Ovih dana navršilo se tri decenije od istorijskih promena na istoku Evrope. Devetog novembra te 1989.godine pao je Berlinski zid, a nedugo zatim Čehoslovaci su se plišanom revolucijom otarasili komunizma. Svet je bez daha pratio ova dešavanja, a sa posebnom pažnjom sve se pratilo u Jugoslaviji koja se i sama spremala za promene, iako je ulazila u ekonomski najbolju godinu ikada.
U predvečerje godina jugoslovenskih ratova, stradanja i izolacije, beogradski studenti i fotograf Srđan Veljović pojurio je u Istočnu Nemačku i Čehoslovačku da kamerom zabeleži poslednje dane jedne ere koja danas ima posebnu vrednost.
Pred otvaranje izložbe ZID u Kvaki 22 u Beogradu, razgovarali smo sa autorom.
VICE: Kako je došlo do ove serije fotografija koje su danas mnogo vrednije nego te 1989.godine, kad su u Berlinu i Pragu još samo sanjali promene koje su kasnije došle.
Srđan Veljović: Te 1989 sam bio student elektrotehnike. Tog leta smo smo planirali putovanje vozom do Kine. Bilo je, teoretski, izvodljivo putovati od Budimpešte do Pekinga. Za sitne novce. Desio se Tjenanmen, te smo, na radost roditelja, odustali. Vreme se polako menjalo, četnici su zaposeli Knez Mihalovu, naslućivale su se promene na istoku, i na budućnost se gledalo optimistično. Kraj godine, 29 novembar je bio praznik koji je značio nekoliko slobodnih dana, te smo nas četvoro, ekipa, seli u voz put Praga i Berlina.
Videos by VICE
VICE: Šta pamtiš najviše kada je to putovanje u pitanju?
Srđan Veljović: Bila je veoma hladna zima. Našli smo smeštaj u Pragu, preko poznanika. Sve pre interneta, mobilnih, airbnb-ova. Veoma dobrodošli. Pamtim i menjanje novca. Pare, nemačke marke, su se menjale na crno, u staničnim wc-ima, ulazima, uz opasnost, manje realnu, da vas uhvate vlasti u tom nepočinstvu, i sasvim realnu, da budete prevareni. Pri primopredaju novca se inscenira gužva i svežanj novčanica se zameni svežnjrm novinskog papira uvijenim u jednu novčanicu.
VICE: Kako su ti izgledali Prag i Berlin?
Srđan Veljović: Prag pamtim po nekoj vrsti uzvišene, gospodske atmosfere. I odlučnosti koja se osećala u vazduhu. I topline i sigurnosti uprkos konstantnim, danonoćnim protestima, masovnim demonstracijama. Praška priča je bila višeslojnija, uzbudljivija – što se može videti i na fotografijama.
U Berlinu je glavno već protutnjalo, ali DDR je postojala i, iz voza posmatrajući, beskrajno depresivno izgledala. Oko zida, sa strane Zapadnog Berlina, su obilazili ljudi, turisti. Čekićima odvaljivali komade, sve pred očima DDR vojnika koji su i dalje vršili stražu. Mada je bilo jasno da je predstava gotova. Iz Berlina gledajući, stvari su bile jednostavne. Zid je pao, a stanovništvo sa istoka se razmilelo po supermarketima i čekalo bolju dane.
Pogledajte još fotografija Srđana Veljovića:
