U sredu su OpenAI i Microsoft tuženi u grupnoj tužbi tražeći odštetu od 3 milijarde dolara zbog navodne krađe „ogromne količine privatnih informacija“ od korisnika interneta bez pristanka kako bi obučili ChatGPT.
U ovoj tužbi, koja je podneta 28. juna federalnom sudu u San Francisku, Kalifornija, i uključuje šesnaest anonimnih tužilaca, tvrdi se da je OpenAI tajno „ostrugao 300 milijardi reči sa interneta“ bez da je registrovan kao posrednik za protok podataka ili dobijanja saglasnosti. Microsoft je OpenAI-jev glavni kupac i korporativni partner, koji licencira AI tehnologiju od kompanije za šta plaća milijarde dolara.
Videos by VICE
Takođe se tvrdi da kompanije nastavljaju da „nezakonito prikupljaju i unose dodatne lične podatke od miliona nesvesnih potrošača širom sveta… kako bi nastavili da razvijaju i obučavaju svoje proizvode“ misleći na informacije koje se unose u AI modele.
U tužbi se OpenAI poredi sa drugom firmom za veštačku inteligenciju koja je dospela na naslovne strane zbog prikupljanja informacija ljudi sa interneta bez njihovog izričitog pristanka: Clearview AI, koja je prikupila fotografije sa društvenih medija kako bi napravila alat za prepoznavanje lica koji se široko koristi od strane policije. Clearview AI je tužilo više strana, uključujući ACLU. Firma je rešila tu tužbu prošle godine i prestala da nudi svoje usluge većini privatnih lica i preduzeća u SAD.
„Clearview više ne može tretirati jedinstvene biometrijske identifikatore ljudi kao neograničeni izvor profita“, rekao je tada Nejtan Frid Vesler, zamenik direktora ACLU-ovog projekta za slobodan govor, privatnost i tehnologiju.
U tužbi se navode popularni AI alati koje je razvio OpenAI i koje koristi Microsoft, uključujući jezičke modele GPT 3.5 i 4.0, model za slike Dall-E i model za pretvaranje teksta u govor Vall-E. Takođe se navode internet aktivnosti tužilaca tokom godina, gde kaže da „nisu pristali na korišćenje [njihovih] privatnih podataka od strane trećih strana [za obuku AI] na ovaj način“, i da su kompanije ukrale njihove „lične podatke sa širokog dijapazona onlajn aplikacija i platformi kako bi sproveli obuku sopstvenih proizvoda.”
Podaci za koje se tužba navodi da ih je ukrao OpenAI uključuju imena, kontakt podatke, adrese e-pošte, informacije o plaćanju, informacije o društvenim medijima, podatke četlogova, podatke o korišćenju, analitiku i kolačiće.
„Optuženi su se nepravedno obogaćati putem krađe ličnih informacija jer je njihov biznis sa veštačkom inteligencijom vredan milijardu dolara, uključujući ChatGPT i dalje, izgrađen na prikupljanju i monetizaciji ličnih podataka korisnika interneta“, navodi se u tužbi. „Dakle, prvooštećeni imaju pravo na restituciju štete koja predstavlja vrednost ukradenih podataka i/ili na udeo u dobiti koju su tuženi zaradili po tom osnovu.”
U tužbi se traži da se OpenAI-u i Microsoftu zabrani da krše privatnost ljudi i da preduzmu dodatne korake. Prvi korak je da se otkrije koji se podaci prikupljaju i kako se koriste. Drugi korak, napisali su tužioci, je da slede kodeks etičkih principa i da isplate tužiocima nadokandu za ukradene podatke. Konačno, navodi se u tužbi, korisnici interneta treba da imaju pravo da sebe izuzmu od bilo kakvog prikupljanja podataka i da se zaustavi svako nezakonito uzimanje podataka.
Prethodno, u novembru, OpenAI i Microsoft su tuženi u još jednoj grupnoj tužbi koju su pokrenuli GitHub programeri koji su tvrdili da je GitHub Copilot, alatka za AI kodiranje u vlasništvu Microsofta, prekršila njihove licence otvorenog koda i koristila njihov kod za obuku bez njihove dozvole.
Ova nova tužba dolazi nakon što je OpenAI više puta ispitivan zbog tajnovotosti u vezi sa metodama obuke i skupom podataka, kao i mogućim kršenjem autorskih prava. Kada je GPT-4 objavljen u martu, mnogi istraživači veštačke inteligencije su glasno govorili o činjenici da uskraćivanje takvih informacija može dovesti do veće štete i zatvoriti svaku priliku spoljnim naučnicima da iskorene nedostatke i pristrasnosti u sistemu.
U tužbi se takođe pominju moguća „egzistencijalna pretnja” veštačke inteligencije bez „neposredne pravne intervencije”, kao što su otvorena pisma značajnih ličnosti koje traže da se ili pauzira ili reguliše proizvodnja AI sistema. Primeri uključuju otvoreno pismo o pauziranju obuke o veštačkoj inteligenciji koje su potpisali stručnjaci i tehnološki lideri, uključujući Elona Maska, i odluku Italije da privremeno zabrani ChatGPT u zemlji zbog zabrinutosti da je prekršio evropske zakone o zaštiti podataka. Usluga je nastavljena nakon što je OpenAI dodao kontrole privatnosti.
„Proliferacija veštačke inteligencije — uključujući proizvode optuženih — predstavlja egzistencijalnu pretnju ako nije ograničena razumnim zaštitnim ogradama naših zakona i društvenih običaja. Poslovanje optuženih i praksa “struganja” sadržaja sa interneta pokreću suštinski važna pravna i etička pitanja koja se takođe moraju rešiti. Sprovođenje zakona neće dovesti do gušenja inovacija AI, već pre bezbedne i pravedne AI budućnosti za sve“, navodi se u tužbi.
OpenAI nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Microsoft je odbio da komentariše.
