Kako izgleda osoba koja je uzela 140 različitih droga?
Nisam znao šta da očekujem pre nego što sam se preko Skajpa javio Dominiku Miltonu Trotu, autoru Iskrene knjige o drogama – ali, ako ćemo pravo, njegov izgled na kraju ne bi trebalo da vas iznenadi: čovek u pedesetim godinama s okruglim, ujačkim licem i toplim mančesterskim akcentom. Sa ćelavim temenom sa smešnim konjskim repom koji mu golica zatiljak i hipijevskom ogrlicom od ajkulinih zuba tik ispod adamove jabučice.
Videos by VICE
Možda sam očekivao nešto sveukupno oronulije: rentonovsku facu nekog ko je čitav život posvetio drogama. Ali rušenje naših stigmi u vezi sa drogama životna je misija za Trota, koji se upustio u skoro desetogodišnje putovanje pisanja knjige za koju se nada da će poslužiti kao ultimativna biblija za bezbednu upotrebu droga. Ne zavaravajte se: Iskrena knjiga o drogama – za koju je Trot isprobao 140 droga, napisavši intimne, poluakademske izveštaje za većinu njih – nije priručnik za hedoniste. Šta ga je, dakle, inspirisalo da se spusti toliko duboko u zečju rupu?
VICE: Šta je istorijat Iskrene knjige o drogama?
Dominik Trot: Krenuo sam da vodim dnevnik o svojim iskustvima sa drogama pre nekih sedam ili osam godina. Tada je to bila više nekakva tabela, ali imao sam neodređenu zamisao da neko mora da sakupi sve te informacije. Tek kad sam stigao do 30 ili 40 unosa pomislio sam da bi oni morali da budu malo čitljiviji – knjiga, praktično – kako bi mogla da ih pročita i prosečna osoba. Kasnije, kad sam primetio na onlajn forumima o drogama koliko ljudi umire zbog nedovoljno znanja o tome kako treba uzimati droge, shvatio sam da sakupljam krucijalne podatke koji bi mogli spasti živote.
Da li postoji još jedna takva knjiga?
Ne, najbliža ovome je knjiga Aleksandra Šulgina [ PIHKAL: Hemijska ljubavna priča]. Ali ona govori samo o psihodelicima i nečitljiva je za klince s ulice.
Veoma ste otvoreni o uticaju koji su psihodelici izvršili na vaš život. Vaše iskustvo u Peruu sa ajahusakom bilo je – kao i u slučaju mnogih ljudi – krajnje transformativne prirode.
Na osnovu toga sam stekao najviše mudrosti. Imalo je najtemeljniji uticaj na način na koji posmatram svet. Dalo mi je više samopouzdanja da posmatram stvari drugačije – na primer, u slučaju dovršavanja ove knjige. Pre nego što sam uzeo ajahuasku, imao sam viziju da će mi se neko kao što je Dejli Mejl pojaviti na travnjaku i proglasiti ovo najopasnijom knjigom u Britaniji. I dalje brinem zbog toga, ali posle ajahuaske, prestao sam da marim toliko da bi me to omelo u dovršavanju projekta.
Isto se ne može reći za vaše iskustvo uzimanje Crne Mambe – veštačkog kanabioida koji se ne razlikuje mnogo od Spajsa. Usadila vam je “akutni strah” i zovete je “apsolutno jezivom vožnjom”.
Bio sam sklupčan u fetusnom položaju na krevetu. Bilo je užasno. Ali jedna od stvari koja mi je pomogla da preživim to iskustvo bila je svest o tome da će se ono okončati. Prethodno sam obavio istraživanje. Ali da sam bio šesnaestogodišnji klinac koji je mislio da je to samo veštački kanabis, a potom upao u takvo grotlo pakla, za njega bi to bilo istinski zastrašujuće. Ta vrsta iskustva me je i navela da napišem i dovršim knjigu.
Loše ste se proveli na heroinu – pozlilo vam je od njega.
Heroin je dobar, ali uzeo sam prilično veliku dozu. On je u tom pogledu kao alkohol; ako uzmete puno alkohola prvi put, povraćaćete. Mislim da se upravo to meni desilo. Probudio sam se ujutro s mamurlukom koji je veoma ličio na mamurluk od alkohola. Heroin je depresiv, tako da to verovatno nije neko veliko iznenađenje. Da sam stao, sve bi bilo drugačije, ali vuče te da ideš dalje! Želeo sam još. Nije mi bilo loše prvih nekoliko sati, ali sveukupno sam se veoma loše proveo. Narednog jutra pomislio sam da vrlo lako možeš da se probudiš i poželiš da izbijaš klin klinom. Nisam – ionako sam ostatak heroina već bacio – ali mogao sam da zamislim kako neko može da nastavi s tim.
