Ekskluzivno: intervju sa Marijom Lvovom-Belovom, ruskom komesarkom za prava deteta, povodom optužbi za ratne zločine

MOSKVA – Međunarodni krivični sud je optužio svega dvoje Rusa za ratne zločine u vezi sa invazijom na Ukrajinu. Jedan je Vladimir Putin, a druga je Marija Lvova-Belova, Putinova komesarka za prava deteta.

Kada je VICE News upitao da li je ratni zločinac, u ekskluzivnom intervjuu za jednu međunarodnu novinsku kuću, ona se osmehuje. "To je smešno. ja sam majka. To govori sve. Ratni zločinac? O čemu pričate?"

Posle nedavnog hapšenja reportera Volstrit džurnala Evana Gerškoviča, pod neosnovanim optužbama za špijunažu, većina, ako ne i svi američki novinari napustili su Rusija. Tako da smo bili iznenađeni što smo dobili odobrenje za naš zahtev da sednemo sa ženom koja je navodno bila u središtu nekih od najtežih zločina u ratu do sada.

Pored Putina, Lvova-Belova je optužena za masovnu otmicu ukrajinske dece. Čak 19.544, navode ukrajinske vlasti. Lvova-Belova je stavljena na listu sankcija SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije.

Lvova-Belova je bila dobro pripremljena za naš intervju. Primetili smo njen tim kako nas snima mobilnim telefonima u danima koji su prethodili našem sastanku.

Ona sedi staložena i ljubazno odgovara na naša pitanja. Kaže da nema šta da krije i negira da je počinila bilo kakvu nepravdu.

„Prvo, Rusija ne priznaje jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda“, kaže ona preko prevodioca. „Inače, ne razumem u potpunosti za šta nas optužuju – zvaničnog dokumenta nije bilo”.

U nalogu za hapšenje Lvove-Belove navodi se da je ona optužena da snosi „pojedinačnu krivičnu odgovornost“ za „protivpravnu deportaciju i transfer dece“ iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju. Ona sama priznaje da je nekoliko hiljada dece dovedeno u Rusiju da pobegne od najgoreg sukoba – koji je počeo kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu prošle godine – iz oblasti kao što su Mariupolj, Herson, Zaporožje i Harkov.

Odatle su smešteni u ono što je trebalo da budu kratkoročni letnji kampovi koji se protežu od Krima pa sve do istočnog Sibira. Neki roditelji u oblastima koje su sada postale deo Ruske Federacije dozvolili su svojoj deci da odu, plašeći se za svoju bezbednost kod kuće. Neki kažu da su bili prevareni ili primorani da se rastanu sa svojom decom.

„Situacija je bila napeta“, kaže Lvova-Belova, „Deca nisu izlazila napolje, ona su stalno bila u veoma teškom psihičkom stanju… A kada je roditeljima ponuđeno da ih pošalju na odmor besplatno, svi su, naravno, odmah pristali sa radošću“.

Ali prema Ženevskim konvencijama, čiji je potpisnik Rusija, deca se mogu samo privremeno deportovati iz humanitarnih razloga, i to u treću zemlju – ne u zemlju koja učestvuje u ratu, pa još i agresora.

Otkako su se linije fronta pomerile, mnoga deca su se našla na teritoriji koju je anektirala Rusija, podvrgnuta proruskoj propagandi u kampovima i brzo su im dodeljivani ruski pasoši.

Lvova-Belova odbacuje optužbe za deportaciju i ispiranje mozga. „To su deca iz onih regiona koji su sebe prepoznali kao Rusiju... To su deca koja govore ruski, to su deca i roditelji koji su izrazili želju da postanu jedna velika Rusija”.

Ali komesarka za prava deteta priznaje da je 380 dece sa, kako ona kaže, „novih teritorija“ Rusije sada razmešteno u hraniteljske porodice u Rusiji, nakon što je prošle godine zatražila od predsednika Putina da potpiše dekret kojim se pojednostavljuje proces dobijanja ruskih pasoša za ukrajinsku decu.

Ona je sama uzela da othrani šesnaestogodišnjeg dečaka Filipa iz Mariupolja, mesta jedne od najdužih i najkrvavijih bitaka u ratu do sada. Grad je praktično sravnjen sa zemljom tokom neprekidnog bombardovanja prošle godine.

„Srce me je zvalo k njemu – bio je u grupi Mariupolj, koju smo evakuisali nakon stvarnih aktivnih neprijateljstava – pronađeni su u podrumima“, kaže Lvova-Belova. „Bila je to grupa od 31 dece, uglavnom tinejdžera... Razgovarali smo sa njima, i znate, srce mi je poskočilo i shvatila sam da je to moje dete.

U državnim medijima redovno se pojavljuju novinski izveštaji i video snimci na kojima ukrajinska deca uživaju u životu u Rusiji. Na velikoj ceremoniji na moskovskom stadionu Lužnjiki godinu dana nakon invazije, uplakana 13-godišnjakinja Anja ohrabrena je da zagrli ruskog vojnika. „Hvala ti, čika Juri, što si spasio mene, moju sestru i stotine hiljada dece u Mariupolju” rekla je.

Prema Lvova-Belovoj, „ovo su obične ljudske iskrene emocije i nema govora o bilo kakvoj propagandi“.

„Mi ne koristimo decu za politiku. Tamo [u Ukrajini] se to, nažalost, dešava... Videla sam ovu konferenciju za štampu, gde je njih troje [ukrajinske dece] intervjuisano i pričaju kako su u logoru bili premlaćeni, kako nisu hranjeni, kako im nisu dali vodu“.

Njeni komentari se odnose na izjave ukrajinske dece koja su se vratila kući nakon dužeg boravka u kampovima u Rusiji, a koje su dospele na naslovne strane širom sveta. Deca su tvrdila da su pretučena palicama zbog izražavanja proukrajinskih stavova i rekla da im je uskraćena hrana i posteljina.

Komesar za decu kaže da ispituje te tvrdnje, iako ih takođe odbacuje kao „apsurdne“ „lažne optužbe“.

„Sve o ovoj deci i sve o našim akcijama koje smo preduzeli u ovom trenutku mogu sa apsolutnom sigurnošću da kažem da nije bilo ni trunke politike. Postojala je samo empatija, samo ljubav, postojala je samo želja da se zaštite deca koja su dospela u ovu ili onu situaciju, i zato sa sigurnošću mogu da kažem da se ne stidim nijednog svog postupka jer je ovo sve za decu i radi dece“.

Lvova-Belova kaže da je u bliskom kontaktu sa Putinom, za koga kaže da je zadovoljan njenim dosadašnjim naporima. Optužbe za ratne zločine samo učvršćuju njenu odlučnost da nastavi svoj posao, kaže ona.

Ona nastavlja da radi na uklanjanju dece iz konfliktnih područja, kaže ona. Sada ih odvode iz grada Bahmuta, poprišta možda i najžešćih borbi u ratu do sada.

Na pitanje da li bi ona lično odhranila još dece iz Ukrajine, ona se smeje. „Ne, ne planiram nikoga da odvedem. Želite od mene da napravite neku vrstu grabljivice koja misli ‘koliko dece treba da pojedem danas za ručak?’ Juče je bilo 20, danas moram da povećam unos.”