Deni Denijels i njena kara od dvadeset tri centima dominiraju pornićima

Za Deni Denijels, biti jedna od prepoznatljivijih alternativnih trans porn zvezda ima svojih dobrih i loših strana. "Jednom mi je prišao obožavatelj u Diznilendu, sa detetom u naručju, da mi kaže koliko mu se dopada ono što radim", rekla mi je. "Trebalo mi je dosta vremena da počnem da budem gruba prema obožavateljima. Potpisala bih gomilu stvari i bila izričito ljubazna prema njima, a oni bi bili u fazonu: 'Možemo li da skoknemo do toaleta da mi pokažeš svoju batinu?' A ja bih rekla: 'Ne! Imaš li 5.000 dolara kod sebe? Ako imaš, izvadiću je tu sad odmah i prebiti te njom."

I dok se mnoge trans porno zvezde više uklapaju u heteronormativnu rodnu sliku, Deni je visoka skoro dva metra, jedna strana glave joj je androgino obrijana i prekrivena je tetovažama. Između ostalog, 2013. godine je sarađivala sa Peaches. Deni je igrala ulogu medicinske sestre, gurajući muzičarku preko bine u invalidskim kolicima, u nekakvoj mešavini rok opere i igranog filma, Peaches Does Herself .

Spremna da poradi na imidžu suprotnom od dominantnih paradigmi pornografije, Deni je u poslednjih šest godina uspela da izgradi karijeru u kojoj ima potpunu kontrolu nad onim što radi. To je retko u industriji gde trans žene nisu dovoljno plaćene i često primorane da učestvuju u žestokim i nasilnim seksualnim činovima kako bi zadržale publiku. Odabravši da zaobiđe glavni tok, Deni nikad nije bila penetrirana na filmu i podigla je dva uspešna sajta (oba nisu bezbedna za gledanje na poslu), na kojima sama snima svoje scene i bira ljude ili — kao u slučaju jedne posebno upečatljive scene po imenu "Jebač bundeve" — povrće sa kojima će da radi.

Prošlog meseca pričala sam sa Deni preko telefona o tome kako joj je snimanje pornića pomoglo da bolje shvati svoju seksualnost i rodni identitet. Želela sam da porazgovaram sa Deni o svemu tome zato što mislim — čak i kao cisrodna žena — da je moćna stvar kad žena sa sisama i karom od dvadeset tri centimetra penetrira sve te silne potčinjene muškarce. Njen rad je subverzivan i rizičan u industriji u kojoj se čini da je sve već viđeno i urađeno.

VICE: Kako si započela karijeru u porno industriji?

Deni Denijels: Kad sam imala 16 ili 17 godina, počela sam da radim kao model za časopise. Pojavila sam se u Vogu i mnogim drugim velikim modnim magazinima, ali sam onda počela da radim tetovaže i tranziciju, i obe te stvari našle su se u direktnom sukobu sa namerama moje modne agencije. Počela sam da se gojim i moja agencija je rekla: "Debljaš se, postaješ suviše alternativna, ne možemo da te angažujemo za ovo." Kad ste na tranzicijskim hormonima, imate u sebi hormona koliko i trudna žena sa blizancima. Zbog toga sam sve vreme gladovala i bila besna. Kad mi neko kaže da prestanem da jedem toliko, ja sam u fazonu: "Ako se isprečiš između mene i hrane, ubiću te." I tako sam otišla.

Počela sam da radim iza scene u pozorištu. Kad je brodvejska predstava na kojoj sam radila trebalo da bude skinuta sa repertoara, počela sam da paničim. I moja mentorka je patila od napada panike i stvarno mi je pomogla da naučim kako da se izborim sa anksioznošću. Ali onda mi je, baš kad je predstava skinuta sa repertoara, pretresla torbu bez mog znanja, pronašla moj ksanaks, zgutala čitavu bočicu i ubila se. Tako da na ovom svetu više nema osobe koja mi je najviše pomogla da pronađem svoj mir.

Dobijala sam ponude da pređem u porno industriju i pre toga, ali sam u tom trenutku samo želela da radim nešto zbog čega ću se osećati slobodnom i moći da se odselim iz Njujorka. Takođe, ozbiljno sam se plašila letenja i putovanja. A kad se tako osećam, obično samo poželim da radim to što me plaši. To se završilo tako što sam pošla na šestogodišnju, suštinski beskućničku avanturu.