Volite amfetamine, ali mnogi ih mrze – smatraju da su sumnjiva rodbina porodice stimulanata.
To je verovatno zato što nemate iste efekte kao kod kokaina i drugih laboratorijskih hemikalija. Ali dejstvo amfetamina traje mnogo duže i možete skoro čak i da zaboravite da ste na drogama, sem činjenice da ste stvarno razvaljeni od njih. Od amfetamina [spid] sam se oporavio posle već nekoliko dana. Od kristal meta, nisam. Mislim da to ima neke veze sa dopaminom. Mislim da isisate previše toga iz sebe dok ste na kristal metu – istinski se dobro provedete – tako da povratak bejslajnu traži mnogo više od serotonina. U pravim okolnostima bih ponovo uzeo amfetamine, ali nikad ponovo ne bih uzeo kristal met.
Imate odeljak u kom pokušavate da odgovorite mlade osobe od uzimanja droga. Ali neki bi mogli da kažu da upravo knjige kao što je ova obučavaju mlade kako da uzimaju droge?
Reći klincima da će “ukoliko uzmu drogu, umreti” samo je čista farsa. To vam nikad neće uroditi plodom. Ali ja mladima na samom početku knjige kažem da ne treba da uzimaju drogu, uključujući i alkohol: da njihov mozak nije do kraja razvijen i da treba da sačekaju. Nadam se da će im ta poruka dopreti do mozga. Ali, ako i dalje žele da eksperimentišu, trebalo bi da budu u prilici da dobiju prave i bezbedne podatke i informacije. Što se mene tiče, to je razuman pristup, a sve drugo je politička ideologija koja ne vodi mnogo računa o ljudskim životima.
U knjizi pominjete porodicu. Kako se deca uklapaju u uzimanje toliko mnogo droga?
Deca su odrasla i bila na univerzitetu kad je sve ovo počelo. Takođe, znam kako to zvuči: “Taj čova je uzeo 140 droga tako da mora da je sve vreme bio odvaljen.” Ali nije bilo tako. Uzimao bih ih tek kad nije bilo ljudi oko mene. Istražio bih unapred šta će da se desi. Sa stimulantima je uglavnom sve u redu, tako da sam otprilike znao kako ću se ponašati.
Izgleda da ste uglavnom bili sami kad ste isprobavali stimulante. Šta mislite kako je to uticalo na način na koji ste ih iskusili u odnosu na normalnog korisnika, tj. klabera?
Priznajem da se oni nalaze u veoma drugačijem okruženju. Prošao bih “fazu euforije” i mentalno se odmah prebacio na dokumentovanje kao u pravom akademskom postupku. Ali to je bilo zato da bih stvorio hronologiju iskustva kako bi ljudi lakše shvatili kako će izgledati njihovo iskustvo ukoliko uzmu tu konkretnu drogu.
Jedan od načina na koje često merite kako na vas utiču droge jeste njihov uticaj na vaš “patku”. Zašto je to relevantno?
Dok sam istraživao forume i izveštaje sa tripova, video sam da se često pričalo o seksualnom uzbuđenju. Za mnoge ljude seks je veliki aspekt upotrebe stimulanata, tako da sam pomislio da ne bi bilo loše dotaknuti se toga. A kad imate drogu kao što je kristal met, nećete naći mnogo foruma na kojima se ne diskutuje o seksu. Naravno, opasnost je da ljudi razviju probleme u vezama zato što seks koji imaju posle kristal meta postaje neverovatno nezadovoljavajući. To se stalno pominje kao ozbiljan problem i nisam želeo to da prećutim.
Koju drogu biste uzeli sutra kad biste imali slobodan dan?
Nijednu, zaista. Retko ih uzimam ovih dana. Kad bih otputovao u Amsterdam, možda bih pušio malo trave. Da otputujem negde gde imaju neki zanimljiv psihodelik, isprobao bih ga. Za većinu droga mislim da prosto nisu vredne toga da se posle dva ili tri dana osećam loše. Takođe, mislim da to nije mnogo dobar imidž za starijeg čoveka!
Nije loš rezon. I na kraju, namerno niste uvrstili svoju sliku u knjigu. Čime se bavite u životu i šta misle kolege o vašoj drugoj karijeri?
Nekad sam bio programer dok je programiranje još bilo seksi. Na kraju sam postao konsultant za procenu rizika u bankama. Analizirao sam ranjivost, kontrolu, uticaj i tome slično.
Ima smisla.
O, da. Ali taj posao sam napustio pre oko deset godina i postao slobodnjak, što mi je dalo vremena da se bavim stvarima kojima sam želeo da se bavim. Na kraju se to pretvorilo u Iskrenu knjigu o drogama.
Ovaj intervju je redigovan radi dužine i jasnosti.
Kupite Iskrenu knjigu o drogama ovde .
