Sa Kristinom Kastelec o tetovažama za osobe koje su preživele seksualno nasilje u Srbiji

Kristina Kastelec je počela da se bavi tetoviranjem 2012. godine kada je nakon eksperimentisanja sa stick and poke tetovažama prisvojila tatinu opremu. Profesionalno se bavi tetoviranjem više od tri godine i ima svoj studio Green light tattoo u Beogradu. Kristina je pretrpela višestruko seksualno nasilje i godinama koristi svoje iskustvo i svoj glas da pomogne drugim žrtvama nasilja. Ona je kroz spoj umetnosti i aktivizma našla način da osnaži devojke i žene koje su pretrpele bio kakav oblik seksualnog nasilja.

Provela sam dan sa Kristinom u njenom tattoo studiju u Sarajevskoj i razgovarala sa nekoliko devojaka kojima je ona istetovirala simbol za osobe koje su preživele seksualno nasilje.

VICE: Kako nazivaš ove tetovaže koje radiš?

Kristina Kastelec: Joj, ni ja ne znam tačno. Simbol za sve osobe koje su preživele seksualno nasilje. Meni je bio moćan onaj momenat from survivor to survivor. Taj simbol je dizajnirala osoba koja je bila sa Lejdi Gagom na bini kada je pevala Till it happens to you na dodeli Oskara. Posle nastupa su otiše sve žene sa bine da se istetoviraju sa njom. To je simbol za survivere. Kod nas ne postoji reč za to. Ne postoji prevod – ili je žrtva ili je ništa.

Kako je došlo do toga da si preuzela simbol u svom tattoo studiju?

Ja sam to ispratila kada se dešavalo i bilo mi je super. Dugo sam razmišljala i želela sam i ja da istetoviram taj simbol koji nosi poruku snage. To sam i uradila na leto 2017. Prvo sam samu sebe istetovirala i imala sam u planu da to nudim i ostalima. Kada sam otvorila studio znala sam da je pravo vreme da to pružim i drugim ljudima jer sam došla u tu mogućnost. Nije važno samo to što je besplatno, meni je važno da ljudi znaju da je ovo bezbedna zona. To mi je najbitnije.

Neko u simbolu vidi cvet, neko vatru, ono što je sama dizajnerka izjavila jeste da je to simbol za snagu, hrabrost i solidarnost. Kada je objavila taj dizajn na internetu rekla je da simbol nije njena intelektualna svojina i da svi mogu da ga koriste. To je taj momenat solidarnosti koji nam je zaista potreban. Zato je i ova akcija trajna, gde god da se nalazim, dokle god ja imam studio ili opremu ona će trajati.

Osim toga što je tetovaža za osobe koje su preživele seksualno nasilje besplatna, to tetoviranje je takođe terapijsko iskustvo na neki način?

Pa jeste. Čitav proces tetoviranja i dogovor oko toga je veliki korak. Kroz sam čin tetoviranja se tu razne stvari dešavaju, razne emocije procesuiraju. Nakon toga zaista imaš nešto što može da ti bude simbolički oslonac. Ja znam kad mi je teško da meni ruka sama krene i dodirne tetovažu. Uvek me digne da ne padnem niže nego što bih smela i bitno mi je da taj momenat podelim i sa drugima. Jer ne osećaš se uvek osnaženo i hrabro. Ima dana kada si loše, kada osećaš i krivicu i sramotu. Preplave te ta osećanja i ne znaš gde ćeš.

Tetovirala sam prijateljicu koja baš retko priča o tome i dosta je povučena. Nakon tetoviranja se videla velika promena u njenom stavu i razmišljanju. Pre je za to znalo samo tri osobe, a nakon tetoviranja je javno okačila fotku pod svojim imenom i prezimenom.

