Stvari koje smo radili dok nismo shvatali kako život stvarno funkcioniše

Pojma nemam kako sam se setila mejla koji sam u srednjoj školi uputila JKP “Zelenilo Beograd” sa molbom da me zaposle jer želim da se bavim baštovanstvom, ali eto setih ga se. Možda me je na to inspirisao klinac koji je zvao muriju da prijavi roditelje jer ga za večeru hrane salatom. Svakako, pisala sam mejl sa istom ubeđenošću da ću posao i dobiti, kao što je taj mali verovao da je policija dužna da reaguje na takva monstruozna dela kakva je večera bez ugljenih hidrata. Jer pod jedan, zašto JKP gradsko zelenilo ne bi odgovorilo na mejl koji počinje sa office@ koji verovatno niko ne proverava, i zašto zaboga onda ne bi zaposlili maloletnicu bez ikakve prethodne veze sa baštovanstvom koja im se javlja bez da poznaje ikoga iz spomenute ustanove van bilo kakvog konkursa? Stvarno, zašto da ne?


Po hiljaditi put, surova realnost me je zveknula po sred face. Shvatila sam da je logika po kojoj se danas funkcioniše prosto stvorena da mrvi tuđe snove. Da nije tako srećno bih okopavala neki kružni tok ili zalivala cveće ispred skupštine, razumela se u sadnice i kaktusi mi više ne bi ginuli u sobi. Ali čovek prosto mora da odraste.

Videos by VICE

To nas ipak ne sprečava da se sa setom sećamo vremena u kome smo verovali u zablude koje su ga činile mnogo lakšim. A u razgovoru sa vama sam shvatila da ih je nemali broj, kao i to da se neke odnose na veru u to da je nezrelo buniti se protiv nepravde.

Piškenje po ulici


“Kada nisam razumela život ljubila sam se i sa devojčicama i sa dečacima i dizala sam suknjicu pred svima i piškila sam na ulici”, Marija 30.

Snovi o bogatstvu


“Ja sam u četvrtom razredu osnovne škole odštampala oglase da šetam pse za pare jer sam želela da budem bogata, a mnogo volim pse pa sam mislila da spojim ta dva. Bukvalno sam mislila da sam genije zbog te ideje i da sam se osigurala za ceo život. Na oglasu sam čak napisala da imam višegodišnje iskustvo jer sam imala psa godinu dana.

U radnji za ljubimce su okačili moj oglas jer neko voli decu punu iluzija. Imala sam ukupno jednu mušteriju. Najbolja stvar u celoj priči je što sam za dve šetnje dobijala 50 dinara. Cena koju sam sama odredila, pakao.” Ana 25

„Sa komšinicom sam obijao sandučiće pa smo skupljali reklamne letke i zatim smo pokušavali da ih prodamo na ulici. Bile su devedesete i čak nam je jedan čovek rekao da ćemo da budemo u novinama zbog toga.“ Marko 27

„Nisam znao da se porezi i doprinosi na platu plaćaju državi svaki mesec, pa sam mislio da su plate mnogo veće. Mislio sam da ću uvek imati deo od plate sa strane koji ću moći da štekam i napravim veliku gomilu.“ Uroš 29

„Meni je život bio strava sve dok sam samo studirala i trošila tuđe pare i nisam imala odgovornost. Nije mi padao tako teško ovaj teret kapitalističkog sveta“. Julija 30

“Ja sam brala cveće iz babine bašte u Herceg Novom, pravila bukete i prodavala ih ispred kapije kuće. Sve bi bilo super da ulica u kojoj žive baba i deda nije 350 metara uzbrdo od plaže, da nije slepa, i da u nju ne zalazi niko osim par porodica koje žive u njoj. Brzo sam propala kao preduzetnica”. Jovana 32

Prva profesionalna razočarenja

„U osnovnoj školi sam mislila da glumci moraju da slušaju reditelja šta god on da im kaže“. Staša 30

„Nakon što moja prva režija nije selektovana na neki festival, napisala sam fejsbuk status u kome se javno i vrlo kreativno bunim”. Mira 30

Kako se prave bebe

„Kao mala bila sam ubeđena da se deca prave tako sto se mama i tata poljube u krevetu. Dobro ne bas poljube, nego malo duže ljube. Jednog dana igrala sam se sa drugaricom iz komšiluka u dvorištu, ljuljale smo se na ljuljašci, a onda me je ona upitala da li znam kako nastaju bebe. Ja sam samouvereno rekla da znam i da se prave tako što se muškarac i žena ljube, a ona je počela da se smeje i krenula da mi slikovito objašnjava kako se to događa kad muškarac stavi penis u vaginu. Meni je od te slike pozlilo i krenula sam da plačem i da dozivam mamu.“ Iva 31

Umiru samo stari ljudi

„Ja sam mislila da umiru samo stari ljudi. A fora je da su me moji čuvali da ne saznam za ovog, onog. I onda je umro komšija od 40 i kusur. I ja sam se sablaznila. Užas.“ Ana 33