Ovi likovi su stvarno doživeli pravo Toronto iskustvo u 24 sata. foto via YouTube
Snepčet je neverovatna alatka sa ograničenjima koja su mala ili velika koliko i um korisnika. Muzički spotovi, umetnost, kratki filmovi: zaista živimo u dobu velikih mogućnosti kada je u pitanju objavljivanje naših života u desetosekundnim naletima. Većina ljudi ovu aplikaciju ne koristi nizašta više od nerazumljivih snimaka na kojima urlaju u klubu ili tverkuju uz najnoviju Fetty Wap pesmu, ali neki ljudi su drugačiji. Neki ljudi su spoznali potencijal najpopularnije aplikacije u 2016.
Prošle subote, Kajl Park i Mišel Karneval iz Toronta su na najbolji mogući način iskoristili kombinaciju slobodnog vremena, trave i prijateljstva kako bi uradili nešto ambiciozno: proveli su 24 sata hodajući po Jonge ulici, najdužoj ulici u Kanadi i snepčetovali su sve vreme. Rezultat je prilično epski.
Videos by VICE
23-godišnji Park (grafički dizajner koji je postao preduzetnik) je sa Karnevalom (20-godišnji radnik sa kaubojskim šeširom) tokom snimka dolazio u kontakt sa nekim od najuzbudljivijih karaktera Toronta. Pošto sam strastveni Snepčet korisnik, njihovo iskustvo me je inspirisalo pa sam pozvao Parka kako bih saznao šta je njega i njegovog ortaka nateralo ovo da urade.
VICE: Šta te je nateralo da provedeš ceo vikend hodajući Jonge ulicom i sve vreme snepčetuješ?
Kajl Park: Pa, radim za jednu muzičku aplikaciju i oni su hteli da snepčetujem neke avanture. Nedavno sam dobio licencu za legalnu marihuanu i hodajući od prodavnice do kuće sam došao na ideju. Oduvek sam voleo šetnju, ali je ovo svakako bilo inspirisano marihuanom.
Hoćeš da kažeš da su te svakodnevne šetnje do prodavnice marihuane inspirisale da prepešačiš najdužu ulicu u Kanadi?
– Pa, Majkl i ja smo se jednog dana posle posla našli i ja sam se prilično naduvao. Šetali smo satima. Pri kraju dana smo obojica shvatili: “O moj bože, baš smo puno pešačili!” To je pokrenulo bezbroj ideja. Sada sam potpuno protiv Ubera i taksija. Mrzim ceo taj sistem.
Vratićemo se Uberu i taksijima, a kada je u pitanju šetanje: da li ste vi ovo isplanirali?
– Da, obojica smo isplanirali spavanje pa smo u četvrtak ostali budni celu noć kako bismo spavali od 5 popodne do 23:30 u petak [i probudili se taman za šetnju]. Probudili smo se, ja sam popušio gomilu sprava, i onda smo bili u fazonu, hajde da uradimo ovo. Spremili smo se bukvalno za petnaest minuta i krenuli u šetnju.
Kako je trava uticala na šetnju?
– Vreme je definitivno stalo.
Da li to znači da ste se i dalje kretali?
– Pa, da. To je svakako bila klasična Sajnfejl Džeri i Džord situacija: kada Majk i ja blejimo, pričamo o univerzumu i dinosaurusima, ljubavnoj konfuziji i uvek završimo sa pričom koliko nam je obojici teško da pronađemo ljubav. Kada sa time počnemo možemo da vodimo razgovore koji traju tri do četiri sata. Ni ne provalim koliko vremena je prošlo. Kao da vreme prestane da postoji kada blejim sa Majkom. Svakako se udopunjujemo, a trava pomaže da vreme nestane.
Primetio sam da tokom snimka nalećeš na Zanta [autorov komentar: Zanta je poznati karakter iz Toronta]. Šta se tu dogodilo?
– Da čoveče, to je bilo ludo! Video sam ga na drugoj strani ulice i želeo sam da ga pozdravim pa smo prešli ulicu i pitali ga šta ima. On nam je pričao o svom životu, a mi o našim i onda nam je objasnio kako su njemu sklekovi životni ventil i kako su ga oslobodili. Odlučio sam da mu se pridružim u sklekovima, pošto sam želeo da vidim tehniku. Sjajan lik.
Park i Karneval su radili prilično sve moguće kako bi povratili energiju, foto via YouTube
Da li ste još nekog zanimljivog sreli tokom puta?
– Da, bila je ta devojka koju smo sreli u Severnom Jorku, blizu Jong i Šepard ulica i njoj se Majk skroz svideo. Ne znam, Majkova pojava i ceo taj izgled – kaubojski šešir i sve to – svideo joj se taj kantri izgled. Bila je u fazonu, “Pozovi me”. Majk joj je na to rekao: “E, ne mogu da te snepčetujem, moram da radim.” Malo je to zajebao [smeje se].
Kada pričamo o Snepčetu, da li je postojala formula za pravljenje novih snimaka? U kojim trenucima ste se odlučivali za snimanje?
– Svaki put kada smo nailazili na raskrsnice. Tipa, velike raskrsnice, zgrade, znamenitosti, zanimljivi događajji. Prosto smo pokušali da bude sveže i uzbudljivo. Svaka promena statusa ili vajba, kapiraš? Mi smo skroz u fazonu vajba. Moramo stalno da održavamo vajb, bez obzira na sve.
– Cela naša namera sa ovime – mi ne znamo puno ljudi na Snepčetu – prosto smo hteli ljudima da pokažemo da ne moraš da se odvališ da bi ti bilo lepo [autorov komentar: lol]. Možeš da doživiš avanturu samo hodanjem po Jonga ulici. Žurka je u tebi. Samo dobre vibracije. Ovo je takođe uvod u Summer Sixteen—avantura svuda, Nemojte da koristite Uber svuda. Sada planiramo sledeću stvar kada ćemo uzeti splavove na naduvavanje i veslati do Nijagarinih vodopada i onda pustiti splavove niz vodopade. Možda okačimo GoPro na njih.
Da li imaš predstavu koliko će vam trebati da veslate od Toronta do Nijagarinih vodopada?
– Pazi sad. Mi ne volimo da planiramo. Uopšte nisam shvatio koliko naporno može hodanje da bude. Oko 18. ili 20. sata, moje noge su otkazivale, stopala su me ubijala. Kapiram da je poenta avanture da ne budeš skroz pripremljen. Jebeš energetske čokoladice i pakovanje gomile stvari – mi ćemo da budemo zabava, samo dobre vibracije, Summer Sixteen.
Da li ste se negde usput odmarali? Deluje kao paklena šetnja.
– Nisam to skapirao, ali je bio taj jedan potok koji je u sklopu kanalizacionog sistema. U svakom slučaju, tu je tekla voda, nije bila stajaća i odvratna, pa sam se tu okupao i to takođe snepčetovao. Iskreno sam se osećao vrlo osveženo. Brate, osetio sam kao da sam se preporodio u vatrenom jezeru. Bilo je i trenutaka kada smo prosto blejali i odmarali na zelenim površinama, tu negde oko polovine puta, kada smo se stvarno mučili.
Šta ste radili na kraju? Da li je ste proslavili?
– Pa, proslava je bila to što moja tetka ima ogromnu vilu u Barrie-u, do nje smo i išli. Prosto smo tamo stigli i bili u fazonu “O moj bože.” To je najbolja gajba koju sam ikada video. Apsolutna palata. Tamo smo se prosto opustili i zajebavali. Vratili smo se u nedelju popodne. Sada sam potpuno mrtav.
Ranije si pomenuo da se ne jebavaš sa Uberom i taksijima. Šta je sa time?
– Želim da stvari vratim korenima. Skroz sam za prirodne vibracije, živeti taj prirodan život. Ranije, pre automobila, pre konja, ljudi su morali da hodaju. Hodanje je najprirodnija vrsta kretanja. Svi uspešni ljudi, poput Stvi Džobsa i tako tih, išli su u duge šetnje. U ovoj šetnji, Majk i ja smo dotakli neke prilično duboke teme i dostigli ogromnu pozitivnost. To je neprocenjivo. U Uberu ili taksiju bi bilo prebrzo, previše dostupno. Koliko se zapravo trudimo?
Da li si razmišljao da napišeš motivacionu knjigu? Deluješ kao takav tip.
– Majk i ja smo razmišljali o tome. Majk i ja smo potpuno u tom fazonu, i mislim da ova šetnja pokazuje da želimo da proizvedemo dobre vibracije i nateramo ljude da šetaju. Avantura je tamo negde. Sve je Guči.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
