Džonatan Šajman je dve nedelje provodio pet sati dnevno vozeći se po Bostonu u iznajmljenim kolima, sakupljajući izmet trkača na bostonskom maratonu sa najboljim rezultatima.
“Imao sam gomilu posuda od stiropora pozadi napunjenih suvim ledom”, kaže Šajman, post-doktorski biomolekularni istraživač sa Harvarda. “Sakupljao sam uzorke, lepio etikete na njih i vozio nazad na Harvard da ih stavim na čuvanje.”
Videos by VICE
Šajman želi da ustanovi šta to vrhunski sportisti imaju u svojim crevima. On je sakupio uzorke stolice trkača i veslača kako bi proučio bakterije, potražio mikrobiome koji bi mogli da unaprede njihov energetski metabolizam i pružio im prednost koja im je neophodna da uspeju u sportovima izdržljivosti. Cilj je razviti i komercijalizovati probiotičke suplemente koji bi mogli da unaprede sportska dostignuća ili ubrzaju period oporavka od treninga.
Šajman je uradio dve kaka-patrole po Bostonu, jednu pre i jednu posle maratona. To mu je omogućilo da uporedi fekalije iz vremena pripreme za veliki događaj s onima istisnutim posle njega. On kaže da je njegov tim ustanovio porast određenog tipa bakterije posle maratona, one koja rade na razgradnji mlečne kiseline. Tokom naporne vežbe, telo proizvodi više mlečne kiseline, što može da dovede do premora mišića i bolova u njima. Pročistivši ovu prirodnu bateriju koja se kod vrhunskih trkača bori protiv mlečne kiseline, on može da stvori proizvod koji pomaže kod izdržljivosti, kaže Šajman.
On je uporedio kaku maratonaca i sa onom veslača koji se pripremaju za Olimpijadu. Prisutan u govancu trkača — ali ne i veslača — bio je tip bakterije koji može da pomogne razgradnju ugljenih hidrata i vlakana (procesi za koje Šajman kaže da su važniji za trčanje). To bi moglo da bude ključno za proizvodnju specijalizovanih mikrobioma. On je trenutno usred kliničkih testova na miševima u pokušaju da ostvari svoje krajnje ciljeve.
Sportiste je regrutovao preko letaka, šireći vest od usta do usta i razgovorima licem u licem na mestima gde treniraju. “Razgovor nisam započinjao sa: ‘Mogu li da uzmem uzorak vaše stolice?’”, kaže Šajman. “Započinjao bih ga sa: ‘Ja sam Džon Šajman i dolazim iz Škole medicine na Harvardu.’”
Čim bi shvatili koji mu je cilj, sportisti bi obično bili voljni da preuzmu pribor za uzimanje stolice i njegov kontakt, kaže on. “Sportisti uvek traže način da postanu bolji, da optimizuju svoj period oporavka”, kaže Šajman, koji je nekada davno sanjao o tome da igra u NBA. “Veoma su zainteresovani za ova naučna istraživanja. U tome je suština čitavog tog ‘kvantifikovanog samo-pokreta‘.”
On se i uspešno odbranio od nagona koji bi mnogi post-doktorski istraživači na njegovom položaju mogli da imaju: da zaduži nekog sirotog apsolventa da sakuplja stolicu i, još gore, čitav dan trpi bostonske vozače. Šajman kaže: “Ponekad kad ti je zaista stalo do nečega, moraš malo da zaprljaš ruke.”
Još na VICE.COM:
Smeđa smrt: istorijat govna kao oružja
