Dan nakon što je belgijska policija upala u Molanbek tražeći ljude povezane sa napadima u Parizu, grupa lokalnih Muslimana je krenula od vrata do vrata pozivajući na mir.
Do sumraka su preplavili Molanbek koji je do tada već postao poznat kao srce džihadizma u Evropi.
Videos by VICE
– Niko ne želi da priđe ovom gradu jer misle da smo opasni i zato pokušavamo da ubedimo svet da smo mi ovde dobri ljudi – kaže Luiza, čija je kesa puna stotina znakova na kojima piše Molanbek, a pored nacrtan znak mira.
– Pokušavamo da motivišemo što više ljudi da nam se pridruži kako bi mogli ponovo da budemo ponosni na svoj kraj – kaže.
Međutim, ovaj cilj je skoro nemoguć jer je grad koji pokušavaju da spasu suočen sa gnevom celog sveta nakon što je otkriveno da dvojica braće umešanih u krvavi napad u Parizu Molenbek smatraju svojim domom. Ovo je samo poslednja epizoda istorije povezivanja ovog grada sa terorizmom i duboko ukorenjenim radikalizmom. Mali grad sa stotinak hiljada stanovnika, među kojima su najbrojniji Muslimani, navodno je dom najvećeg broja stranih džihadista koji se bore u Iraku i Siriji po glavni stanovnika. U Belgiji se procenjuje da je oko 40 stranih boraca pristupilo ISIS-u, od milion Muslimana koliko ih ima u samoj zemlji, što je četiri puta više nego u Velikoj Britaniji i dva puta više nego u Francuskoj.
Ranije ove godine, policija je prečešljavala ulice tražeći osumnjičene nakon napada na redakciju Šarli Ebdo u januaru. Veruje se da je Francuz koji je optužen da je ubio četvoro ljudi u Jevrejskom muzeju u Briselu 2014. godine živeo ovde.
– Skoro svaki put postoji povezanost sa Molenbekom. Pokušali smo sa prevencijom. Sada moramo da postanemo represivni. Bili smo previše popustljivi, sada za to plaćamo – rekao je u nedelju belgijski premijer Šarl Mišel.
Ostaje da vidimo šta je tačno mislio kada je ovo rekao, ali aktivisti iz Molenbeka kažu da ne odustaju od cilja da nekako vrate nadu i prosperitet u svoj grad.
Policija stražari ispred kuće u Molenbeku koju pretražuju specijalne jedinice, fotografija: Geert Vanden Wijngaert/AP
I dok nema sumnje da ovaj grad, drugi najsiromašniji u Belgiji, ima ozbiljan problem sa visokim stopama kriminala i nezaposlenosti, bilo bi bi previše pojednostavljeno proglasiti ga izvorištem džihadista. Ipak, mnogi se pitaju zašto se istorija povezivanja ovog grada sa terorizmom nastavlja.
Mark je Belgijanac koji ovde živi već 40 godina. Zastao je ispred jedne od 22 džamije u gradu da bi razgovarao sa mnom. Gledao je kako se grad menja generacijama i kaže da može da mi objasni situaciju.
– Prva generacija imigranata iz Maroka i Turske nije imala mnogo slobodnog vremena jer su morali da rade kako bi zaradili sve što su želele za svoju decu i zbog čega su i napustili svoje zemlje. Nama ovde nedostaje dobar obrazovni sistem. Ljudi lako zaborave šta su naše prave potrebe. Tako da sada imamo problem – mladu generaciju koja na internetu uči o životu, a to ih ostavlja otvorenim za sve loše uticaje – kaže.
– Ja sam hrišćanin koji ima mnogo prijatelja Muslimana. Kada bi samo porodice mogle da na svoju decu prenose snažne vrednost, možda bi tada stvari bile bolje. Ono što ja znam je da se u islamu ne radi o ubijanju, nego o miru – kaže mi.
U Molenbeku je kaže vrlo lako ostati anoniman. Stanarina je jeftina i ljudi dolaze i odlaze bez traga.
