Foto: Twentieth Century Fox. Sve druge fotografije, autor
En Sajmon je odrasla kao ćerka holivudskog pisca specijalizovanog za naučnu fantastiku po imenu Majo Sajmon, koji je pisao scenarije za kultne klasične filmove kao što su Futureworld i esid trip Sola Basa po imenu Phase IV. Njen otac je dobio priliku i da intervjuiše astronaute sa Apola i upozna se sa nekim od najpametnijih naučnika svog vremena. Zato ima smisla da je Sajmonova ćerka u međuvremenu postala ne samo jedna od najpametnijih naučnica svog vremena, već i konsultant jednog malog televizijskog programa po imenu Dosije Iks, pomažući tvorcu serije Krisu Karteru da zadrži ozbiljan naučni ton kao kontrapunkt zalaženju serije u bizarno i neobjašnjivo. (Dobro, uglavnom. Ozloglašeno crno ulje, priznaje Simon, bilo je gotovo potpuno izmišljeno.)
Sajmon je završila radeći na seriji preko poznanstva sa Karterom, koji se u vreme prve sezone serije zabavljao sa prijateljicom njene majke i bila mu je potrebna pomoć da seriju zasnuje na nekoj vrsti realnosti. “Njegov brat je radio kao profesor na MIT-u, tako da je fiziku time pokrio”, rekla je ona. “Ali ne i biologiju. Tu sam nastupila ja.” Sajmon — koja je u to vreme radila kao biohemičar na Univerzitetu u Masačusetstu — prirodno se uklopila u novo radno okruženje.
Videos by VICE
Sajmon je trenutno vođa diplomskog programa Virologije na Univerzitetu u Merilendu, a pojavljuje se i na špici kao potpisnica jedne od priča oživljenog Dosije Iksa, mini-serije od šest epizoda koja počinje sa emitovanjem na Foksu u januaru. Ona se i revnosno upušta u rasprave sa zagriženim obožavaocima Dosijea na Tviteru, a ponekad tvituje o epizodama dok se emituju, ubacujući svoje opaske i naučne fakte. I dok se serija priprema za svoj veliki povratak, VICE je popričao sa En o tome kako je Dosije Iks promenio odnos javnosti prema nauci, kako ona lično utiče na to da nauka diktira pravce u kojima se kreću priče po epizodama i o fanovima koji su opsednuti time da se Molder i Skali pojebu.
Šta vas je privuklo Dosijeu Iks?
En Sajmon: Skali je zaista prvi slučaj na TV-u da je naučnik predstavljen u pozitivnom svetlu. Ona nije samo verovala. Ona je tražila činjenice. Ona je želela da stavi svoje hipoteze na probu, da vrši eksperimente a ne samo srlja sa zaključcima. I eto vam ga Skali efekat — imate sve te obožavaoce koji tvrde da su postali naučnici zbog Dosijea Iks.
Čime vi doprinosite scenariju jedne epizode?
[Kris Karter] uvek zna kuda ide s nečim. Tako me je, na primer, povodom poslednje epizode prve sezone pitao: “Kako bi ti proučavala mikroorganizam? Šta je prvo što bi uradila?” Rekla sam mu: “Uzgojila bi ih još.” A on je na to rekao: “Kako bi to uradila?” “Pa, potrajalo bi deset godina…” E, pa znate televiziju, dakle, oni su već uzgojeni. Šta bi uradila posle toga? Stavila bih ga pod mikroskop, sekvencirala ribozomski DNA… I ne bih pomislila da je to što proučavam vanzemaljac — već bih ga povezala s nečim. U ono vreme postojali su konkretni geni koje bi svi sekvencirali i uporedili. I onda on kaže: “A šta bi mogli da nađu što bi smesta ukazalo na to da se radi o vanzemaljcu?” I tako sam izmislila sledeće — a to se zadržalo sve do obnovljene serije — “Šta kažeš na dodatni par nukleotida?” Od tog trenutka nadalje on bi mi slao scenarija, a ja bih ih ispravljala. I on bi iskoristio sve moje ispravke. Radila sam to pet godina pre nego što sam bilo kome ispričala.
