pomogne žrtvama.

Fišel i Jensenova porodica nisu odgovarali na pozive.

Helen and Spring tvrde da su umesto da budu prihvaćene od strane svoje zajednice zbog svega što su obelodanile one su prognane. Neki od njihovih nekadašnjih prijatelja insistiraju na tome da su roditelji Majkla Jensena bili dobri Mormoni koji nikada ne bi odgajili dete-čudovište. Drugi su rekli Helen i Spring da je njihova obaveza kao dobrih Mormona da mu oproste.

Vera žena i porodica je raspršena. Helen i Spring su rastavljene od svojih muževa i deca idu na terapiju zbog traume.

“Bilo poražavajuće,” kaže Spring. “Mi smo skrajnute, a Majkl je dobio zaštitu crkvr.”

Mekčezni, bivši zvaničnik FBI i Huizar, ekpertkinja za zlostavljanje dece, kažu da manjak transparentnosti u mormonskoj crkvi i njihova praksa sa advokatima garantuju da će se tragedija poput one u Martinsburgu dogoditi ponovo.

“Možete da se molite za savet kako da se ponašate u slučaju seksualnog zlostavljanja”, kaže Huizar. “Ali možete da se molite i da istovremno prijavite nadležnima.”