U skorijim radovima karaš cisrodne muškarce. Je li oduvek bilo tako? Jesi li ikad imala seks pred kamerama sa cisrodnim ženama ili trans muškarcima i ženama?

Iskoristila sam pornografiju da otkrijem svoju seksualnost i tu sam isprobala sve što mi se nudilo. Oduvek sam bila seksualna osoba, ali porno industrija mi je zaista pomogla da raščistim sa sobom šta želim od života. Isprobala sam sve živo koliko sam mogla — sa svim polovima, svim seksualnostima, svaki put kad se pojavilo nešto novo, bilo mi je uzbudljivo. Ali sada znam da sam strejt, trans žena. Treba mi kita u životu.

Mnogima treba.

Ali kad se u porno industriji oprobaš van svoje seksualnosti, moraš da istreniraš svoje telo da funkcioniše kao oruđe. Mogu da kažem da mi je pornografija pomogla da se usredsredim i raščistim sa svim drugim pitanjima koja čak nisu bila vezana za ovu problematiku, samo zato što sam mogla da primenim toliki stepen kontrole nad svojim umom i telom. A to što sam se našla u profesionalnom okruženju sa ljudima koji takođe misle da je ovo samo posao pomoglo mi je da pronađem prostor za svoju seksualnost u kom nije bilo osuđivanja.

Ali moja seksualnost je mnogo drugačija od seksualnosti koju prikazujem pred kamerama, gotovo potpuna suprotnost od onoga što se vidi na filmu. Moja seksualnost je veoma lična i za mene veoma intimna stvar. Ljudima govorim da je ono što vide pred kamerama samo gluma. Bilo bi to kao da priđete Robrtu Dauniju Džunioru i kažete mu: "O moj Bože, pa vi ste Ajron Men." Ovaj… e, pa nisam.

Dakle, kad radiš sa ljudima koji te ne zanimaju, kako ostaneš čvrsta? Da li uzimaš vijagru?

Kad sam počela da snimam scene jedan na jedan sa drugom ženom bez prisustva još jednog muškarca, nije bilo šanse da ostanem čvrsta bez pomoći sa strane. Ali tokom moje prve tri godine u industriji, odbijala sam da uzimam lekove za erekciju. Viđala sam suviše momaka koji bi prelazili sa vijagre na cijalis, pa na mešanje vijagre i cijalisa, a posle toga bi ubrizgavali lekove direktno u penis jer im se telo priviklo na slabije lekove.

Da li se to što si imala penis sukobljavalo sa tvojim rodnim identitetom ili se uklapalo u njega?

Ulazak u porno industriju sa kitom od dvadeset tri centima bilo je neprocenjivo. Dalo mi je samopouzdanje i učinilo da nisam morala mnogo naporno da radim. Dovoljno je bilo da se pojavim, skinem gola i već sam bila slavna. Imala sam sise i kitu, bila sam tetovirana i alternativna, i mogla sam iznova i iznova da svršim pred kamerama. Bila sam usko specijalizovana u okviru uske specijalnosti, a to mi je dozvolilo da budem kreativnija, probirljivija i selektivnija prema onom što radim i sa kim to radim.

Jesi li viđala da se ljudi drugačije ophode prema cisrodnim ženama i trans ženama sa vulvama?

O, da. Ako ste potčinjena genetska žena ili potčinjena trans žena, ponašaju se prema vama kao prema da ste govno. Ponašaju se prema vama kao prema nekoj stvari. Ne mogu ti reći koliko mi je ljudi nudilo novac da budem pasivna. Bili su u fazonu: "Daćemo ti 10.000 da budeš pasivna." Uradila bih to tada za 50,000. I sada bih. Kad bi me neko pozvao i rekao: "Daću ti 50.000 dolara da te uništim pred kamerama", ja bih rekla: "Gde da potpišem?"

Dakle, kad bi bila potčinjena samo jednom, da li bi tvoja vrednost u industriji opala?

Da, to bi bio kraj moje karijere. Zato što bi onda počeli prema meni da se ophode drugačije. Tad bi počeli da me zovu i govore da mogu da mi plate samo pola onoga što sam tražila. Kad vas dožive kao potčinjenog pred kamerama, produkcijska kompanija se ponaša prema vama kao da ste potčinjeni i u životu. Počnu da misle: Ti si samo jedna obična rupa i prihvatićeš sve što ti damo .

_________________________________________________________________________

Pogledajte film VICE Srbija "Šifra F64"

_________________________________________________________________________

Da li to važi i za potčinjene muškarce?

