Reklama na Own Shop, tržištu dark veba, tvrdi da je prodavac bio zaražen koronavirusom i da sada prodaje svoju krv i pljuvačku, koje bi u teoriji mogle da budu imune na virus i upotrebljene za lečenje drugih pacijenata obolelih od koronavirusa.
„Činim ovo da bih finansijski obezbedio svoju porodicu“, kaže se u objavi, ispod cene od 1000 dolara.
Videos by VICE
Obmanjujuća objava je deo šire pojave prevara vezanih za COVID-19 na dip i dark veb tržištima, na kojima kriminalci žele da iskoriste strah javnosti nudeći proizvode koji bi navodno mogli da posluže kao testovi ili vakcine za virus.
Druge stavke koje su na prodaju uključuju komplete brzih testova na COVID-19, detektore, pa čak i navodnu vakcinu za koronavirus.
„Ograničene mogućnosti za testiranje na koronavirus – naročito u zemljama kao što su Sjedinjene Države – dovode do potražnje za takvim proizvodima na crnim tržištima“, piše u izveštaju globalne obaveštajne kompanije IntSights, objavljenom u utorak ujutru. „Međutim, sve su šanse da ovi ’proizvodi’ nisu ni na koji način autentični i da će kupcima biti na prevaru otet novac“.
Hakeri, sajber kriminalci, prevaranti i grupe sponzorisane od strane države maksimalno koriste globalnu pandemiju koronavirusa da bi stekli pristup obezbeđenim državnim mrežama, i prevarili ljude da im daju novac, kupujući lažne proizvode i odajući svoje lične podatke.
Jedna od najpopularnijih taktika sajber kriminalaca je da registruju sajtove sa imenima kao što su „korona“ ili „kovid“ da bi zavarali žrtve da pomisle da su u pitanju zvanični domeni.
Prema podacima koje je prikupio IntSights, postoji eksponencijalni porast broja domena koji koriste ove izraze. Tokom cele 2019, registrovano je samo 190 domena u kojima se pominju reči „korona“ i „kovid“. A samo u januaru 2020, taj broj je porastao na preko 1400, a tokom februara je skočio na 5000, da bi u martu dostigao čitavih 38 hiljada.
I dok su neki sajtovi legitimni, mnoge koriste kriminalci, da bi primamili naivne žrtve da im predaju lične podatke, pa čak i novac.
Iznuđivačke grupe takođe koriste koronavirus da bi pokušali da prinude ljude da im plate da im otključaju kompjutere.
Jedan primer iznude koji je uočio IntSights uključuje i dokument sa pitanjima i odgovorima, u kojem se objašnjava šta bi hakeri mogli da učine, ako se otkup ne plati.
„Ako hoću, mogu da zarazim čitavu tvoju porodicu koronavirusom i otkrijem sve tvoje tajne. Mogu da uradim bezbroj stvari“, napisao je haker.
Iako je većini ljudi možda očigledno da je ovo prazna pretnja, kod nekih će možda upaliti.
„Ovakav tip taktike zastrašivanja upali kod ranjivih ljudi tokom strašne pandemije“, piše u izveštaju. „Ucenjivači koriste ove taktike straha zato što one funkcionišu. Takođe smo primetili da se slične psihološke taktike koriste i u prevarama oko ucena zbog seks skandala, pri kojima ucenjivač govori žrtvi da ima pristup njegovoj kameri ili fotografije sa dokazima nepočinstva“.
Hakeri takođe pokušavaju da iskoriste želju ljudi za informacijama tokom pandemije, tako što sakrivaju malver u dokumentima dizajniranim da izgledaju kao zvanične bezbednosne mere nalik onima kineskog Ministarstva zdravlja, na primer.
Jedna banda širi zlonamernu verziju Džons Hopkinsove mape koronavirusa, na koju se toliko mnogo ljudi oslanja kada su u pitanju vesti o smrtnim slučajevima i zaraženima širom sveta.
Dok neki hakeri napadaju ranjive pojedince u sklopu svojih kampanja, drugi su se tokom epidemije okomili na institucije i infrastrukturu od ključnog značaja, uključujući bolnice i zdravstvene organizacije.
Iz Svetske zdravstvene organizacije su prošle nedelje rekli da su se sajber napadi na nju udvostručili od početka epidemije koronavirusa, u čemu nije usamljena.
„Hakeri neumorno napadaju mreže zdravstvene zaštite, krajnje tačke i uređaje koji se koriste za Internet stvari, u nadi da će steći novac“, piše u izveštaju. „Tehnologija iznude i dalje divlja u ovoj industrijskoj grani, blokira čitave bolnice i izbacuje iz stroja medicinske aparate koji spasavaju živote“.
Naslovna strana: naučnici za IT bezbednost se u „Sajber opseg“ sobi u novom centru za sajber bezbednost „Atina“ obučavaju kako da infiltrirane programe za ucenu („Rensomver“) učine bezopasnima. 4. decembar 2019, Esen, Darmštad (Frank Rumpenhorst/picture-alliance/dpa/AP Images).
Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.
