Dok postoje kraljevske porodice, postojaće i posluga, to je jasno. Ali da dosta bogatih ljudi u Holandiji i dalje zapošljava batlere, to se retko čuje. Zainteresovala ta informacija pa sam uronio u svet privatnih batlera.
Upoznao sam tridesetosmogodišnjeg Andrea Mestera. Već šest godina, Andre radi 60 sati nedeljno za jednog bogatog, pedesetosmogodišnjeg čoveka u mestu Horn. Posetio sam ga na njegovo radnom mestu u kući svog klijenta i u narednih sat vremena iskusio kako je to imati privatnog batlera u današnje vreme. Pošto su mi otvorena ulazna vrata, jakna okačena u hodnik, poslužen sam parčetom domaće torte i šoljicom kafe iz servisa “Wedgwood”, baš kao u Beloj kući, koja košta 100 evra komad.
Videos by VICE
Pitao sam Andrea, koji mi je sve vreme persirao, i govorio mi “gospođo”, da li i on zarađuje 14 miliona dolara godišnje kao čuveni batler Sultana od Brunea, i šta sve mora da radi za svoju platu.
VICE: Andre, ovo je ogromna kuća!
Da, ima pet spratova. Sa druge strane ulice, gospodin ima još jednu zgradu, a jednu ima i u Dubaiju. On je programer i živi sa svojim partnerom. Obojica jako vole klasični stil i tako uređuju svoje kuće. Zato su želeli i da imaju svog privatnog, staromodnog batlera. U principu se bavim ovom zgradom, ali često otputujem sa gospodinom i van zemlje na vikend. Dobijem svoju sobu u hotelu u kojem on odseda. Bavim se rezervacijom stolova za večere i nošenjem kesa tokom šopinga.
Šta radiš po ceo dan?
Ovde provodim 60 sati nedeljno. Radnim danom sam u kući od sedam ujutru do sedam uveče, dakle spavam kod svoje kuće. Brinem se o doručku, ručku, serviranju kafe i večeri. Takođe, posao mi je da otvorim vrata kada gospodin dolazi kući a idem i u svaku vrstu nabavke. Obaveze mi se menjaju, od meseca do meseca. Svakog decembra se na primer puno bavim pripremom za Božić. Gospodin obožava da taj praznik. U kuhinji svake godine imamo jelku visine šest metara. Toliko je veliko da prvo namestim skelu da bih uopšte mogao da je okitim. Posle decembra ne mogu više očima da vidim tu jelku.
Kuvaš takođe?
Ja nabavim hleb, odem na pijacu, kupim ribu takođe, jer sve mora uvek da bude sveže. Gospodin jede topli obrok dva puta dnevno, pa ja tako odem i dva puta u nabavku. Pored toga nosim na čišćenje garderobu, cipele i druge stvari, dok kolače spremam sam.
Ima li neobičnih zahteva od gazde?
On jako voli da gleda filmove. Dešava se da u nekom filmu vidi neku novu hranu i da je traži sledećeg da mu se donese. Poslednje je tako tražio kinesku dimsum hranu. Isto mi je tražio da sam napravim domaće bonbone, pa sam nabavljao sastojke i gledao tutorijale na internetu.
Gledaš filmove sa njim?
Ne, ja sam uvek na mom mestu koje je u kuhinji. On me pozove kad mu treba nešto.
A šta ako mu se pije kafa dok si ti recimo u nabavci?
Onda moram brže da se vratim. Nikada ne kažem: Ne mogu.
Da li si ceo dan zauzet?
Ponekad mi se desi da par sati nemam posla, pa ubijam vreme uz 24Kitchen, ili skrolujem po svom telefonu. Ponekad, kad smo na putu, prosto odemo zajedno na klopu.
Kao prijatelji?
Ne, nikad ne glumim prijatelja. Moj prethodnih se upustio u taj odnos, i to je trajalo 14 godina. Zato je i bilo dosta trvenja među njima. Ako dođe do tog prijateljskog odnosa normalno je da batler u jednom trenutku pomisli ili izgovori: zar ne možeš sam da otvoriš vrata od kuće? Zato naš odnos održavam čisto profesionalnim. Ako me pozove da idem sa njim na večeru, ne trudim se da previše pričam. Ne želim da ovo postane privatan odnos. Uvek govorim: Da, iako ponekad želim da kažem – Ne.
Uvek koristiš to da-ne?
Generalno sam takav. I sa roditeljima sam još kad dete tako komunirao, a onda sam od desete godine počeo da radim u ugostiteljstvu. Pomogao sam rođaku u njegovom hotelu. Kasnije, kad sam odrastao sam radio kao barmen u čuvenom Krasnapolsky hotelu u Amsterdamu. Oglas za ovaj posao mi je pronašla majka na internetu. Odreagovao sam, a on me je pitao jel mogu sutra da počnem. Mislim da je briga o gostima, najvažniji deo ugostiteljskog poziva. Pitanje poverenja je tu jako bitno.
Nemaš problem sa tom sporednom ulogom koju imaš?
Ne, osećam se vrlo komotno, iako me to često ljudi pitaju. Mene gazda uvek pita lepo: Možeš li ovo, ili ono da uradiš. Ne udara on u zvonce, ne naređuje mi. Jedina razlika je što je on malo bogatiji od ostalih poslodavaca.
Koliko je on bogat?
Iskreno, nemam pojma. Ali znam da je jedan svoj auto platio 1,8 miliona evra. A ima 14 automobila. Mogao bih da proverim njegovo stanje na računu, jer su sve kartice kod mene. Ali to nikada ne radim, jer je to pitanje poverenja.
On ne nosi kartice?
Ne, on ne ide u kupovinu. Ponekad, kada mu treba novac u kešu, zamoli mene da mu podignem sa bankomata.
Pošto imaš sve te kartice i šifre, dođeš li nekada u iskušenje da sebi nepto kupiš?
Ja uvek jedem ovde. Restlove nikada ne bacam doduše, već nosim kući svojoj ženi. Ovde se restlovi ne jedu narednog dana, to je jasno.
Dobijaš li neke poklone, bonuse?
Za trogodišnjicu rada mi je gazda rekao da izaberem koji auto želim. Uzeo sam Mercedes-Benz SL, koji je koštao 160.000 evra. Dobijam često i lepe male poklone. Nedavno sam dobio od njega Cartier novčanik. Koštao je više nego što je u njemu ikada bilo novca.
Da li si stalno zaposlen?
Imam ugovor o radu i zarađujem 4.200 evra neto mesečno. To je manje nego batleri po svetu što dobiju, obično je to između 5.000 i 15.000 evra. Ne radim vikendom, pa zato malo manje zarađujem. Ali zato tezgarim u slobodno vreme po žurkama, gde naplaćujem 35 evra na sat.
Planiraš li ovim da se baviš do kraja života?
Lepo brinem o gazdi, i kuvam zdravo. Nadam se da tako može da doguramo do moje penzije. Ali sutra da mu se desi nešto, ja neću imati posao, a ne znam da li ću biti u testamentu.
Imaš li konkurenciju?
Ne, nema puno privatnih batlera u Holandiji. Par hotela imalo je tu uslugu, ali na kratko.
Hvala na razgovoru!
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE NL.