Opet, imala sam jednu devojku koja je na kraju odustala od tetoviranja jer je rekla da ne želi da ima ništa što je večno na svom telu što će je podsećati na to. Što je potpuno validno. Ali to je taj momenat na koji način ti to doživljavaš. Jasno mi je da zato toliko dugo ljudi razmišljaju, ali u trenutku kada prelomiš i uradiš shvatiš koliko ti da snagu. Nije to neki žig žrtve. Ne podseća te na nešto što se desilo, nego na svu snagu koja je bila potrebna da preživiš.

Kakav je odaziv otkad si počela da nudiš besplano tetoviranje tog simbola?

Odazivaju se ljudi. To nije baš kao obična tetovaža i zato je besplatna, da bih uklonila tu prepreku. Već postoji mnogo koraka koje ti treba da pređeš i da sam sa sobom rasčistiš da bi došao da se tetoviraš. Kad je besplatna onda to motiviše ljude. Dešavalo se i da ljudi zakažu, pa onda odlažu, dobiju napad panike pre toga i kroz te razgovore mi delimo iskustva, pa postoji makar konverzacija. Svi su drugačiji, naravno, ali na kraju svi podele sa mnom tu priču. Neko to uradi pre, neko nakon tetoviranja. Znaju da mogu da se otvore jer je tu neko ko može da ih razume i ko ih neće osuđivati. I nakon tetoviranja se jave da se zahvale i daju feedback. Na neki način ti odnosi postanu prijateljski.

Kako se tetovaže razlikuju od osobe do osobe?

Svaka tetovaža je posebna na svoj način. Simbol je isti, ali se dizajnira prema osobi koja dolazi. Meni je plava zato što je tirkizna boja zvanična boja za april koji je mesec za dizanje svesti o seksualnom nasilju. Radila sam i crvene, i ljubičaste, i samo crne.

Kakav je odnos žena i muškaraca koji rade ovaj simbol?

Na pet devojaka dođe možda jedan muškarac. To jeste LGBT zajednica kada su momci u pitanju, ali nije slučaj nasilja na ulici ili u klubu. To su priče o seksualnom nasilju u porodici. Nešto što bi moglo da se desi i da su strejt.

Razgovarala sam i sa nekim devojkama koje su kod Kristine tetovirale taj simbol:

Ana Manojlović Habicht, 24

Tattoo sam uradila ove godine u martu/aprilu, zbog toga da me podseti da sam jaka i da me motiviše da idem dalje. Ima veliko značanje za sve ljude koji su preživeli seksualno nasilje i meni, jer sam to iskusila sa 19. godina od tadašnjeg dečka. Tattoo sam otkrila na Instagramu kada sam videla da je Lejdi Gaga otišla da se tetovira sa ostalim žrtvama seksualnog nasilja.

Nakon tetoviranja kod Kristine sam se osećala jako emotivno i srećno, jer imam simbol koji prikazuje moju moć i daje do znanja da neću tako lako pasti. Pričala sam sa Kristinom o mom iskustvu, ona je isto malo podelila šta se njoj dogodilo, i bila je bukvalno kao neka terapija. Osim toga mi je tetovaža kao još jedna lepa umetnost na mom telu. Ja verujem da je celo moje telo delo velike umetnosti – da li je to malo više sala, strije, spuštene grudi – samo ja koristim mastilo da prikažem celu priču. To je kao lotus u blatu – nešto lepo da izraste on nečeg ružnog – i sretna sam da je deo moje tetovažerske priče.

Aleksandra, 22 (Beograd)

Odradila sam tetovažu u maju ove godine, u znak podrške svim ženskim osobama koje su prošle kroz bilo koji vid seksualnog uznemiravanja. Kako sam i sama, više puta, bila u raznim sitacijama i kako ne mogu ni da zamislim koliko je tek teško proći kroz “ozbiljne” – znak navoda jer smatram da su svi oblici ozbiljni – vidove seksualnog nasilja – poput silovanja, želela sam da budem solidarna sa svim ženama na ovom svetu i na ovaj način iskažem to.