Jedan čovek zaposlen u lokalnoj upravi rekao mi je, pod uslovom da ostane anoniman, da se ponekad ne oseća sigurno zbog posla koji ima u Molenbeku. Borba sa kriminalom je prava borba, isto kao i povezivanje sa lokalnom zajendocom.
– I dalje sam šokiran poslednjim dešavanjima. Vezom sa Parizom. Niko to nije očekivao, zaista. Međutim, u isto vreme mnogi gradovi širom Belgije i širom Evrope imaju isti osečaj kao mi. Ovo je nešto poput prehlade i dešava se svuda – kaže.
Dok šetam do Molenbeku, udaljenom svega nekoliko kilometara od Brisela (nije neko daleko predgrađe kako ga inače opisuju), najglasniji zvuk koji čujem je smeh klinaca koji se igraju u školskom dvorštu. Fudbalska lopta se otkotljala ulicom. Oko glavnog trga, na kome se nalazi ogromna crkva, sede ljudi i ispijaju čajeve.
Ahmed, koji drži prodavnicu odeće i stvari za domaćinstvo na glavnoj ulici, se prilično razbesneo kada sam ga pitala zašto Molenbek postaje mesto koje se smatra srcem ekstremista u Evropi.
– Ne bi trebalo da sedimo ovde i pravdamo se. Ovde ne treba ništa menjati. Problem je politička klima Belgije, Francuske i ovog grada – kaže mi.
Za gradonačelnicu Fransoaz Šepman je bolno saznanje da lokalna zajednica krivi vladu. Kada su je pitali da li se slaže sa reputacijom koju je njen grad dobio, odmahuje glavom.
– To jako boli, jako. Stvar sa gradovima poput našeg je da nam treba više policije i više novca da bi mogli uspešnije da delamo. Kada sve to radite sami, to je jako teško – kaže.
Brahim, brat Muhameda Abdeslama, poginuo je u napadu u Parizu, a njihov drugi brat Salah je u bekstvu, fotografija: Leila Khemissi/AP
Malika Saisi sedi u kafiću u blizini kancelarije gradonačelnice. Tu svake nedelje održava sastanke lokalnih umetnika, porodica i aktivista.
– Volim svoj grad i mislim da se ovde dešava mnogo lepih stvari. Ovde živi mnogo studenata, aktivista i ljudi koji sanjaju o nekoj boljoj budućnosti – kaže Sisi koja radi u lokalnoj zajednici De Vaartkapoen.
Slaže se sa gradonačelnicom da je Molenbek često na poslednjem mestu za rešavanje problema.
– Kasno su odlučili da pomognu da život ovde bude bolji. Juče sam razgovarala sa sinom koji mi je rekao da ga je sramota da kaže da je odavde, jer ako bi rekao sigurno ne bi dobiti posao. To me jako uznemirava, jer je to što govori možda tačno – kaže.
Sasi kaže da je bliska sa porodicom dvojice braće Salaha i Ibrahima Abdeslama, umešanih u teroristički napad. Njihov treći brat Muhamed je u nedelju uhapšen i ubrzo nakon toga, oslobođen.
– Naravno da ih poznajem. I nije me sramota da to kažem. To je porodica sa kojom se identifikujem. Njihova majka je otvorena žena, veoma moderna, veoma ljubazna. Decu je odgajala sa mnogo ljubavi. Nikada nije imala ekstremne stavove. Odgajala ih je sa dobrim vredostima. Ne treba brinuti o porodicama, već o vrednostima koje deca pokupe izvan porodice – kaže.
Sasi smatra da se čini da su njih dvojica vodili dupli život, da im je neko isprao mozak. Dodaje da je bilo veliko iznađenje kada je čula da su bili umešani u napad u Parizu i da lokalnoj zajendici treba pomoći, a ne osuditi je. Nije bilo nikakvih znakova upozorenja da su njih dvojica usvojili radikalne stavove.
– Pokušavamo da nađemo rešenje za terorizam, ali isto tako treba da tražimo rešenje za porodice koje zbog terorizma gube svoju decu. Tu je potrebna pomoć vlade koja treba da pomogne ljudima da shvate da imaju neku svetliju budućnost, a za to je potrebno dati im mogućnosti, kako bi uopšte verovali u mir – kaže.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
