Ovaj naučnik pušta insekta da raste u njemu

Za većinu ljudi činjenica da se larva zariva sve dublje u leđa ne bi bila povod za slavlje.

Ipak, većina ljudi nisu entomolozi (ljudi koji proučavaju bube), a izgleda da neki entomolozi jebeno žive za to. Kako kaže Fil Tores, tropski biolog i entomolog, u pitanju je obred prelaska za neke od onih koji proučavaju bube.

Moramo ga držati za reč – ipak je on taj koji pušta da ljudska muva (parazitska muva čiji mladi rastu u slatkom, slatkom ljudskom mesu) polako jede unutrašnjost njegovih leđa.

“Znam da su neki stariji entomolozi radili istu stvar, pričali su mi priče još dok sam bio na osnovnim studijama o tome kako su dobili ljudsku muvu i kako su čekali da vide koliko dugo će moći da izdrže pre nego što je uklone”, rekao je Tores za VICE. “U pitanju je neka vrsta obreda prelaska, može se reći.”

Tores kaže da ga je najverovatnije uboo komarac koji je nosio ljudsku muvu ranije ovog marta – samo nekoliko dana pre njegovog trideset trećeg rođendana. A ima i smisla kako je dobio ovo pakleno biće u leđima, ako uzmemo u obzir da ovaj čovek provodi znatnu količinu vremena u tropskim kišnim šumama. Živeo je dve godine u Amazoniji gde je radio na istraživačkim projektima i konzervaciji – usput je došao do nekoliko velikih otkrića – radio je na mnoštvu edukacionalnih televizijskih emisija, a rutinski provodi vreme u kišnoj šumi. Trenutni projekat na kome radi je YouTube kanal The Jungle Diaries, a planira i da na njemu objavi video o svom iskustvu sa ljudskom muvom.

Nakon svog tog vremena provedenog u šumi, ovo je bio prvi put da je dobio ljudsku muvu – što je poprilično retka situacija, tako da ne treba da otkažete svoj put u Amazoniju zbog ove priče. Ipak, Tores je presrećan zbog toga.

Kada je shvatio da nije u pitanju “neka čudna bubuljica”, uzbuđeno je tvitovao o tome i, kako kaže, primio je “mnoštvo tvitova od ostalih entomologa koji su rekli da su ljubomorni.” On ne laže, jedan je tvitovao čestitku i pitao da li “planira da organizuje baby shower”. Drugi je odgovorio “pokušavali su da dobiju jednu godinama”, a treći je rekao “srećnik!!! Pokušavam da dobijem jednu već deceniju!”

Odlučio sam da pozovem Toresa kako bih ga pitao šta se kog đavola dešava u entomološkoj zajednici, kakav je osećaj da vam malo biće polako jede leđa, i da li planira da ga zadrži sve dok ne poraste dovoljno da izađe napolje.

VICE: Dakle… za početak, šta je ljudska muva?

Fil Tores: Dakle, ljudska muva je poprilično velika muva koja ima jako interesantnu prirodnu istoriju. U Americi živi jedna varijanta koja je podjednako odvratna, ali ova varijanta ne utiče na ljude. U tropima postoji ova vrsta koja je poznata kao ljudska muva, a radeći u tropima, to je nešto što ćete stalno viđati ako radite sa majmunima. Ponekad će majmuni po sebi imati bubuljice koje izgledaju kao mali vulkani, i obično je to mesto gde ih srećemo, ali se zove ljudska muva iz razloga što može da se nađe i kod ljudi.

Dakle, sada kada znamo nešto više o ljudskoj muvi, možeš li mi reći kako si završio sa jednom od njih? Mislim da je termin koji si iskoristio bio ‘beba u tvojim leđima’?

Ljudska muva je zanimljiva ato što ovo biće samo po sebi ne leže jaja na ljude, već hvata ženske komarce, ubode ih i položi jaja na njih. Sada je jedan od tih komaraca sleteo na moja leđa, i onda je toplota moje kože bila okidač da se jedno od tih jajašaca zakači, a kada je njih desetak palo na moju kožu, krenuli su da gmižu okolo i da pokušavaju da nađu mesto gde mogu ući u kožu. Izgleda da je jedno od njih pronašlo mesto gde me je komarac uboo.