U osmom razredu mi se desilo da sam zamalo, i uz jako veliku sreću, izbegla situaciju da budem silovana. Iako je dečko znao da sam nevina i apsolutno nezainteresovana za seks sa njim, i iako sam najmaje 10 puta rekla NE, on je zaključao vrata i jedva sam ga smakla sa sebe, kako je bio dosta jači i krupniji, i nekako uspela da pobegnem iz sobe. Ova situacija je ostavila ogroman utisak na mene i na dalji život, između ostalog i seksualni.

Pre nekih mesec dana mi se desilo da se vraćam sa žurke prvim jutarnjim i da me je neki totalno nepoznati lik uhvatio za dupe, nakon čega sam se okrenula i, u isto vreme i u šoku i uplašena, upitala šta radi, na šta mi je samo odgovorio “Šta, ne sviđa ti se?”. Isto tako, pre dve nedelje je čovek od najmanje 50 godina, i to na fakultetu, uspeo da uđe u (ženski) wc i da mi progviri ispod vrata i kaže “Džabe se sada oblačiš, video sam ti p***u”. Iskreno, mislim da je ovo OGROMAN problem i užasno mi je to da se plašim da odem da obavim jednu osnovnu ljudsku potrebu, kako se nešto slično ne bi ponovilo.

Za tetovažu sam saznala preko Kristine Kastelec, jedne jako hrabre, jake i divne osobe. Naime, objavila je na svoj Instagram da, u znaku solidarnosti, radi ove tetovaže besplatno i pošto smo se već dogovarale oko termina za jednu drugu tetovažu, javila sam joj da bih radila i ovu. Kristina je jedna jako prijatna i nežna osoba, i mogu da kažem da je svaka poseta njenom studiju uživanje, a posebno kada znaš da radiš nešto od ovakvog značaja. Ova tetovaža mi dosta znači i zapravo, a i baš zbog toga je jedina koja je vidljiva na mom telu, kako su sve ostale skrivene. Posebna je i zaslužuje da je i drugi vide, a nadam se da će sam simbol uskoro biti prepoznatljiv i nadam se da ću viđati i druge devojke, a i momke, sa svojim tetovažama!

S.V. 17 (Beograd)

Tetovažu sam uradila pre više od tri meseca. Odrasla sam u veoma nasilnom okruženju i porodici. Otac me je svakodnevno fizički zlostavljao skoro 10 godina da bi pre dve godine to prešlo u sve vidove seksualnog uznemiravanja. Sa 14 godina sam prestala da treniram rukomet jer više nisam mogla da trpim zlostavljanje trenera. Iste te godine sam doživela pokušaj seksualnog nasilja od tetkinog dečka.

Sve te stvari sam kako tako trpela ili bolje rečeno potiskivala, sve dok me pre dve godine nije silovao komšija, prijatelj iz detinjstva koji me je za vreme mog odrastanja zlostavljao.

Otkrila sam ovu tetovažu možda malo kasnije pošto ju je Gaga istetovirala, videla sam da se o tome pričalo na internetu pa sam tako i otkrila. Slušam je od osnovne škole. Počela sam da razmišljam o samoj tetovaži čim je Kris objavila da će tetovirati ovu tetovažu svim ljudima koji su preživeli seksualno nasilje besplatno. Trebalo mi je neko vreme da skupim hrabrosti da uopšte pitam Kris da mi uradi tu tetovažu, ali uspela sam!

U trenutku tetoviranja sam se osećala jako čudno. Kao da sam bila u nekom manjem šoku, nisam mogla da poverujem da tetoviram to. Trebalo mi je neko vreme da se naviknem na nju.

Dobijam često pitanje zar te ta tetovaža neće potsećati na traumatične događaje kad god je pogledaš? Ali ja proživljavam sve te stvari iz dana u dan, a okidač za takva sećanja može biti bilo šta oko mene. Od kad imam ovu tetovažu osećam se kao da nosim nekakav orden za hrabrost i potseća me na to da sam ja sad ovde, da sam iz dana u dana jača i da je sve to iza mene.

Ovaj serijal nastao je uz podršku AVON Srbija.