Šta žene stvarno misle o robotima za seks

Prema nedavnoj studiji koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Tafts, žene se nešto posebno ne lože na ideju tucanja robota. Oko dve trećine njih koje je ispitao univerzitet rekle su da se ne bi kresnule sa droidom; za razliku od njih, dve trećine muškaraca izjavilo je da bi.

Ova skromna anketa koju su istraživači Matijas Šuc i Tomas Arnold sproveli na uzorku od 103 ispitanika prva je koja je dočarala kako muškarci i žene doživljavaju robote za seks. Možda su, zato što je kontroverza oko erotskih automatona toliko maglovita i teorijska , istraživači pokušali da shvate njihovu upotrebu u specifičnim hipotetičkim scenarijima. Subjekti su ispitani da li bi roboti za seks bili “prikladni” ili “društveno korisni” za invalide, usamljene, astronaute, napaljene na minotaure ili ožalošćene. Generalno gledano, muškarci su bili opušteniji od žena povodom svih tih scenarija, ali bilo je nekoliko tačaka po kojima su im se mišljenja poklapala: i žene i muškarci su se složili da roboti za seks ne treba da se prave tako da liče na decu i da su prihvatljivi za upotrebu umesto prostitutki.

Videos by VICE

Ipak, i dalje mi je bilo čudno da se žene ne pale više na robotski seks od muškaraca zato što je a) lik Džuda Loua, Žigolo Džo, u filmu Veštačka inteligencija nedvosmisleno zgodan tip i b) tolike žene već koriste vibrator. Da bih došao do odgovora, stupio sam u kontakt sa Šeli Ronen, doktorantom na Univerzitetu u Njujorku, koja proučava odnos između seksa, intimnosti i tehnologije. Razgovarali smo o mnogim načinima na koje roboti mogu da nas uznemire — ali i zašto na kraju to možda neće biti tako velika stvar.

VICE: Popričajmo o nedavnoj anketi koja je pokazala da je ženama manje prijatna zamisao o robotu za seks nego muškarcima. Pod pretpostavkom da taj zaključak važi i u nekoj većoj, sveobuhvatnijoj anketi, imate li neku teoriju zašto je to tako?

Šeli Ronen: Tu bi moglo da postoji nekoliko razloga. Pod pretpostavkom da je ova anketa uspela verno da dočara nagone ispitanika, prva mogućnost bila bi da žene imaju emotivniji doživljaj “značajnog” seksa, da više cene povezivanje sa drugom osobom od muškaraca. To je svakako u skladu sa tradicionalnim rodno dvostrukim standardom prema kojem žene imaju drugačije standarde u seksualnom ponašanju. Muškarci ne samo da osećaju sslobodu da se upuste u neobavezan seks, već se i ohrabruju da to učine na način koji ne važi za žene; za žene je veća verovatnoća da će, ako urade istu stvar, ukaljati svoju reputaciju.

Dakle, možda žene reaguju na taj pritisak društva, znajući da bi seks sa predmetom, što je oblik neobaveznog seksa, bio više kritikovan. Možda su usvojile dvostruki standard i zapravo osećaju želju za “značajnim” seksom — seksom koji podrazumeva emotivnu vezu sa drugom osobom. Druga opcija s tim u vezi je da muškarci, više nego žene, vide seksualnu privlačnost u dominantnom seksualnom partneru. Možda ih više uzbuđuje ideja seksa sa bukvalno objektifikovanim seksualnim partnerom. To bi bilo u skladu sa feminističkom kritikom heteroseksualne želje da se muškarci i žene rigidno strpaju u rodne uloge patrijarhalnog tlačitelja i potčinjene seksualne žrtve. Ali sumnjam da su sve heteroseksualne požude tako proste. I činjenica da neke žene (mada u manjoj meri od muškarca) tvrde da bi se upustile u seks sa robotom znači da postoji više preklapanja među željama “suprotnih” polova nego što se nekada mislilo.

Uz to, muškarci se ohrabruju da svoju muškost cene na osnovu seksualnog apetita, dok kod žena to nije slučaj. Dakle, kad pristaju na seks, muškarci možda vrše neku vrstu identitetskog rada (praktično, čine društveno poželjnu stvar). Istovremeno, žene se ponašaju u skladu sa svojim rodom kad ne pristaju na seks.

Kad ljudi čuju reči “robot za seks”, na šta prvo pomisle? Kako oni obitavaju u našoj kolektivnoj svesti?

Nijedno istraživanje se do sada još nije bavilo ovim konkretnim pitanjem. Ali sudeći po popularnom predstavljanju robota za seks u medijima, muči nas čitav niz nesigurnosti u vezi sa njima. Najočiglednije, roboti za seks često se predstavljaju kao da su tu da nas unište: da nam preotmu radna mesta, da naše poslove rade bolje od nas, da nas učine suvišnim i impotentnim. Delujemo kao da smo zabrinuti da li će naučiti više nego što smo im namenili. Hoće li naučiti da vole druge ljude, a ne samo nas, njihove vlasnike? Hoće li nas prevariti tako da verujemo da su ljudi?