Onda je kopalo i počelo da jede. Eto, tako sam završio sa jednom takvom muvom. Zapravo, nije ni tajna da entomolozi javno pokušavaju da dođu u situaciju kada će jedna ovakva larva živeti u njima. Mi to posmatramo kao neku vrstu ordena časti. Sa ove strane Atlantika postoji dva ovakva ‘ordena’: jedan je kada vas ubode metak-mrav, a druga je da dobijete ljudsku muvu. Metak-mrav me je uboo pre nekoliko godina. U pitanju je najbolniji ubod, tako da poprilično boli i u pitanju je interesantno iskustvo – o prirodi koju istražuješ saznaješ na veoma intimnoj bazi, ako mogu tako reći. Oduvek sam se pitao kakav je osećaj sa ljudskom muvom. Naravno, nadao sam se da će se zakačiti negde na ruci, ili negde drugde gde mogu da je gledam, ali se ova zakačila na lopaticu na mojim leđima, tako da mi je gledanje otežanoo, ali imam stalak i kameru, tako da mogu da dokumentujem kako se razvija.

Samo se nadam da ću uspeti da izdržim što je duže moguće. Čuo sam da je to lakše reći nego učiniti, zato što postane poprilično bolno, a ponekad se dešava da bol postaje samo sve jači. Verovatno dva ili tri puta dnevno osetim nešto što podseća na ubod pčele u tom predelu leđa. I taj osećaj traje otprilike minut. Poprilično je čudno – možete osetiti kako se pomera, pa se onda šalim sa ženom i kažem joj ‘rita se, rita se’, kao da je beba u meni.

O moj bože.

Aha! Mrda se! Ako pogledate slike larvi, videćete da imaju bodljice okrenute ka nazad. Zbog toga i postoji problem, ne možete ih iščupati jer one zariju te bodljice. Tako se i kreću okolo koristeći te bodljice, čime guraju vaše nerve i rade sve te male stvari. Ponekad postane poprilično bolno.

Neću reći da u potpunosti razumem to, ali u pitanju je nešto kao orden časti? Kao da si bio na baš ludom produženom vikendu negde i vratio se sa tetovažom, ili tako nešto?

Baš tako! U pitanju je jedna od stvari tog tipa. U smislu da entomolozi koji provode puno vremena u tropima na kraju završe sa jednom od njih. Dakle, ako neko ima ljudsku muvu, gledaćete ih i biti u fazonu ‘poštovanje.’ To znači da su proveli dovoljno godina tamo, i uradili dovoljno divljih stvari da su završili na dovoljno ludim mestima gde su dobili ljudsku muvu. Skoro je nemoguće dobiti jednu od njih na prvom putovanju. Moguće je, ali generalno morate provesti tamo dovoljno vrmeena kako biste nasumično bili ubodeni od strane komarca koji nasumično ima jajašca na sebi da bi vas uboo i onda te larve uspele da pronađu ulaz.

Odvratno je, ali neki primitivni deo duboko u meni razume o čemu pričaš.

Zar ne? Znam. Žena me smara svaki put kada pokušam da pričam o ovome kao o nečemu sjajnom, ali prosto ne mogu pomoći sebi. Uzbuđen sam! Ovo je izuzetno zanimljivo iskustvo kroz koje prolazim u toku svog istraživanja ovih životinja. Kul je što sada imam ovo biće iz tropske kišne šume koje sada u mojim leđima šetka Bruklinom.

U idealnom slučaju, pustiću je da poraste dok na kraju ne izađe napolje. Kada je larva otprilike stara četiri ili pet nedelja, ona je dovoljno zrela kao larva da bi se učaurila – kao što leptiri imaju stadijum lutke. Ove muve ne rade to dok su u čoveku. One se popnu nazad, izađu iz kože i pronađu put do zemlje, gde se ukopaju i učaure. Biće poprilično bolno kada se bude penjala nazad, tako da ću znati da se to dešava, tako da se nadam da ću u idealnom slučaju uspeti da je uhvatim, ubacim u neku zemlju i onda sačekati da moja beba poraste u odraslu muvu.

