U novembru 2019. Tobajas Šmid je započeo krstaški rat sa ciljem da dovede u red neke od najvećih porno igrača. Šmid, direktor Državnog organa za medije (LMA) nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, želeo je da sprovede postojeće obavezne zakone o dozvoljenoj starosti posetilaca na porno sajtovima kao što su Pornhub, YouPorn i xHamster. U praksi bi to značilo da bi svi posetioci ovih sajtova morali da pošalju fotografije zvaničnih ličnih dokumenata koje bi potom automatski verifikovali.
Mnogi nemački mediji u početku su bili skeptični. Šmid je ipak samo regionalni funkcioner. Ali Šmid je bio neumoljiv („Regulatorna politika je njegov fetiš“, ironično je pisao jedan nemački dnevni list), a pored toga i jako dobro povezan. Ne samo da ima brojne kontakte na nivou EU, kako izveštava nemački sajt Netzpolitik, već je i član Evropske agencije za medije (ERGA).
Videos by VICE
Sada, nakon skoro godinu dana duge pravne borbe iz koje porno sajtovi odbijaju da se povuku, čini se da bi Šmid mogao da bude blizu pobede. Pošto telekomunikacione kompanije poput Vodafona i Deutsche Telekoma odbijaju dobrovoljno da primene DNS blokove na sajtove kao što su Pornhub, YouPorn i MyDirtyHobby, nemačke vlasti su sada ušle u proces zakonskog sprovođenja zabrane.
Prisiljavanje porno stranica da primenjuju provere ličnih dokumenata nije nova ideja. Ujedinjeno Kraljevstvo je planiralo da primeni sličan zakon 2018. godine kao treći deo svog Zakona o digitalnoj ekonomiji, ali je kasnije ukinut zbog zabrinutosti oko privatnosti. U većini slučajeva to se može učiniti ili otpremanjem fotografije zvaničnog ličnog dokumenta, ili još kontroverznije korišćenjem softvera za procenu starosti koji koristi AI, kao što je Yoti.
Ali situacija u Nemačkoj se razlikuje od Velike Britanije, kaže Alek Hokins, potpredsednik kompanije xHamster. Prema zakonu planiranom u Velikoj Britaniji, bilo koji sajt koji nije implementirao proveru starosti bio bi na crnoj listi, za razliku od Nemačke, gde vlasti ciljaju mali broj velikih tržišnih igrača. Ovo je problem za velike pornografske sajtove, jer provere starosti mogu oterati korisnike koji žele da anonimno konzumiraju pornografiju i poslati ih kod drugih, manjih konkurenata.
„Zaštita maloletnika od sadržaja za odrasle koji se nalazi na mreži je pozitivna ideja iza koje bi svi trebalo da stoje “, napisao je Hokins u imejlu za Motherboard. „Ali ono što se ovde dešava je pokušaj cenzure nekoliko velikih igrača na tržištu industrije odraslih, a stotine manjih veb lokacija za odrasle ostaju bez nadzora. Od nas je selektivno zatraženo da ograničimo pristup primenom AV [Provere starosti]. Šta bi korisnik radio u ovom slučaju? Korisnik bi jednostavno izabrao drugi besplatan sajt koji ne podleže proveri starosti. Da li će takav pristup zaštititi maloletnike? Teško. Većina korisnika bi se odlučila za drugi sajt za odrasle, bez AV-a. “
Pored jednostavnog pronalaženja sajtova koji još uvek nisu primorani da primenjuju verifikaciju starosti, korisnici bi i dalje mogli da pristupaju sajtovima koji koriste verifikaciju starosti jednostavnim korišćenjem Google Cloudflare-a ili VPN-a za pristup iz druge zemlje.
Pored upitne efikasnosti, stručnjaci nisu naklonjeni proveri ličnih dokumenata koje su predložile nemačke vlasti. Ove kritike postaju još značajnije, jer zakonodavci sve više tvrde da mrežni nalozi treba da budu povezani sa ličnim dokumentima. Za početak, baratanje izuzetno osetljivim i često intimnim ličnim podacima podacima o seksualnosti i konzumiranju pornografije je katastrofa koja čeka da se dogodi. I drugo, time nešto što je već tabu temu može biti gurnuto još dublje u ilegalu.
„Definitivno bih dala palac dole ovim vrstama zakona o potvrdi starosti, čak i ako se slažem sa nekim od osnovnih nastojanja“, kaže za Motherboard Emili van der Nagel, predavačica na Univerzitetu Monash i autorka knjige Seks i društveni mediji. „Mislim da se možemo načelno složiti da je dozvoljavanje deci da gledaju odrasli pornografski materijal bez ikakvog konteksta štetno. Ali, kada se čini da zakonodavno i političko okruženje ima za cilj blokiranje i skrivanje nekih stvari, to ne šalje dobru poruku o ljudskoj seksualnosti. Zbog takvih stvari se seks čini lošim, prljavim, opasnim i pogrešnim. To nije pozitivan stav u komunikaciji.“
Umesto da se bore protiv pornografije samo zato što ona ponekad može da sadrži „uvredljiv“ sadržaj (Šmid je posebno zabrinut zbog scena gengbenga), neke zemlje su odlučile da prihvate pornografiju ili barem prihvate realnost da će ona uvek biti tu
Na primer, švedski Institut za film, koji finansira država, pomogao je da se finansiraju Dirty Diaries, Prljavi dnevnici, niz kratkih pornografskih filmova koje su producirali aktivisti da bi „istražili šta pornografija može biti iz perspektive ženskog pogleda i kvir identiteta“. A projekti poput australijske Labia Library i danskog “Ulta Strips Down” mogu biti primeri kako potrošiti vreme i novac na stvaranje seksualno pozitivnih resursa, umesto da se troše na igru sakrivanja od maloletnika, u kojoj nema pobede.
„Možda je previše akademski reći da je svima potrebno više obrazovanja“, kaže van der Nagel. „Hajde da pretpostavimo da će deca u nekom trenutku naići na sadržaj za odrasle i hajde da ih pripremimo za tu stvarnost. Da, to su gola tela. Da, to su odrasleža tela. Da, to su stvari koje odrasla tela ponekad rade zajedno iz različitih razloga. “
„Ne možeš da sprečiš ljude da budu napaljeni“, nastavlja. „Pornhub nije vlasnik pornografije. Ljudi, uključujući tinejdžere, naći će negde pristup materijalu za odrasle. Ako smo išta naučili u proteklih nekoliko godina, to je da će pornografija uvek naći način. “
Tobajas Šmid i Državni organ za medije Severne Rajne-Vestfalije nisu odgovorili na naše upite.
