'Kompromisa više neće biti' – demonstranti u Poljskoj obećavaju da će nastaviti sa borbom

Poljski premijer Mateuš Moravjecki apelovao je u ponedeljak na lidere protesta da opozovu masovne demonstracije i uzmu učešće u pregovorima, dok ova desničarska vlada pokušava da okonča političku krizu koja je nastala nakon učvršćivanja već restriktivnih zakona o abortusu u ovoj državi.

“Molim vas da sednemo za sto i razgovaramo. Hajde da ne rešavamo sukobe na ulicama, tako nećemo izazivati dalje zaražavanje”, rekao je Moravicki, aludirajući na pogoršanje epidemiološke situacije u ovoj državi, za koje vlada optužuje proteste.

Nakon njegovog poziva usledio je predlog poljskog predsednika Andžeja Dude da se dođe do kompromisnog rešenja, prema kome bi novi zakon o abortusu omogućio okončanje trudnoće u slučajevima kada testovi pokazuju da postoji visoka verovatnoća da će fetus biti mrtvorođen ili u fatalnom stanju.

Ipak, organizatori i aktivisti nisu pozvali na prekid protesta, i zaklinju se da će nastaviti sa masovnim okupaljanjima čitave nedelje, zahtevajući da se i sud koji je doneo ovaj sporni zakon raspusti.

“Protesti će se nastaviti”, rekla je Kinga Jelinska, aktivistkinja i osnivačica grupe Abortion Dream Team za VICE News.

“Ljudi više ne žele kompromise. Na ulicama se zahteva da se u celosti izmeni zakon o abortusu, jer zaslužujemo da žene mogu da zahtevaju ovu proceduru kao u ostalim evropskim zemljama.“

Blokade ulica otpočele su širom zemlje u ponedeljak, samo nekoliko dana nakon što se dogodio istorijski masovni protest protiv konzervativne vladajuće PiS partije na kome je bilo, kako se procenjuje, 430.000 ljudi. U Varšavi je u petak na ulicama bilo najmanje 100,.000 ljudi, koji su uzvikivali “odjebite” i “jebeš PiS”, a ovo su svakako najveći protesti u toku prethodnih nekoliko decenija.

Ovi protesti, koje predvode žene, počeli su kada je 22. oktobra sud presudio da je abortus u slučajevima ozbiljnih defekta kod fetusa neustavan, što je bio najčešći od jako malo mogućih razloga zbog koji su žene mogle zahtevati legalno okončanje trudnoće u ovoj katoličkoj državi. Kritičari naglašavaju da ova presuda nije validna, jer je vladajuća partija u ovaj sud instalirala sebi odane ljude.

“Vladavina takozvanog konstitucionalnog tribunala mora biti okončana”, rekla je u ponedeljak Klementina Suhanov, vođa pokreta Women’s Strike koji organizuje proteste.

Aktivisti i posmatrači kažu da je sud ovom presudom katalizovao masovne proteste protiv konzervativne i sve više autoritarne PiS partije, koja je prethodno tokom svoje vlasti umanjivala prava LGBTQ osoba.

“Nisam mogla da verujem kada sam čula za tu presudu, osetila sam se kao da me je neko šutnuo u glavu, kada su rekli da je abortus neustavan i da život počinje začećem”, rekla je Jelinska.

“Jako su naljutili žene. Iskreno, ne iznenađuje me što su ljudi na ulicama u ovom broju, stvarno je previše.”

Pokret Women’s Strike dogovorio je u nedelju seriju zahteva koji uključuju prava žena, LGBTQ osoba, sekularnu državu, slobodne medije i bolji odgovor na pandemiju.

“Ono što je jasno jeste da je pravo na abortus bio katalizator za mnogo šire zahteve u ovoj pro-demokratskoj kampanji - ne želimo cenzuru, autoritarizam, već želimo slobodu i LGBT prava”, rekla je Jelinska, i dodala da se nada da će pokret dovesti do toga da vlada padne.

Veronika Grzebalska, asistent profesor političkih nauka pri poljskoj Akademiji nauka kaže za VICE News da, iako su ovi protesti fokusirani oko žena i mladih, oni su ujedinili mnoge ljude koji su nezadovoljni načinom na koji vladajuća partija vodi državu.

“Ženska prava su postala problem oko koga su se mnogi okupili”, rekla je ona. “Aktivisti za pravo žene na izbor, kao i feminističke grupe već godinama ukazuju na ovaj problem, ali nikada dosad nisu imali ovoliko masovnu podršku.”

Kaže da su mnogi iz sopstvenih razloga i frustracija pristupili ovoj borbi jer su nezadovoljni načinom na koji vladajuća partija vodi državu, prvenstveno kada govorimo o načinu na koji su odgovorili na pandemiju, a sada se bore i za LGBT prava i pravo na abortus.

“Aktivisti ciljaju različite ranjive grupe, više nego što se bave značajnim pitanjima. Ovo je dovelo do toga da je mnogo različitih grupa sada na ulicama”, dodaje ona.

Rafal Pankovski, vanredni profesor na varšavskom univerzitetu Collegium Civitas i ekspert za desnicu u Poljskoj, rekao je da je vladajuća stranka potcenila reakciju koju bi moga izazvati pooštravanjem zakona o abortusu.

“Čini se da su desničari iznenađeni masovnošću ovih protesta, kako u većim, tako i u manjim gradovima širom zemlje”, rekao je on i dodao da bi se ovi protesti mogli uporediti sa francuskim protestima iz maja 1968. godine, zbog toga što u njima učestvuju pretežno mladi, a diskurs je radikalan i antiautoritaran.

On kaže da su političari poput Dude bili radi da smire ovu situaciju nečim što su oni smatrali kompromisom. “Ipak, taj predlog došao je prekasno da bi ga demonstranti shvatili ozbiljno”, rekao je on.

Pankovski kaže da su i aktivnosti ultradesničara protiv protesta u toku prethodnih nekoliko dana takođe bile kontraproduktivne. Od kada su demonstranti počeli da ciljaju katoličke crkve, širom države ultranacionalisti počeli su da formiraju patrole napadajući demonstrante, uključujući i žene.

On je rekao da je intervencija ultradesničara bila podržana od strane vladajuće partije, crkve i medija koji su bliski vlastima. Vođa partije Jaroslav Kačinski eksplicitno je pozvao na odbranu crkava prošle nedelje, a Robert Bakievič, vođa ultradesničara, pojavio se na naslovnici najčitanijeg pro-vladinog nedeljnika u ponedeljak.

Ipak, taj ultradesničarski katolički identitet za većinu Poljaka više nije relevantan, kaže profesor, tako da je nasilje protiv demonstranata mnoge ljude samo još više okrenulo protiv njih.

“Ono što oni ne razumeju je da je taj poljski identitet evoluirao”, kaže on.

“Fizički napadi ultradesnice i fudbalskih huligana na žene u toku prethodnih nekoliko dana zaista su razljutili širu populaciju, koja ove ultradesničare posmatra kao to što jesu - nasilne divljake.”

Dodatno izveštavala Nina Žabicka.