Kada govorite o načinima vizuelizacije nauke, zar ne mislite da se ta situacija vremenom popravila na TV-u i u filmovima?
Svakako se popravila u filmovima. Još nisam gledala Marsovca, ali naučnici su vrlo zadovoljni njime. Mislim da na filmu izdvajaju dodatno vreme da verno predstave naučne aspekte. Ali na televiziji je to veoma problematično. Nemaju vremena i ne posvećuju se tome. Kris se tome posvećuje. Zbog čega uvek dajem posetnicu piscima i govorim im da sam im na raspolaganju.
Možete li da se setite primera kad nisu poslušali vaš savet zato što su želeli moćniju scenu ili nešto slično?
Stvar je u tome da je to sve fantastika. Ja sam obožavalac naučne fantastike. Ovo ni ne treba da bude realistično. Ali želimo da ono što naučnici rade bude realistično. Izraz koji uvek koristim je: “Vanzemaljci mogu sve.” Kad pokušavate da smislite nešto, vi samo kažete: “Oh, pa vanzemaljci su mnogo pametni, oni će to.” Bila je epizoda koja se zvala “Redux”, u kojoj je Kris želeo da Skali shvati kako se inficirala vanzemaljskim virusom. Ja sam smislila da to bude virus. Dali smo joj tada da radi nešto u tom trenutku najsavremenije u nauci. Danas bi to bilo nešto drugo. To se tada zvalo “Južnjačka mrlja”. I ja sam ih baš mnogo uradila… I on je stavio da ona to radi u seriji. Gotovo svaki korak. I onda me je pitao: “Koliko bi joj trebalo da to uradi?” A ja sam mu rekla, tri dana. A on mi je rekao da ona na raspolaganju ima svega tri sata… E, pa onda recimo da joj treba ‘usijana sonda’, što je praktično radioaktivni deo DNK. Nismo mislili da će ta izjava uopšte proći kod cenzora [smeje se].
I na kraju ste napisali jednu epizodu za novu mini-seriju. Kako je do toga došlo?
Trudim se da Krisu nabacujem ideje. Sada je mnogo lakše zato što mogu samo mejlom da mu šibnem članke koje nađem. Baš sam mu govorila kako mislim da bi homeotske muve mogle da budu zgodna čudovišta — kako bi bilo da im noge izrastaju iz glave ili usta? A on je na to rekao: “Sjajno!”
Radila sam više na obnovljenom serijalu nego ikad pre. Moja najbolja prijateljica Margaret Firon je lekar zadužen za zarazne bolesti u Kanadi. Ona se tamo stara da se zalihe krvi koje imaju ne zaraze. Ona mu je, na primer, davala medicinske savete. I tako je i ona završila kao pisac jedne od priča na špici. Krisu je palo na pamet šta bi voleo da radi, a ja sam mu za to smislila najbolje naučno objašnjenje u svojoj karijeri koje bi to omogućilo. I on je sve to iskoristio. I to je verovatno najstrašnije naučno otkriće koje je do sada bilo u Dosijeu Iks. Ljudi će odlepiti… Nadajmo se samo da neće imati oštre predmete pri ruci.
Da li vas ometa kad vas zovu ljudi poput mene ili kad vas vaši studenti stalno zapitkuju za Dosije Iks ?
Smešno je da se sve ovo ponovo dešava. Kad je Dosije Iks bio na vrhuncu popularnosti, Dejvid Leterman je želeo da mu gostujem, gostovala sam uživo na televiziji u Kanadi, svratili su iz Dobro jutro, Ameriko, a objavljena je i čitava stranica o meni u Njujork Tajmsu. Onda su mi tražili da napišem knjigu. I mislim da je vredelo. Dobila sam mnogo mejlova od klinaca koji su rekli da ih nauka nije zanimala, a nisu mogli da ispuste knjigu iz ruku, i sad žele da postanu naučnici. Održala sam govor na TED-u. Bilo je ludo. Održala sam govor na TED-u iste godine kad i Ben Karson [smeje se]. Pričao je o neurobiologiji. Još se sećam tog govora. Bio je najbolji. A pogledajte ga sada…
Mislite li da javnost danas gleda drugačije na nauku nego kad ste počinjali?
