Novo otkriće povećava šanse da otkrijemo život na jupiterovom satelitu Evropi

Evropa, ledeni satelit koji orbitira oko Jupitera, jedan je od najboljih kandidata gde možemo tražiti život u našem solarnom sistemu. Naučnici veruju da ovaj satelit ima okean ispod površine koji možda sadrži i duplo više vode nego što postoji ukupno na Zemlji, što povećava šanse da bi se vanzemaljci mogli kriti pod njegovom ledenom korom.

Tim koji predvodi Mari Behounkova, geografkinja s Čarls Univerziteta u Češkoj, pokazao je da bi morsko dno Evrope moglo biti vulkanski aktivno, što povećava šanse da je ovaj satelit pogodan za život, time što se vulkanskom aktivnošću obezbeđuje hemijska energija koja bi, kako se pretpostavlja, bila potrebna oblicima života u ovim okeanima. 

Ovi istraživači napravili su model magmatske aktivnosti ovog satelita u toku prethonih milijardi godina i zaključili da bi “buduće misije mogle potvrditi trenutni nivo aktivnosti morskog dna”, piše u istraživanju objavljenom u Geophysical Research Letters, što je vest koju je NASA šerovala u utorak.

Behuonkova i njene kolege bili su inspirisani da naprave detaljan 3D model Evrope nakon što su proučavali susedni satelit Io, koji je verovatno najaktivnije telo sunčevog sisgtema u geološkom smislu. Vulkanska aktivnost na Iu izazvana je blizinom Jupitera, koji svojom gravitacijom utiče na to da se ova aktivnost dešava.

“Što se tiče satelita Io i drugih tela u i van našeg solarnog sistema, plimsko zagrevanje poznato je kao potencijalno snažan energetski izvor, pošto smo posmatranjem došli do teorija i proračuna koji govore o ovakvim pojavama u našem solarnom sistemu”, rekla je u mejlu Behounkova. “Prirodno je proveriti da li je potencijalna vulkanska aktivnost skrivena u unutrašnjosti Evrope izazvana kombinacijom radiogenog i plimskog zagrevanja.”

Ovo najnovije istraživanje nudi najopsežniji model unutrašnjeg zagrevanja Evrope dosad, iako je Behounkova napomenula da je njen tim ovaj model izgradio na temeljima “dugogodišnjeg truda mnogih autora tokom prethodnih decenija.”

Io orbitira bliže Jupiteru, tako da na njega deluju jače gravitacione sile, pa ipak, ovaj novi 3D model ukazuje na to da bi se vulkanska aktivnost mogla događati i na morskom dnu Evrope, iako se ona ne vidi zbog postojanja ledene kore i okeana.

Kako bismo procenili da li na Evropi postoji život, odnosno da li zaista ima uslova za njegovo održanje, moramo razumeti i proširiti znanje o intenzitetu i trajanju bilo kakve magmatske aktivnosti ovog satelita, pogotovo zbog toga što je vulkanska aktivnost morskog dna dovela do pojavljivanja hidrotermalnih ekosistema na našoj planeti. Neki nučnici čak veruju da bi čitav život na Zemlji mogao poticati od ovakvih oblika života.

A kako se Evropa okreće oko Jupitera već milijardama godina, a njena unutrašnjost pod konstantnim je uticajima Jupiterovog gravitacionog polja, što izaziva zagrevanje i otpuštanje energije iz unutrašnjosti ovog satelita. Model koji je stvorio tim sa ovog češkog univerziteta pokazuje da bi ovo zagrevanje moglo izazvati vulkansku aktivnost koja traje već eonima, što bi trebalo da bude očigledno najvoše na polovima ovog satelita. 

Bilo kako bilo, ovi istraživači smatraju da je aktivnost vulkana najveća bila tokom perioda kada je orbita ovog satelita bila izduženija.

“Na magnitudu ovih aktivnosti uticaj ima oblik orbite”, objasnila je Behounkova. “Veća ekscentričnost (izduženje orbite) uvećaca ove aktivnosti, što povećava vulkansku produkciju.”

“Ova ekscentričnost menja se na kompleksan način, kao rezultat gravitacionih interakcija sa susedima, Iom i Ganimedom”, dodala je ona i napomenula da se ovaj fenomen zove Laplasova rezonanca.

A ukoliko su ovi podaci tačni, i ukoliko se na morskom dnu Evrope zaista već milijardama godina dešava vulkanska aktivnost, posebno na polovima, možda sada tamo zaista ima nekih oblika života, ili ih je bilo u prošlosti. 

Zaključci ovog tima takođe služe i kao mapa za buduće misije na Evropu, uključujući i misiju Europa Clipper koju će sprovesti NASA, a koja je trenutno zakazana za 2024. godinu.

“Svi rezultati ove misije biće interesantni”, rekla je Behounkova. Ona napominje da je potrebno detaljnije istražiti promene orbite Evrope, kao i “gravitacione anomalije pri visokim latitudama” i “elemente nastale kao posledica hidrotermalnosti” koji bi mogle “potvrditi aktivnost morskog dna.”

Ova misija neće stići do Evrope sve do 2030-ih, najranije, a buduće misije potrebne su kako bi se zaista potvrdilo ili isključila mogućnost postojanja života na ovom satelitu.

Ali, ako se slučajno desi da otkrijemo vanzemaljce na Evropi, to će se desiti tek za nekoliko decenija ili vekova. Takva otkrića promenila bi ljudsku perspektivu prema nama samima i našem univerzumu u znalajnoj meri, što je dodatni razlog da istražujemo ovaj fascinantni satelit, kako sa Zemlje, tako i putem svemirskih misija.

“Iz naučnog ugla (iako definitivno nisam ekspert u ovom polju), možemo naučiti mnogo poredeći biologiju života van zemlje sa onim koji dosad poznajemo”, rekla je Behounkova. “To takođe ukazuje i na važna pitanja vezana za planetarnu protekciju i strategiju istraživanja.”

“Kada se ovo posmatra iz šireg ugla, pronalazak života van Zemlje postavio bi nova naučna i etička pitanja”, zaključila je ona.