Tridesetog septembra 1938. godine britanski premijer Nevil Čembrlen vratio se na londonski aerodrom Heston sa sastanka sa Adolfom Hitlerom i drugim evropskim liderima u Minhenu. Okupljenim građanima predstavio je sveže potpisanu Anglo-Nemačku deklaraciju “koja će obezbediti mir u Evropi”, iako je jedan od rezultata sastanka bilo i odobravanje Nemačke anektiranje Čehoslovačke i dogovor o nenapadanju sa nacističkom državom. Godinu dana kasnije, Drugi svetski rat je počeo, a Čembrlenova propala mirotvorna politika ostala je kao njegovo najveće nasleđe, iako nije bio jedini koji je pristao na zahteve Hitlerove Nemačke.
Četiri meseca pre nepopularnog potpisivanja te mirovne deklaracije, 14.maja 1938.godine fudbalska reprezentacija Engleske igrala je protiv Nemačke pred 110.000 domaćih navijača na Olimpijskom stadionu u Berlinu. Bila je to prva utakmica evropske turneje nacionalnog tima tog leta i ona je počela snažnim političkim gestom.
Utakmici je prisustvovao vrh nacističkog režima na čelu sa Hermanom Geringom, Rudolfom Hesom i Gebelsom, dok Adolf Hitler nije bio na stadionu. Za vreme intoniranja nemačke himne, fudbaleri Engleske salutirali su naci pozdravom “hail Hitler”, a sedam decenija kasnije, ova scena i dalje deluje šokantno.
Videos by VICE
Isto kao i danas, sport i politika su neizbežno uvezani. Engleskim fudbalerima je pre utakmice to rečeno da urade, i to direktno iz Forin Ofisa. Kasnije se pisalo o tome da je tim prvobitno odbio to da prihvati ali da su preinačili odluku nakon intervencije britanskog ambasadora u Nemačkoj Sir Nevila Hendersona. On je navodno, preko sekretara engleske fudbalske federacije Stenlija Rausa (kasnije, predsednika FIFA), uspeo da ubedi igrače da će salutiranje pomoći poboljšanju odnosa između dve zemlje. Čuveni Stenli Metjus koji je bio jedan od strelaca na toj utakmici (koju je Engleska dobila sa 6:3) kasnije je izjavio: “Ceo tim, pa i ja, je bio protiv toga”.
“Edi Hapgud, naš cenjeni kapiten tima pokazao je srednji prst FA zvaničniku i rekao mu šta može da uradi sa naci salutiranjem, a ticalo se i stavljanja istog tamo gde sunce ne sija”, objasnio je Metjus.
Ipak, Hendersonov pritisak je urodio plodom, i tim je na kraju pristao. Engleska je pobedila na terenu, ali se među britanskim novinarima na stadionu osećala indignacija.
Naravno, važno je staviti ovaj gest u pravi kontekst. Igrači su radili ono što je od njih traženo, nisu samoinicijativno ili spontano podržali naciste. I treba reći da tada, kao ni danas, fudbaleri nisu bili baš politički verzirani.
Tekst i foto Vice Sports UK