Mislim da postaje sve gore. Nesumnjivo se pogoršalo. Koliko god ne želela da zalazim u politiku, ne pomaže kad svi predstavnici jedne partije govore kako na hiljade naučnika koji se bave klimatskim promenama lažu. Jednom kad steknete utisak da hiljade naučnika laže, vi pomislite: O čemu još lažu ? Onda oni kažu: O evoluciji. O evoluciji, koja je osnova biologije. To je kao da kažete da ne postoji kiseonik. Mi ne pokušavamo nikoga da obmanemo. Mi samo pokušavamo da postavimo hipoteze i da ih testiramo. I ovo je naš način da to predočimo društvu. Mi ne želimo da ubijamo decu vakcinama. Mi ne želimo da se ljudi razbole od hrane. Mi želimo da svima bude bolje. Nadam se samo da će u slučaju ljudi kao što sam ja — a nemam nikakve veze sa industrijom hrane niti bilo čim drugim — možda pomisliti da pokušavam da im pomognem.
Na neki način, Dosije Iks kao da se trudi da ljude zaplaši naučnim činjenicama tako da počnu da razmišljaju razborito.
Nekad sam dobijala pisma puna mržnje od ljudi koji su tvrdili da pomažem promociju pseudo-nauke. Ali Dosije Iks je naučna fantastika. Dosije Iks se ne trudi da nauka izgleda manje realistično. Ako ljudi zaista veruju u te teorije zavere, meni je njih žao. Ljudi me pitaju: “A zašto je tamo bilo vanzemaljaca?” I šta sad ja na to da im kažem?
Postoji li nekakva naučna potka iza crnog ulja ?
Ne. Kad smo radili crno ulje, mislila sam na sluzavu buđ. A i dalje želim da se uradi nešto s tim. Oni imaju različite stadijume kad su svi individualni, pa se svi sakupe i zajedno čine velikog puža golaća i onda oforme veliki zalihe buđi. To je jedan sjajan organizam. Ali ne, u slučaju crnog ulja, to je samo jedna od onih “vanzemaljci mogu sve” situacija.
Šta se desilo sa Molderovom sestrom?
U novoj seriji ćete videti šta se stvarno dešava. Otkrićemo šta se zapravo dešava. To je bila moja ideja. I Kris Karter ju je prihvatio. Kad se završi šesta epizoda, znaćete o čemu se tu sve radilo — kako se sve uklapa. Kako se uklapa Pušač. Šta se desilo sa Skali kad je bila oteta. Znaćete kako se sve uklapa u širu sliku. Zato sam bila toliko uzbuđena. Smislila sam nešto što sve povezuje.
Siguran sam da će vam ljudi na tome biti zahvalni.
Morala sam da odgovaram na pitanja u vezi sa odnosom Moldera i Skali zato što su Dejvid [Duhovni] i Mič [Pileđi] otkrili da njih dvoje nisu zajedno. A ‘šiperi’ [ljudi opsednuti ljubavnim aspektom serije između Moldera i Skali] su odlepili. Molder više ne radi za FBI i on je u veoma lošem položaju. Duboko je zabrazdio, a jedino što mu je ostalo su te njegove zavere. U nauci, kad gledate mnogo različitih delova podataka i kad se oni ne uklapaju u vašu hipotezu, strašno je teško razlučiti šta je tačno. Znaš da je sve ono u šta si verovao pogrešno. Molder nije srećna osoba i na početku nije sa Skali. Kris pokušava da stvori tenziju u odnosu između Moldera i Skali kako bi mu dao prostora da se kasnije razvije.
Da li se osećate kao insajder Dosijea?
Ja sam i insajder i autsajder. Insajder sam za seriju, ali autsajder za fanove. Znam strašno mnogo, ali ne smem ništa da otkrijem šta će se dešavati.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
