Foto: Flickr user Benjamin Thomas
Ne znam koliko puta sam stajala ispred musavog ogledala zapuštenog toaleta u nekoj rupčagi od kafane, buljila u svoj nestabilni odraz i mislila: “Trebalo bi manje da pijem.” Ne znam više koliko puta sam posle toga otišla pravo za šank da utopim taj glas razuma u još jednoj krigli piva ili turi žestine, jer ko ga jebe, jednom se živi, a biti pijan je zabavno.
Prijatelji s kojima pijem loču skoro isto koliko i ja, i obično se dobro provedemo, tako da kad sam videla da Izveštaj Kanadske kontrole upotrebe alkohola i droga konzumiranje alkohola niskog rizika definiše kao ne više od dva pića dnevno i tri nedeljno za žene, i ne više od tri pića dnevno i 15 nedeljno za muškarce, moja prva misao bila je: To mi nešto malo. Izgleda da mnogi misle tako, jer prema anketi sprovedenoj 2012. godine, poslednje za koju postoje podaci, jedan od četvoro Kanađana uzrasta između 15 i 24 godine krši preporučene smernice za konzumiranje alkohola niskog rizika. Mislim, kad moji prijatelji i ja pijemo, nije to na dnevnoj bazi, niko se još nije povredio, niko još nije završio u zatvoru i niko se nije otrovao alkoholom, pa koliko rizično to onda može da bude?
Videos by VICE
Doktorka Korin Karlajl, stručnjak za omladinu i upotrebu alkohola u Kanadskom centru za zavisnosti i mentalno zdravlje, razume kulturu konzumiranja lokanja u kojoj učestvuju mnogi klinci studentskog uzrasta.
Pročitajte: Pet razloga zašto bi trebalo da se poveravate za šankom
“Mislim da je mladima teško da pronađu pravu ravnotežu”, rekla je ona, “i kako da se rukovode tim smernicama u stvarnom životu, kad vide šta se sve dešava po studentskim domovima.” Otprilike između 14. i 24. godine, ljudi prolaze žestoku fazu razvoja mozga zbog koje su skloni da pomisle da su neuništivi. To je dobra stvar, jer tako uspevamo da se formiramo kao samostalne odrasle osobe, ali smo istovremeno podložniji rizicima — uključujući prekomernu upotrebu alkohola.
“To je kao da kao ljudi steknemo sposobnost da nagazimo gas pre nego što steknemo sposobnost da u potpunosti stanemo na kočnicu”, objasnila je ona.
Ali zato što sam mlada i glupa to ne znači da mogu nekažnjeno da ignorišem dotične smernice, za koje se ispostavlja da zapravo služe još nečemu sem da vlast pokuša da mi pokvari provod — one se, naime, zasnivaju na statistikama stanovništva i uticaju koji alkohol vrši na telo, a smišljene su tako da ograniče mogućnost da alkohol postane zloupotreba, koja će postati problem, koji će postati zavisnost.
I tako, kao neko ko preporučenu nedeljnu dozu može da stuče za jedno veče, da li to znači da imam problem s alkoholom?
E, pa izgleda da je malo teže definisati “problem s alkoholom”.
“Ako neko popije jednom u životu, žestoko se napije, sedne u kola, slupa ih i ubije nekog, to je problem, zar ne? Je li to problematična konzumacija alkohola? E, pa bila je. Tad jednom kad je taj neko pio, nastao je problem. Zato mislim da je teško odrediti šta tačno čini problem s alkoholom”, rekla je Karlajl.
_________________________________________________________________________
Prohibicija u severnoj Kanadi
_________________________________________________________________________
Suzan Bondi, istraživač koji se bavi upotrebom alkohola i njegovim uticajem na zdravlje na Univerzitetu u Torontu, izjavila je da je teško reći kad neko ko pije postaje neko ko ima problem s pićem (to je čitav dijapazon stanja između, nije sve tako crno i belo), ali jednom kad počnete redovno da se oslanjate na alkohol ili on počne da utiče na vaše svakodnevne sposobnosti da funkcionišete normalno, možda bi trebalo da razmislite o tome da smanjite malo. Ali samo zato što nemate problema sada, to ne znači da nećete zagorčati sebi život kasnije.
Svi smo već čuli za cirozu jetre i rak stomaka, ali njih sam uvek vezivala za ljude koji decenijama utapaju tugu u alkoholu. Računala sam na to da moje telo može da izdrži još par godina pre nego što treba da se zabrinem za svoje zdravlje (mlada tela umeju da se oporave od svega, zar ne?), ali ispada da postoji čitav niz neposrednih posledica koje idu s tim da ti je najbolji prijatelj 26-godišnjak.
Narušena regulacija raspoloženja i sposobnost doživljavanja sreće, slabija memorija, veći rizik od depresije i povećani rizik od dobijanja raka stomaka i dojke sve su posledice koje bih mogla da osetim u svojoj bliskoj budućnosti (ili već osećam) ako ne smanjim malo, rekla je Bondi. A tu su i sve one dobro poznate nuspojave pravljenja neverovatnih gluposti kad ste pijani, kao što su nezaštićen seks, vožnja, kavge i bacanje novca na cugu, koje mogu da vam se obiju o glavu.
“Možda s količinom alkohola koju pijete nećete imati nikakve probleme ove nedelje, ali ako određeni vremenski period nastavite tim tempom, rizikujete da jednog dana snosite posledice po vaše zdravlje”, rekla je Bondi.
S tim ne moraju da se nose samo oni koji često piju — u opasnosti su čak i povremeni vikend ratnici.
“Celovečernje opijanje svaki bogovetni put ostavlja traga na mozgu “, rekla je Karlajl.
Ne morate čak da se osećate odvaljeno ili pijano da bi vam se desile sve te loše stvari, jer tolerancija ne znači ništa — dok god vam krvotokom kola prekomerna doza cirke, uvek postoji šansa da ćete zapatiti neku jezivu bolest ili mentalni poremećaj.
Sve bi ovo trebalo da zvuči kao zdravorazumski rezon, ali nekome ko još uvek prolazi kroz fazu neuništivosti u svom životu to postaje bolno očigledno tek kad mu neko nacrta. Znati da sam možda sebe već sjebala popivši svakih par dana kriglu (ili dve, ili pet) više nego što sam smela pomalo je bedak. Znala sam da mnogo pijem, ali ako izuzmemo retki napad mučnine narednog jutra, oduvek sam se dobro osećala i govorila sebi da dok god prestanem kad budem starija, sve će biti u redu. I ako budem imala malo sreće, to još može da se ostvari, ali statistički gledano odškrinula sam Pandorinu kutiju za gomilu sranja sa kojima buduća ja ne bi volela da se smara.
Što je pomalo otrežnjujuće, rekla bih.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