Da li si i ranije imao insekte? Ako jesi, da li misliš da si sa ovim sada najviše povezan? U smislu, da li ćeš ga gledati i misliti ‘ovo je poteklo od mene’?

Da, to sigurno. I ranije sam gajio bube, još od kad sa bio dete, bube, leptire. Imao sam ljubimca tarantulu, i sve te stvari. Ova muva je ipak posebna. Razgovarao sam sa ženom koja je trudna, i nagovorio sam je da se složi da proživljavam 0.1% osećaja kako je to imati dete – to može delovati prenaduvano – ali rekao sam joj ‘slušaj, osećam kako se rita ponekad, reaguje na raličite aktivnosti koje radim, napravljeno je bukvalno od mog mesa i krvi, a ona je rekla, ‘Ok, složiću se da ti damo taj mali procenat.’ Mislim da i dalje možemo da diskutujemo da li zaslužujem toliku zaslugu, ali i dalje je ovo jedini put da ću kao muškarac moći da iskusim kako je roditi, bar na neki način.

Postoje li nekakvi negativni sporedni efekti koji bi mogli proisteći iz ovoga, ili je to samo bol?

Bol je najveći negativni sporedni efekat. Postoje retki slučajevi kada se može javiti i lošija infekcija. Pretpostavljam da ljudi kažu da imaju problema sa spavanjem, tako da to može postati neka vrsta psihološkog izazova, baš kao što je i bol izazov ako nisam u mogućnosti da spavam zbog toga što konstantno osećam da larva nešto radi u leđima. Ipak, mislim da sam promislio dovoljno. Ako bude izgledalo kao da se inficiralo, ili da postaje gore, odmah ću otići kod dermatologa niže niz ulicu i videti da li oni žele da otklone larvu hirurškim putem.

Ljudi su pokušavali da je se reše na razne načine u prošlosti. Neki ljudi su pričali o tome da treba duvati dim cigarete na nju zato što je nikotin insekticid po prirodi, tako da oni kažu da će larva zbog toga pokušati da izađe napolje. Neki ljudi pokrivali su je vazelinom ili selotejpom na 24 sata pre nego što bi je uklonili, a stvorenje bi izbacilo zadnji kraj na kome se nalaze organi uz pomoć kojih diše napolje. I onda, kada je taj deo napolju, možete ga uhvatiti i pokušati da uklonite larvu. Postoje neke priče koje ljudi pričaju, a koje ja ne bih preporučio, kao što je da stavite sirovo meso na to mesto. Ideja je da larva onda ispuzi kroz meso, ali sam takođe čuo i za slučajeve da osoba dobije ozbiljne infekcije stafilokokom od stavljanja sirovog mesa na otvorenu ranu.

Najverovatnije je da ću pusti na slobodu, a ako postane previše bolno otići ću kod lekara i ukloniti je odmah. Ipak, u idealnom slučaju, za četiri nedelje imaću malu čauru ljudske muve u svom domu, a bola više neće biti.

Misliš li da su ljudske muve pogrešno shvaćene? Kažem to jer mi se čini da bi većina ljudi bila u fazonu ‘nek’ umru u plamenu’. Šta ti misliš o ljudskoj muvi?

Posmatram je kao zaista fascinantnu životinju koja ima zaista zanimljivu prirodnu istoriju. Činjenica da ona ne leže jaja na nas, već na komarca, i da onda toplota naše kože predstavlja okidač za nju da se zakači prosto je fascinantna. Mislim da je jako kul i zbog toga ću dopustiti da ostane tu gde je i napraviti kratak video o njoj, zato što želim da ljudi čuju njenu priču.

Nije kao da će ta larva početi da mi se kreće po telu i završiti u mom mozgu, kao što to rade neki drugi paraziti. Ova larva ostaje tu gde je, a kada joj treba vazduha, ona samo izbaci napolje svoje disaljke. Kao na primer kada se tuširam i voda ide preko rupe, ona ne može da diše, zar ne? Zbog toga tada osećam malo više bola, jer ona pokušava da izbaci napolje svoj zadnji deo na kome su mu disajni aparati kako bi udahnula.

Kul je što ova mala životinja živi u meni… to je moja mala.

Intervju je uređen radi jasnoće i dužine.

Zapratite Meka Lemura na Tviteru.