Naporno radiš cele nedelje i izgleda ti kao da petak nikad neće doći. Sada imaš samo 48 sati do trenutka kada ćeš početi da strepiš od ponedeljka. Valja se snažno opustiti ali i postići sve te kul stvari. Možda zabosti tu žurku koji je pomenuo kolega s posla. Ali ne možeš da zaglaviš do kasno zato što treba negde ugurati i šetnju po prirodi pre klope s ekipom u subotu – ortakinja je išla na šetnju po prirodi prošlog vikenda i postovi na Insta su joj bili nadrealni. A za uveče, ekipa te zove da odete na stendap. Ali šta ako je grozan i onda protraćiš subotu? Možda odeš na trčanje u nedelju jutro, ali ako je previše hladno, otićićeš u teretanu u kraju.
Iako nije zvanični medicinski termin, sindrom vikend anksioznosti mi se userava u vikend, svaki vikend. Zato sam morao da otkrije šta stoji iza njega. “Ljudi rade toliko naporno i toliko dugo, i onda osećaju pritisak da im vikend bude savršen”, kaže Ketrin Kuk-Koton, istraživačica meditacije i joge sa Univerziteta u Bafalu specijalizovana za psihosocijalne poremećaje. “Da li je dovoljno zabavno? Da li je dovoljno uzbudljivo? Postoji ozbiljan pritisak društva, možda umišljen, da ti vikend bude super”.
Videos by VICE
Ovi kratki naleti slobodnog vremena izazivaju stres iz više razloga. Društvene mreže često remete našu sposobnost da budemo prisutni u trenutku i pojačavaju strah od toga da propuštamo nešto. Stalno gledam prijatelje kako se kroz gotivne filtere hvale provodom. Deluje mi kao da ja nikad ne radim bilo šta zabavno, dok mi ortaci skijaju ili idu na izlete svake nedelje. Problem je, naravno, u tome što se poredim sa nerealnim standardima. “Ljudi kače slike svojih najboljih trenutaka”, kae Meri Helen Imordino-Jang, profesor obrazovanja, psihologije i neurologije pri Univerzitetu Južne Kalifornije. “To dovodi do lažnog utiska da su tuđi životi ispunjeni takvim trenucima”.
Ovo nije baš šokantno priznanje, ali počinjem da osećam nekakvo razočaranje pošto previše vremena provedem na društvenim mrežeme. Moje slobodno vreme, ma koliko opuštajuće bilo, počinje da mi deluje kao izgubljeno ako ne uzmem da radim nešto dostojno Instagrama. Moram da odem na vožnju bajsom. Da sednem na kraft pivo. Odem na koncept. I sve to moram uraditi pre zalaska sunca ili ću početi da se vrpoljim.
Društvene mreže nisu jedini uzrok vikend-anksioznosti. Ako ti je posao sve i ako se ne staraš o sebi – ne jedeš uravnotežene obroke i ne spavaš bar sedam časova dnevno – tokom nedelje vikend ti deluje kao jedino vreme za opuštanje. A to baca mnogo pritiska na ta dva jadna dana. Vikend ne može da raščini to celonedeljno zapostavljanje potreba, kaže Kuk-Koton. “Naš nervni sistem ne radi tako”.
”
More from Tonic:
Anksioznost pritiska ljude sve teže kako se vikend bliži kraju. Nedeljna frka se javlja kod ljudi svuda (čak i za one koji imaju gumene bombone sa kanabinoidima specijalno napravljene da pomognu s time – ja ih još nisam probao). Iako stres vezan za ponedeljak ujutro tu igra veliku ulogu, depresija nedeljne večeri takođe ima veze sa vikend-anskioznošću. Ako vikend vidiš kao jedino vreme kada možeš da uživaš, teško je ne biti depresivan i osećati se nekako ugroženo kada je tom vremenu kraj.
Nedeljna frka ne mora da znači da mrziš svoj posao niti svoj život, čisto da bude jasno. To prosto može da bude manifestacija egzistencijalne krize koja izbije na površinu krajem vikenda. Uobičajno je da se osećaš kao da si u začarnom ciklusu rada do iznurenosti, kaže Kuk-Koton. “Vikendima ili šetam 70 kilometara ili pijem dok se ne raspadne i uopšte nisam sigurna kuda sve to vodi”. Tako da ne mora da znači da ti je život sranje, ali i dalje ne bi trebalo da olako otpisuješ tu anksioznost. Treba je gledati kao poruku, kaže ona. Razmisli šta ti to nedostaje u životu zbog čega se užasavaš početka svake nedelje.
Izbegavanje društvenih mreža može da čini ogromnu razliku u tvojim naporima da ponovo osvojiš svoj vikend u ime opuštanja. “Ako vas mobilni podseća na spoljašnji svet, isključite ga vikendom”, kaže Imordino-Jang. Možda nisi u mogućnosti da isključiš telefon, ali smanjena količina vesti i društvenih mreža će pomoći. “Sklonite se od stalnih napada spoljnjeg sveta”.
Napomena o nedeljnim strahovima: ako te bližnji lako iziritiraju, ako ti je teško da se usredsrediš na poslu ili se osećaš anskiozno više od par meseci, to su znaci da imaš problem koji prevazilazi vikend anksioznost. Kuk-Koton kaže da bi to mogao biti znak anksioznog poremećaja i da je onda vreme da se potraži pomoć profesionalca.
Još jedan mehanizam da se nosiš sa vikend anksioznošću jeste da odvojiš malo vremena da prosto “budeš” umesto da radiš, kaže Meta MekGarvi, predavač i šef katedre za Brigu o Edukatorima pri Učiteljskom fakultetu Harvard Univerziteta. „Važno je razviti brižniji pristup sopstvenoj dnevnoj rutini“, kaže ona. Vikendom bi trebalo da posvetiš vreme na neki jednostavan ritual. “Popijte čaj ili kafu, kupajte se, posvetite se u potpunosti nekom koga volite ili sredite nešto po kući, ali polako i u potpunosti se posvetite tome.”
Vikend anksioznost možemo olakšati i time što više uživamo tokom nedelje. Ako odvojiš više vremena za stvari koje voliš tokom nedelje (što znači i posle posla), neće biti toliko pritiska da vikendom bude zabavno. Kuk-Koton kaže pacijentima da dan podele na tročasovne cikluse. U ta tri sata bi trebalo pojesti nešto, popiti vodu i odmoriti maloo. Za vikend ostavite stvari koje možete sebi da priuštite i u kojima zaista uživate, s ljudima do kojih vam je zaista stalo.
Još jedan savet za kraj: vreme provedeno u prirodi može da smanji stres. Duboko disanje, slušanje muzike i provođenje vremena s prijateljima takođe može da ti pomogne da uživaš u sadašnjem trenutku. Ali učini sebi uslugu i zadrži to iskustvo zta sebe. “Ja bih se suzdržala od objava na Instagramu”, kaže Imordino-Jang. Ako kačiš sva svoja iskustva, i dalje time porediš svoj vikend sa prijateljima. “Iskulirajte i ne podležite potrebi da podelite baš sve što radite”.
This article originally appeared on VICE US.
