Pogledajte intervju predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame za VICE. U podešavanjima možete odabrate titl na srpskom jeziku.
Klimatske promene su verovatno jedan od “najtežih problema za rešavanje” na svetu, ali predsednik Barak Obama kaže da će učiniti sve da sprovede politiku koja će pomoći da Sjedinjene Države smanje svoj ekološki trag i da se donošenje teških političkih odluka isplati na duge staze.
Videos by VICE
U iscrpnom intervju sa osnivačem VICE-a Šejnom Smitom, Obama je rekao da klimatske promene spadaju u grupu ključnih problema koje namerava da reši pre nego što napusti Belu kuću 2017. godine.
“Kada napustim ovaj položaj, želim da stvari budu malo bolje”, rekao je on. “Što duže radite ovaj posao, veće su šanse da sve posmatrate dugoročno.”
Obama je naveo šta će biti ključni ciljevi njegove politike u vezi sa životnom sredinom narednih meseci, uključujući dobijanje obećanja od Kine da će smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte pred globalni samit o klimi u Parizu krajem godine, baš kao i da kućni aparati postanu efikasniji, povećaju se standardi efikasnosti goriva i proizvodnje čiste energije.
On kaže da će se namučiti s tim.
“Najteža stvar u politici i vlasti je praviti žrtve danas koje će se isplatiti na duge staze”, rekao je on. “Uvek će biti otpora promeni, a neki od njih su generacijski. Garantujem vam da će Republikanska stranka morati da izmeni svoj pristup klimatskim promenama jer će na tome insistirati glasači.”
Ne samo da se republikanski poslanici protive delovanju povodom klimatskih promena, već neki i dalje poriču naučne rezultate i dokaze, istakao je on. Ovaj antagonizam — zbog kojeg senatori bacaju snežne grudve u Senatu — prelio se i u druge oblasti zakonodavstva, postavši poslednjih godina štetna karakteristika blokirane vlade.
“Pozamašan deo njihove stranke negira da klimatske promene uopšte postoje”, rekao je Obama. “Upravo sada, dok se bavimo problemima koji se tiču mladih, ne radi se o tome da se dve strane prepiru i prave blokadu — već imate jednu stranu koja negira činjenice.”
Kako se boriti protiv gerilskog političkog rata i opstrukcije? Glasovima, kazao je Obama, dodajući da mladi ljudi sebi ne mogu da priušte da bude samozadovoljni.
“Činjenica je da je na poslednjim izborima glasala trećina glasačkog tela”, rekao je Obama. “I sad kad imate blokadu i ljudi ništa ne proizvode… to je nastupilo kao posledica toga što su svi ostali kod kuće i bili cinični. Istog trenutka kad se na taj način povučete iz političkog procesa, osuđeni ste na to da odluke donose postojeće vladajuće strukture.”
Ali jedna oblast se, čini se, izdigla iznad čarki u Kongresu, a to je pitanje legalizacije marihuane. Procenjuje se da bi širom zemlje oporezovana i propisana industrija marihuane mogla narednih godina vladi da donese nekih 10 milijardi dolara. I nije samo novac zainteresovao poslanike obe stranke za ovu temu, već i slobodno javno mnjenje koje sve više naginje legalizaciji.
“Počinjete da vidite ne samo liberalne demokrate, već i neke veoma konzervativne republikance kako počinju da priznaju da prohibicija nema smisla, među njima čak i libertarijansko krilo Republikanske stranke”, rekao je Obama.
“Uvideli su da tu ima novca i koliko je skupo trpati ljude u zatvor”, dodao je on. “Tako ćemo možda uspeti da ostvarimo neki konkretan napredak po pitanju dekriminalizacije.”
Ipak, unutrašnju i spoljnu politiku vlade i dalje obeležava gerilski politički rat. Dobar primer za takva previranja dogodio se početkom ovog meseca kada je 47 republikanskih senatora potpisalo otvoreno pismo iranskom vrhovnom vođi u pokušaju da podriju Obamine napore da sklopi sporazum koji će zaustaviti nuklearni program Islamske Republike. U pismu se upozorava da svaki sporazum koji potpiše Obamina administracija neće preživeti njegov drugi mandat u Ovalnoj sobi, oštro podelivši javno mnenje, gde su neki stali na stranu senatora, a drugi koristili hešteg #47izdajnika.
Predsednik je odgovorio prošle nedelje rekavši za VICE News da ga je “sramota” zbog senatora, među kojima je čitavo republikansko rukovodstvo Senata, kao i potencijalni predsednički kandidati 2016. godine Ted Kruz (Teksa), Mark Rubio (Florida) i Rand Pol (Kentaki).
“Sramota me je zbog toga što su uputili pismo ajatolahu – vrhovnom vođi Irana, za koga tvrde da je naš smrtni neprijatelj – a njihov glavni argument je da se ne prave dogovori sa našim predsednikom, jer mu ne možete verovati da će do kraja ispuniti sporazum… To je skoro pa nečuveno”, rekao je on za VICE News.
Među druge političke oblasti povodom Bliskog Istoka oko koga se sukobljavaju republikanci i demokrate spada i pitanje rešavanja sve veće globalne pretnje koju predstavlja takozvana Islamska država — poznata još i kao ISIS ili ISIL – militantna grupa sunitskih Muslimana koja je nasilno zauzela velike površine Iraka i Sirije i uspostavila takozvani kalifat na teritorijama pod svojom kontrolom.
Odgovor Sjedinjenih Država bio je da povede koaliciju 60 država članica u vazdušne napade, dok obučava i naoružava bezbednosne snage i umerene paravojske u obe zemlje.
Obama je za VICE News izjavio da je “uveren” kako će koalicija “polako istisnuti ISIL iz Iraka.” Ali čak i posle potencijalnog poraza ove militantne grupe, kad se dim raziđe, ostaje pretnja nestabilnosti preko nove generacije nezadovoljne mladeži — naročito sunita — na Bliskom Istoku i u delovima Severne Afrike. Zato prioritet mora da postane strana finansijska pomoć kako bi ta društva postala “odgovorna i funkcionalna” prema svojoj omladini.
“Ne možemo i dalje da smatramo kontra-terorizam i bezbednost potpuno odvojenim od diplomatije, razvoja, obrazovanja — svih tih stvari koje se smatraju mekim ali su zapravo vitalne za našu nacionalnu bezbednost, a njih ne finansiramo”, rekao je Obama. “Treba da razmišljamo o ulaganju čime možemo da izbegnemo slanje naših mladih muškaraca i žena da se bore ili dolazak ljudi ovamo da naprave veliku štetu.”
