Svet je zaista želeo da Britni Spirs propadne: to se nije dogodilo

U nedavnom intervjuu za časopis Metro, pevačica Lien Rajms je govorila o Britni Spirs i o njenim neviđeno javnim, neviđeno mučnim problemima sa mentalnim zdravljem. Lien je rekla da je „bila u njenoj koži”, i da iako nije obrijala glavu pred ruljom paparaca koji balave, sa slikama koje su osvanule u svim zamislivim tabloidima, ipak je imala svoje trenutke.

„Ja to potpuno razumem”, kaže ona. „Nisam dotle došla, ali sigurna sam da sam definitivno u nekom trenutku bila blizu.”

Videos by VICE

Naravno, ovo je isprovociralo niz članaka sa naslovima kao što su „ Lien Rajms je umalo imala nervni slom kao Britni Spirs“. Zato što ljudi umeju da budu, hm, najgori.

Sledećeg februara će biti deset godina otkako je Britni dotakla dno u frizerskom salonu u Tarzani, Kalifornija, pre nego što su je pod kišobranom odveli u kola fotografa. I sve to pred očima histerične gomile.

U to vreme se izveštavalo o tome da se žalila da su joj umeci predugi, i da je kada ju je jedna od radnica u salonu upitala zašto je to uradila odgovorila: „Ne želim da me iko dodiruje. Muka mi je od toga što me svi dodiruju.”

Nije potrebna neka posebno bujna mašta da se shvati zašto bi, posle čitavog života provedenog u kontrolisanoj sredini, po rigoroznom i zahtevnom rasporedu, sa zastrašujućim nedostatkom privatnosti, neko tako flipnuo. Nije „ludo” niti „nenormalno” kada neko u Britninom položaju na kraju kaže, „jebeš ovo, ne mogu više”. Ako ništa drugo, na neki način je čudno što se to nije događalo ranije, ili češće. Možda zato što je ona bila prva od svoje vrste.

Britnina borba sa mentalnim zdravljem je eskalirala 2007. i 2008, pred očima svetske javnosti i čitave pop kulture. Na vrhuncu svoje slave, Britni nije mogla da ode ni u toalet, a da je ne prate. Svaki njen potez je zabeležen okom kamere, u kvazi promišljenim člancima Pereza Hiltona, i na beskonačnom nizu naslovnih stranica tabloida. Gde god da si pogledao, video si kako Britni ukidaju svako pravo na privatnost. Rugali su joj se, jurili je, vređali, sramotili, maltretirali i obeščastili. Uvredljiva fotografija njenog međunožja je nedeljama punila vesti širom sveta.

Imala je 26 godina. I bila majka dvoje dece.

Svet je gledao i hranio se njenom nestabilnošću. Pothranjivao je ludilo. Šta bi moglo da bude slasnije od toga da najveća pop zvezda na svetu pukne pod pritiskom? Šta može da proda više primeraka Pipla od Britni Spirs koja je izgubila svoj prokleti razum?

Ništa. Zato što sočno i perverzno pravi pare. U autorskom članku Vanese Grigorijadis u Roling Stounu 2008, pod naslovom „Tragedija Britni Spirs”, pozvala nas je da upoznamo „pravu” Britni. „Tragedija Britni Spirs”. Kao da je u pitanju pozorišni komad, a ne nežno i složeno ljudsko biće.

„Ona nije dobra devojka”, pisala je Grigorijadis. „Ona nije američka draga. Ona je urođeno stvorenje iz močvare koje ne gasi cigaretu, ne sređuje nokte, novinarima govori da ‘jedu govna, puše ga i nose se’, i urla na ljude koji žele da je slikaju za svoje mlađe sestre.”

Sahranjen između sitničavih pojednostavljenja Grigorijadis, i navodima o Britninim silnim neobičnim poslovnim vezama koje su prikazane kao u najmanju ruku manipulativne i zle, ovaj profil donosi i priče o tome da je Britni bivala prinuđena da radi kada nije bila u stanju, i o emotivnom zlostavljanju i zavisnosti od droge njenog oca, koje je Britni doživela kao mlada žena. Ali ipak, u članku Grigorijadis nema empatije za nju.

Umesto toga, Britni je zajedljiva, ozlojeđena kurva slave, koja nas je zloupotrebila u svoju korist. Mi smo bili žrtve, a ona nas je izneverila.

Ali tematski članak u Roling Stounu nam je ipak dao nešto: istorijat znakova upozorenja. Videli smo očigledne znake da Britni gubi sposobnost da se nosi sa sopstvenom prenaduvanom slavom. Svedočenja o tome kako je vremenom menjala ponašanje, od sveameričke „dobre devojke”, koja je beskrajno učtiva i sa kojom je milina raditi, do nervozne, preke i sve paranoičnije žene koja ne ferma svoje fanove. Razumljivo, ona se osećala kao da nikome ne može da veruje.

Ipak, u zaključku članka Grigordijadisove – manje od sto reči nakon što je opisala mogući pokušaj samoubistva, kada je 2007. uzela prekomernu dozu propisanog leka – ona nam kaže da je „nakon što je za svoje probleme krivila sve ostale, Brini konačno počela da shvata do koje mere je pobrkana, ali njen osećaj da je povlašćena joj ne dozvoljava da to prizna sebi, ili bilo kome ko pokušava da joj pomogne”.

U novembru 2008. svet je pozvan da još dublje zađe u materiju, preko intimnog dokumentarca, Britni: da se zna. Kolekcija intervjua i snimaka iza scene, u Da se zna se vidi aspekt Britnine slave za koji nismo bili spremni.

Znači, tako je to biti Britni. Ne devojka iz komšiluka, Britni iz pesme „Dušo, još jednom”. Već Britni koja prolazi kroz bolan razvod. Britni koja pokušava da se oporavi posle ogromne mentalne krize. Britni kojoj neumoljivi fotograf izbija dete iz ruku dok ona pokušava da mu pobegne i uđe u kola, a onda se fotografije kako ona „ispušta svoju bebu” šire kao šumski požar, na svim naslovnim stranama, i koriste se da prikažu koliko je nesposobna.

U jednoj određenoj sceni (onoj o kojoj svi uvek pričaju) gledamo Britni koja pokušava da nađe neki smisao u onome što joj se proteklih nekoliko meseci događalo – brak sa Federlinom, borba za starateljstvo, brijanje glave. Ona se slomi, zaplače i kaže, „Tužna sam”. To je trebalo da bude film sa kojim se vraća na scenu.

U scenama koje su izbačene u montaži vidimo još uznemireniju Britni. „Da nisam pod ovolikim ograničenjima pod kojima sam sada”, kaže ona, misleći na striktan raspored svog svakodnevnog života, „Osećala bih se tako oslobođenom. Ali kada im kažem kako se osećam, oni me čuju… ali me ne slušaju zaista.”

„Čak i kada si u zatvoru, znaš da ćeš jednog dana izaći. Ali u ovoj situaciji nije tako”, počinje da plače. „Ovome nema kraja.”

Od tada, novinske stranice i članke na internetu pune izveštaji u kojima se tvrdi da se u Britininom okruženju odvijaju svakakve nepodopštine, uključujući i to da je drogira i kontroliše njen bivši menadžer Osama „Sem” Lufti. U skladu sa popularnim klišeom po kojem neiskusni asistent upravlja životom povodljive zvezde (u stilu Brajana Vilsona i En Nikol Smit), od trenutka kada je upoznala Luftija, Britnin život se još više oteo kontroli.

Britni je sa Luftijem u jednom klubu upoznao zajednički prijatelj. U to vreme je bio nekakav „savetnik” u jednoj gasnoj kompaniji. Lufti je rekao Britni da će joj biti menadžer za ekstremno opuštenih 15 posto od njene mesečne zarade od 800 hiljada dolara. To je plata od 12 hiljada dolara mesečno. Navodno je ugovor koji su potpisali skinuo s interneta.

I dan danas on pokušava da se sudi sa Britni, tražeći finansijsku nadoknadu i nazivajući je „zavisnicom od meta”.

Kada pogledamo šta se događalo Britni – šta se još uvek događa Britni, ako imate običaj da je pretražujete u Guglu i nailazite na članke u kojima pišu stvari kao što je „ teško je setiti se kada je bila slavna zbog muzike, a ne zbog toga što je luda ” – pomislili bismo da smo naučili lekciju. Ali ako za primer uzmemo Lindzi Lohan i Amandu Bajns, videćemo da smo i dalje krvoločni kao i uvek. A to je prilično depresivna činjenica.

Lien Rajms je u svom intervjuu za Metro takođe rekla da se divi Britni. „Kada je vidim, pomislim da je neverovatno šta je sve prebrodila. Lepo je videti da se neko izvukao i ponovo postao uspešan”.

To je citat koji zaslužuje dalju razradu u člancima. To je citat. Zato što je Britni Spirs i dalje jedna od najuspešnijih žena u pop muzici.

Ako morate, zaboravite petlju koju je morala da stisne da bi ponovo stala pod svetlost reflektora, na scenu, dobro znajući kakvo ismevanje i spekulacije će to izazvati – i da su neki ljudi verovatno očekivali da će uprskati. Tolika snaga je prilično neverovatna, ali ovde čak ni ne pričamo o tome.

Od 2008. godine, Britni Spirs je objavila tri dugosvirajuća albuma, a na putu je i novi, Glory. Održala je dve svetske turneje – razmislite o tome na trenutak. Svetske. Dvaput – a odradila je i angažman u Las Vegasu, pod nazivom Piece of Me, pedeset puta godišnje u protekle tri godine. To je suludo.

Takođe se pojavila – neverovano televizična – i kao sudija u drugoj sezoni Iks faktora u SAD, sa najvećom zaradom za sudije u istorije ovog serijala. A 2012. ju je časopis Forbs proglasio za ženu koja je najviše zaradila od muzike.

Ono što je najvažnije, za časopis Pipl je izjavila da je „srećnija nego ikad”. Ne verujete joj? Pogledajte njen jebeni Instagram.

Bez obzira koliko je svet želeo da ova žena propadne, ona nije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu