Studenti Fakulteta političkih nauka sa smera za socijalnu politiku i socijalni rad su ove nedelje prezentovali zanimljivo istraživanje o različitim oblicima rizičnog ponašanja među studentima Beogradskog univerziteta.
Za potrebe istraživanja je anketirano 866 studenata sa različitih fakulteta – 54 odsto ispitanika su bile žene, a 46 odsto muškarci. Najveći broj ispitanika nam dolazi sa državnih fakulteta, 83 odsto, dok je 17 odsto ispitanika bilo sa privatnih fakulteta.
Videos by VICE
Studentski život je težak, to zna svako ko je pohađao fakultet ili proveo više od pet minuta sa nekim ko studira. Međutim, ispitanici su u velikim procentima tvrdili da ne osećaju stres zbog fakulteta. Iznenađujuć je podatak da čak 70 odsto momaka i 58 odsto devojaka tvrdi da im boravak na fakultetu ne izaziva stres. To ostavlja 36 procenata ukupnog broja ispitanika koji su rekli da osećaju stres zbog fakulteta. Uprkos velikim procentima onih koji mirno žive, vidimo da se svaki treći student bori sa stresom.
Kada se govorilo o sistemima podrške, skoro polovina – 44 odsto ovih studenata je izjavilo da jesu razmišljali o odlasku kod psihoterapeuta. Ali jedno je razmišljanje, a drugo su akcije. Pokazalo se da je mnogo manje onih koji su potražili stručnu pomoć – samo šest odsto studenata je koristilo usluge psihologa. Studenti se u svom okruženju najčešće obraćaju prijateljima za pomoć kada su pod stresom. Dalji rezultati ovog istraživanja nam pokazuju da je veći broj onih koji stres pokušavaju da obuzdaju na druge načine. Saznali smo koliko studenata pije zbog nerviranja, a koliko njih se drogira.
ALKOHOL
Alkohol je ubedljivo najpopularniji porok studenata u Beogradu. Samo devet odsto ga ne konzumira. Iz procenta onih koji ga piju, čak 14 odsto je izjavilo da to rade da bi smanjili stres, a tri odsto je reklo da im alkohol služi kao beg od realnosti. Vidimo da skoro svi studenti piju, ali četiri odsto ima problem sa svakodnevnim konzumiranjem alkohola.
Odgovori studenata na pitanje koliko često pijete alkohol:
DROGA
Potvrdili smo da je alkohol mejnstrim među studentima, a sa drogama je situacija malo drugačija. Iako nisu u masovnoj upotrebi, droge se u malo većim procentima koriste za smirivanje stresa. Od 37 odsto studenata koji jesu probali neku drogu, čak 19 odsto je reklo da to radi zbog stresa. Ostali su rekli da to rade zbog zabave i samih efekata droge. Najpopularnija je svakako bila marihuana, koju koristi 82 odsto studenata. Ostale droge su znatno manje korišćene među studentima – 10 odsto konzumira LSD, ekstazi, MDMA ili spid, a samo pet odsto radi kokain.
Rezultati ovog istraživanja nam govore da će studenti pod stresom radije pokušati sami da reše problem pomoću psihoaktivnih supstanca, nego da se obrate psihologu ili psihijatru. Potpuno očekivano je to da su alkohol i marihuana najpopularnije psihoaktivne supstance. ALi nam nije bio poznat procenat studenata koji ih konzumiraju kao medikamente za psihološke probleme. Važno je da se zapitamo zbog čega je ovo slučaj? Da li odlazak kod psihologa još uvek prati stigma ili današnja omladina nema poverenje u državne institucije, dok sa druge strane nisu u stanju da priušte privatnu pomoć?
Vest iz 2012. nam govori da sve više mladih traži psihološku pomoć, ali da je problem ipak u institucijama. Specijalista neuropsihijatrije Doma zdravlja Stari grad, Zorica Minović je za B92 izjavila da je porast mladih koji traže pomoć dobar znak, jer ukazuje na razbijanje tabua. Međutim, službe u državnim zdravstvenim ustanovama nemaju dovoljno vremena za pacijente i ograničeni su na samo sat vremena po osobi zbog broja zaposlenih. Takođe se na preglede dugo čeka što se postavlja kao dodatna prepreka. Prednost privatnih psihologa je što mogu više da se posvete klijentima, ali su njihove usluge dosta skupe za naše standarde, a posebno za studente koji nemaju sopstvena primanja.
Iako svi podaci ukazuju na manjkavost institucija, očigledno je da ne postoji jednostavno rešenje za ovaj sistemski problem.