Neke ankete pokušavaju da dođu do odgovora na pitanje zainteresovanosti za seks sa robotima, a ispada da su muškarci zainteresovaniji od žena, što iznenađuje kad imate u vidu da žene više koriste seksualnu tehnologiju u obliku vibratora. Nešto u vezi sa do kraja humanizovanom seksualnom robom izaziva različitu vrstu reakcija kod ljudi. Ljudi koji ne misle da su vibratori amoralni, smatraju da su roboti za seks amoralni. A žene kod kojih je veća verovatnoća da će koristiti vibrator, manje su sklone tome da pokažu interesovanje za seks sa robotom namenjenom za seksualne potrebe.

U jednoj epizodi podkasta Flash Forward, pričali ste kako će proći relativno mnogo vremena pre nego što počnemo da koristimo robote za seks u prirodnoj veličini i da ćemo do trenutka kad se oni budu pojavili na tržištu već biti naviknuti na seks sa svojim partnerima preko različitih uređaja. Kako mislite da će tehnologija promeniti način na koji doživljavamo intimu, vezu i senzualnost pre nego što roboti za seks postanu dostupni?

Velika je verovatnoća da ćemo u budućnosti, na putu do stvaranja robota za seks, postati seksualno kreativniji. Već smo doživeli mnogo transformacija koje nisu do kraja podstaknute tehnologijom: uspon ljubavne veze, deinstitucionalizacija braka, razdvajanje seksa od braka, uspon “smuvavanja” i sve veće prihvatanje LGBT zajednice ili alternativnih seksualnosti. Definitivno postoje tehnologije koje su upletene u ove društvene promene, kao što je otkriće kontracepcije, koje je bilo ogromna stvar, i široka rasprostranjenost automobila, što je tinejdžerima omogućilo do tada neviđen pristup privatnom prostoru u kojem mogu da se igraju. Velika je verovatnoća da će tehnologije nastaviti da igraju ulogu u širem preobražaju ljubavi, seksa i intimnosti.

Na kraće staze, postoji gomila seksualnih alatki za veze na daljinu koje su mnogo održivije. Neke se već nalaze na tržištu i omogućuju vam seks sa partnerom putem seksualnih igrački umreženih na internetu. Mislim da su velike šanse da nas u bliskoj budućnosti čeka upotreba virtuelne realnosti i hardvera u sadejstvu sa naprednijim vizuelnim tehnologijama u pornografskoj industriji.

Ali doći će i do transformacija u intimnosti koje imaju manje veze sa izumom igračaka i tehnologije. Uspon pokreta aseksualnosti, uprkos tome što pokriva iskustva manjinskog dela čovečanstva, nam kao društvu nameće još jedno važno pitanje: Kakva je veza između intimnosti i seksualnog ponašanja? Je li ona neobavezna, dovoljna, neophodna? To je samo jedan od načina na koji će intimnost nastaviti da se istražuje, nevezano za izum robota za seks.

Anketa je pokazala i da su oba pola osećala nelagodu povodom ideje robota za seks napravljenog po dečjem liku. Mislite li da bi i takav stav mogao da se promeni? Da li bi društvo jednog dana moglo da se pomiri sa idejom robota koji se koriste za lečenje pedofila?

Ne znam da li će se stavovi “promeniti” u smislu da ako ispitate ove iste ljude za pet godina, a potom ponovo za deset ili petnaest, da će sve veći i veći deo njih reći da je to u redu. To je moguće. Mislim da bi scenario u kojem je to moguće (da ljudi sve više doživljavaju dečje robote za seks kao prihvatljive) podrazumevao medicinska ispitivanja koja su pokazala da je upotreba ovih “lekovitih” seks alatki smanjila pojavu budućih krivičnih dela među osuđivanim pedofilima. Mi smo sasvim dovoljno kazneno orijentisano društvo da mogu da pretpostavim kako bi to značajno uticalo na javno mnjenje.

Mnogo je verovatnije, međutim, da će ljudi nastaviti da tvrde da su roboti za seks po dečjem liku neprihvatljivi čak i ako se industrija koja ih proizvodi i tržište na kojem se kupuju značajno proširi. Mislim, pogledajte samo pornografiju. Postoji široko rasprostranjeno moralno protivljenje dečjoj pornografiji. Postoje zakoni koji se staraju o tome da maloletni glumci ne učestvuju u snimanju pornografije. Ali čak i samo u svetu legalne pornografije (dakle, ako ne računamo dečju pornografiju koja podrazumeva decu kao glumce), ideal mladosti je i te kako na ceni. Seksa sa ženama obučenim kao školarkama očigledno je veoma popularna fantazija. Dakle, smatram da je veza između seksualne fantazije i javnog mišljenja manje direktna nego što mislimo.

Mislite li da će se veze između ljudi i robota za seks jednog dana doživljavati kao jednako validne kao i veze između ljudi?

Ne možemo to da znamo. Ako dođemo do te tačke, to se neće desiti bez značajnih potresa u društvu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu