Fetiša ima raznoraznih, od želje da se žvalave nečiji prsti na nogama pa sve do želje da vas penetrira vanzemaljac. Naravno, neke seksualne fantazije lakše je ostvariti a neke teže. Ko fantazira o tome kako ga gaze pohotne gigantske žene, ili kako ga zmaj analno proždire, ne vredi mu da prosto kaže partneru da voli malo grublje.
„Ja uvek kažem, fetiši su kao pahuljice. Svaki je poseban, detaljan, jedinstven,” kaže Džeki Kastro, seksualna terapeutkinja i spisateljica ( Fetish and You, 2015.) „Neki od njih, ipak, čoveka dosta ograničavaju. Makrofilija, na primer, ljubav prema džinovskim Amazonkama – šta tu čovek da radi?”
Videos by VICE
Kastro se preko trideset godina bavi fetišima. Po njoj, iako nije lako izboriti se sa neizvodljivim fetišom, način ipak postoji.
„Takvi ljudi od mene najčešće traže pomoć. Fetiš se rađa u mozgu; čovek mora da se pomiri sa tim da seks sa vanzemaljcem neće ostvariti da bi mogao to da zamisli.”
Da li bujna mašta zaista može da zadovolji najdublje strasti? Pitali smo sagovornike kako izlaze na kraj sa nemogućim fetišima.
Džinovska Tina ima fetiš makrofilije – voli da zamišlja da je gigantskih razmera, od petnaestak metara pa sve do veličine univerzuma.
VICE: Opiši nam svoj idealni seksualni scenario.
Tu obavezno mora da bude neke razmene moći. U mom slučaju, interakcija bi mogla da bude ili neka blaga dominacija ili potpuno gaženje partnera. Volela bih da u ruci držim desetak majušnih ljudi, da ih gledam kako se migolje i pokušavaju da održe ravnotežu. Nežno bih vrhom jezika dodirnula sredinu dlana da ih sve prikupim. Igrala bih se sa njima i smejala se, ispuštala ih tu i tamo, neke bih ugušila između grudi…
Kako se nosiš sa činjenicom da tu fantaziju nikad nećeš ostvariti?
Oduvek sam znala šta je fantazija a šta realnost. Za mene je mašta jako važan deo procesa – što se više unesem, to mi „realnije” deluje to što zamišljam. Slatko je to što svi znamo da se stvarno ništa slično neće desiti, to samo čini fantaziju ubedljivijom. Inače, ja izuzetno poštujem život i ne bih mogla nijednu živu stvar da povredim.
Šta ti pomaže da svršiš?
To je interesantno, ja stvaram najrazličitije predstave svoje fantazije. Većina ljudi iz naše zajednice su umetnici, to je praktično obavezno. Na razne načine sam predstavljala to što imam u glavi: pisala priče, dizajnirala igre, slikala, crtala, animirala, glumila…
Da li povezuješ taj fetiš sa stvarnim seksom?
Moj partner se ne loži na to, ali dobro komuniciramo i imamo veoma ispunjen seksualni život. Sticajem okolnosti, živim dva života paralelno.
Rouz je fetiš egzofilije razvila u detinjstvu, gledajući vanzemaljce iz „Zvezdanih staza”.
Reci nam nešto o svom fetišu.
Egzofilija je želja, seksualna i emotivna, za bićima kakvih nema na planeti Zemlji. Karakteriše je uzbuđenje prizorima vanzemaljaca. [Pali me] pomisao na postojanje drugih inteligentnih bića u nekoj dalekoj galaksiji, koja se pitaju da li mi postojimo. Takođe antigravitacija, bestežinsko stanje, hladnoća svemira; opasnost i beskrajne mogućnosti koje nam kosmos pruža; multidimenzionalna bića koja nas kontrolišu telepatski; nebule u cvatu.
Osim kad ti se stvarno desi da te otmu vanzemaljci, kako zadovoljavaš fetiš?
Indirektnim izrazima. Egzofiličari su abnormalno opsednuti SF filmovima, posebno vanzemaljcima koji se u njima pojavljuju. Seksualno nas uzbuđuju i NASA astronauti, čak i stručnjaci za NLO pojave. Kostimi i gluma su ključna stvar u svemu tome.
Tu je takođe i ona teorija da su sva misleća bića u svemiru povezana u jedan um, kroz protokol svesti i meditacije. Smatra se da je ovim putem moguće kontaktirati vanzemaljske telepate. CE-5, ili Bliski susreti pete vrste, je inicijativa Dr Stivena M. Grira koji je putem ove tehnike ostvario preko 200 dokumentovanih susreta. Mislim da bi ovim putem bilo moguće i stupiti u seksualni kontakt sa tim bićima kroz meditaciju.
Kako svoju umetnost dovodiš u vezu sa fetišom?
Kroz umetnost ja stvaram svoj strani univerzum, podložan samo mojoj mašti, ja odlučujem kakva bića u njemu postoje. Pišem erotske priče u kojima postoje te vrste vanzemaljaca. Ja živim unutar svojih priča. Privlače me ljudska bića koja dele ova interesovanja, ovu ljubav ka onostranom. To je redak način razmišljanja, još ako ljudi izgledaju pomalo abnormalno… Naravno, ništa od toga nije prava stvar, mada ja i ne znam na šta bi to ličilo. U svemiru je sve moguće. Ako bih htela, mogla bih da zamislim hentai čudovište sa pipcima, ili da koristeći sprej i šminku ofarbam partnera u sivo, sve je to sasvim izvodljivo.
Da li na taj način uspevaš da ostvariš svoje seksualne fantazije?
Zaista mislim da je moguće da već praktikujemo egzofiliju čak i ne znajući to. Ljudi uglavnom misle da nisu u kontaktu sa vanzemaljcima jer vanzemaljci ne postoje, ili postoje ali nas ne posećuju. Ili, ako nas posećuju onda namerno izbegavaju egzofiličare? Pa, možda i nas posećuju ali se mi toga ne sećamo. Možda već dugo žive sa nama, možda im rađamo hibride generacijama unazad. Ima tu mnogo fantazija i fetiša, sve zavisi od toga koliko je čovek spreman da gura maštu dalje. Moja egzofilna mašta je neograničena, tako da je po meni sve to definitivno moguće.
Eka iz Kanade već 14 godina je deo zajednice osoba sa „vor” fetišom, koje seksualno uzbuđuje pomisao na to da ih proždire neko drugi. Takođe drži fet-sajt Eka’s Portal.
Šta je tačno taj vor fetiš?
Tu ima bezbroj seksualnih scenarija, ali jedan od najčešćih prilika je da se nađemo unutar drugog živog bića. Takve scene se mogu videti u bezbroj crtaća, igara, SF dela. Za nas nije ništa više potrebno da bismo takav scenario doživeli seksualno.
Ima li vor fetiša koji su izvodljivi u stvarnosti?
Potencijalno da, imajući u vidu kuda ide VR tehnologija. Nekima je dovoljno samo da zatvore oči i slušaju. Neki prosto vole da se umotaju u ćebe, zamisle da je oživelo i pojelo ih. Naravno, nismo svi isti – mnoge vor fetiše je nemoguće ostvariti. Koliko god nas uzbuđivala pomisao da nas neko pojede, ne bismo rizikovali život zbog toga.
Ako je već nemoguće, kako se onda snalazite?
Ovog materijala ima svugde u pop-medijima. Ipak, mnogi od nas plaćaju hiljade dolara da bi im umetnici nacrtali ili renderovali idealni scenario, ili napisali priču. Neki prosto pretražuju postojeće besplatne radove. Mnogi od nas se oslanjaju na verbalne scenarije. Postoje i neki živi pokušaji ali to je izuzetno retko, o takvima se uglavnom ne priča.
Erika Ajfel je objektno-seksualna osoba, koja je promenila ime da bi izrazila posvećenost Ajfelovoj kuli. Osnovala je sajt OS Internationale još 2008. preko kog pruža podršku i širi informacije o objektnoj seksualnosti.
Šta je to objektna seksualnost?
Objektna seksualnost je prirodna sklonost ka vezivanju za izuzetne objekte. Mnogi ljudi u šali kažu da su se zaljubili u toster ili u olovku, ali mi is OS zajednice zaista nalazimo nešto jedinstveno u pojedinim objektima što nas seksualno uzbuđuje. Ako bi tvoj ljubavnik imao 10, 000 blizanaca, možda te ne bi uzbuđivao?
Reci nam zašto po tebi OS nije fetiš?
OS nije fetiš zato što joj nedostaje element habitualne psihoseksualne reakcije na objekat. Kad bi bila fetiš, predmeti bi nam predstavljali samo sredstvo za seksualnu stimulaciju. OS osobe ne tretiraju objekte na taj način; naprotiv, mi razvijamo intimna osećanja prema objektima, emotivno se vezujemo za njih.
Mogu li se i seksualne želje ostvariti unutar OS veza?
Pošto predmeti i ljudi obično nisu delovi slagalice namenjeni uzajamnom sklapanju, intimni odnosi ne vode direktno u seksualne. Postoji određena sloboda, nismo sputani nekim standardnima intimnosti. Mnoge OS osobe takođe imaju sinestetska čula, pa uz to urođeno mešanje osećaja nije nemoguće da se do orgazma dođe stimulacijom čula koja nisu direktno vezana za uobičajene erogene zone.
A na šta to liči?
Iako često deluje neprikladno, OS osobe sposobne su da svoje želje ostvare na nekonvencionalne načine. Ima, naravno, i prepoznatljivih intimnih dodira kao što je grljenje, ljubljenje, maženje, ali nema razloga ulaziti u semantiku romanse. Neka pitanja treba ostaviti otvorenim zarad očuvanja misterije ove jedinstvene vrste ljubavi.
Ema je ABDL, ljubitelj pelena. Drži jaslice u Amsterdamu, a na sajtu objavljuje svoje slike u pelenama.
Kako izgleda seksualni život jedne odrasle bebe?
Nisam baš odrasla beba – moje uloge variraju od 3 do 16 godina. Pelene za mene nisu seksualne same po sebi. Kad sam mala i u pelenama, osećam se udobno, bezbedno, opušteno. Osećam se dobro i srećna sam. Kad se uz to i seksualno uzbudim, osećam se više nego dobro. Nisu sve ABDL osobe (odrasli ljubitelji dečijih pelena) zainteresovane za seks kad se igraju da su male, ali meni prija ta kombinacija. Seks je sjajan u pelenama.
Daj nam primer idealne ABDL fantazije.
Pa, najbolje biste to mogli da iskusite u ABDL jaslicama, kao što su moje u Amsterdamu. Imamo opremu za prepovijanje odraslih osoba, sjajna je. U mojoj idealnoj fantaziji, nosila bih svoju pamučnu školsku uniformu preko pelenica, a kosa bi mi bila u kikicama. Moj bejbisiter bi nosio svakodnevnu odeću, eventualno pižame. Obožavam pižame.
Koje metode pomažu da fantazija deluje realno?
ABDL, seksualnog ili aseksualnog tipa, je izmaštani scenario – radi se o odraslima koji glume uloge mlađih. Naravno, svet nije stvoren za odrasle bebe, ali mnoge stvari se mogu naći u većim verzijama da bi pristajale odraslim licima. Na primer, ima sjajnih benkica u veličinama od S pa sve do XXL, a tu su i cucle za odrasle.
Da li te muči svest o tome da tvoj fetiš nije stvaran?
Mislim da je lepo oslanjati se na maštu. Tako kombinujemo razne fantazije na kreativne načine. Na primer, mogu da nosim i školsku uniformu, i pelene, i da cuclam cuclu. Ili se pravimo da se spremam za spavanje u sred dana. Zabavno je!
Ilustracije: Heather Benjamin
Još na VICE.com
Erotska asfiksija: rasprostranjeni i potencijalno kobni fetiš o kojem niko ne želi da govori
Osnažujući fetiš svet Tile Koko
Muškarci čiji su fetiš mentalno obolele žene
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