Sa potčinjenim muškarcima je drugačije, zato što muškarci čekaju u redovima da se prijave za potčinjenost. Govorim o stotinama ljudi dnevno. I tako njih plaćaju budzašto samo zato što ima toliko mnogo muškaraca koji su voljni to da rade.

Kako uspevaš da odvojiš svoju porno seksualnost od privatne seksualnosti?

Identifikujem se kao trans žena i moj partner prihvata to i ponaša se prema meni kao prema trans ženi. Ali još uvek ima mnogo momaka na svetu koji ulaze u odnos sa trans ženom pretvarajući se da žele da se ponašaju prema njima kao prema ženi. Ali posle nekog vremena, oni će se samo pretvoriti u potčinjenog. Ne mogu ni da prebrojim koliko puta mi se desio taj scenario. A mnoge trans žene ne znaju šta žele dok im se to ne desi. Često ih to žešće zbuni, ono, u fazonu: "Ko sam ja i šta to znači za moju seksualnost?"

Dešavalo se i meni, naročito zato što svako sa kim sam bila na kraju pronađe moje video radove i želi da dominacija i penetracija postanu deo našeg seksualnog života. A to nije ono što ja želim. I bilo mi je strašno teško da razdvojim te dve stvari i postaram se da to neće biti sastavni deo mojih veza.

Mnogi muškarci koji se zabavljaju sa trans ženama su homoseksualci koji nisu izašli iz ormara i misle da je to bezbedan način da istražuju svoju homoseksualnost a ne budu homoseksualci. Mi trans žene smo bile toliko povređivane u vezama da smo postale stroge i rezervisane.

Ali znala sam šta bi mi značilo na emotivnom planu da upoznam pravog muškarca — i evo ga sad ovde, upravo mi se smeška. Proučavala sam mnoge heteroseksualne veze i hvatala beleške, a poznajem i neke starije trans žene koje su bile u veoma uspešnim i srećnim vezama. Znala sam da ne mogu da predvidim kad će se to dogoditi. Ali mi se desilo i fantastično je, i sve ono što ljudi govore za zaljubljenost — to je kliše, ali sve te pesme na radiju mi sada imaju savršenog smisla. Dopada mi se moj život. Ne bih ga menjala ni za šta.

Kako se industrija promenila otkako si počela da radiš u njoj?

Postala je zaista složena i oduzela nam je gomilu sloboda od kojih smo bili opušteniji. Morate da ispunjavate previše obrazaca i sve je oporezovano, tako da vas više ne plaćaju u gotovini i morate sve da prijavite.

Ali više od toga, na snimanjima pornića nekada je prosto bilo vijagre svuda na sceni. Naručili bi je naveliko iz Meksika i bilo bi je svuda. E, to više nije slučaj, zato što je to lek koji se nabavlja preko recepta i može da izazove srčanu aritmiju i tome slično. Ako imate bilo kakvih problema kao porno zvezda, možete da ih tužite dok im ne ogulite kožu s leđa, tako da se industrija uplašila da bi mogla da bude odgovorna i prestala je da ih nabavlja.

Imati vijagru u torbici je kao da imam ksanaks, ili inhalator ili EpiPen. Znam da je tamo. To mi je kao sigurnosna mreža. Ako nešto pođe po zlu, mogu to da ispravim.

U poslednjoj velikoj sceni koju sam radila, nisam kod sebe imala nikakav lek za erekciju, a radila sam je sa ženom koja me nije privlačila. Poslužila je kao zamena u poslednji čas i bilo je užasno. Prdnula mi je u usta. Zbog svega toga sam poželela da odem na jednu dužu pauzu.

Kakve projekte radiš trenutno?

I dalje snimam za svoj sajt i svoju kompaniju, i obožavam ih. Uglavnom su to solo radovi, nisu scene.

I da li je dobar osećaj kad imaš kontrolu nad onim što radiš?

O, da. Potpuno sam opuštena. To je nešto samo moje, moje čedo, ljudi i dalje plaćaju za njega. I zbog toga postaje malo više ekskluzivno. Saobraćaj se usmerava ka meni, ja ubirem sav profit, za razliku od slučajeva kad se radi preko druge tri ili četiri kompanije. I radim solo scene samo kad to poželim. Nemam obavezu da to radim, što je sjajno. Dopušta mi da snimam materijal koji stvarno želim da snimim i budem ponosna kad potpišem ono što radim svojim imenom.

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram