Lažni sneg na Olimpijadi nas podseća da i zimski sportovi ispaštaju zbog klimatskih promena

Tajvanski skijaš Ping-Džui Ho plaši se da će možda izgubiti posao zbog sve veće klimatske krize.

Ovaj dečko od 23 godine skija po snegom pokrivenim planinama Austrije od kada je imao 15 godina, i nikada nije doživeo da tamo manjka snega. Ipak, kada je otišao da trenira ove godine, video je stene koje izviruju iz snega.

“Kada je toplo, sneg postaje mekši i kamenje se zabada u skije i lomi ih”, rekao je on za VICE World News.

Nema dovoljno snežnog pokrivača da bi se skijalo bez problema, rekao je Ho, a situacija postaje “užasna”.

Kako su temperature na globalnom nivou sve više, pirodnog snega koji je neophodan za zimske sportove sve je manje. I iako sportisti koji se bave ovim sportovima neće nestati preko noći, dugoročni efekti klimatskih promena će se tek osetiti.

U jednom skorašnjem istraživanju naučnici su došli do podataka da je od 21 grada u kojima je bila odžana zimska Olimpijada u toku prethodnih 50 godina, samo jedno mesto - Saporo na severu Japana - moći će da bude pogodno mesto za održavanje ovih igara 2050. godine. Kao rešenje, delom nametnuto, ove lokacije sve više se oslanjaju na veštački sneg.

Igre koje su 2014. godine održane u Sočiju, kao i igre koje su 2018. održane Pjongjangu koristile su i do 80, odnosno 98 procenata lažnog snega. A igre u Pekingu biće prva zimska Olimpijada tokom koje će u upotrebi biti isključivo veštački sneg.

Iako će ovo omogućiti državama u kojima ne postoji podobna klima za ove sportove da se u njima održavaju zimske igre, sportisti ovo ne vide kao pogodno rešenje ovog problema.

Maneks Silva, skijaš iz Brazila koji je odrastao u Španiji, rekao je da je skijanje na veštačkom snegu na Igrama u Pekingu uticao na njegov uspeh, ali ne značajno. On obično skija na prirodnom snegu tokom čitave sezone, i rekao je da se na veštačkom snegu osećao sporije i čudnije. “Skije se u lažnom snegu zaustavljaju, nije tako fluidan kao prirodni sneg”, rekao je on za VICE World News.

Kako bi se privikli na takmičenje na lažnom snegu, koji je Silva opsao kao teži, kaže da je morao da koristi skije koje se inače na snegu koriste kada su temperature veoma niske.

Adam Ranels, kanadski biatleta - što je sport koji kombinuje kros-kantri skijanje i streljaštvo - složio se sa Silvom da se osećaj takmičenja na veštačkom snegu blago razlikovao od prirodnog snega. On ceni to što će upotreba lažnog snega omogućiti da se takmičenja održavaju na mestima gde je to ranije bilo nezamislivo.

Ipak, temperature se i dalje moraju spustiti ispod nule kako bi se sneg zadržao, rekao je Ranels, tako da to i nije neko rešenje za globalno zagrevanje - koje je problem koji sve više utiče na njegov sport.

“Najveći uticaj na nas ima samo mesto. Rekao bih da će ona morati da se4 promene, jer mesta gde je sneg postojao pre 20 godina više nisu odgovarajuća”, rekao je on za VICE World News.

Takmičenja će se ili održavati u hladnijoj klimi ili na većim nadmorskim visinama, gde bi čak moglo doći i do toga da takmičari teško dišu, dodao je on.

“Veoma je teško oporaviti se i tako doći u deo gde se puca, na primer, jer je teško smiriti dah i osetiti se udobno na podlozi”, rekao je on.  

Kako bi se obezbedio sneg za Olimpijadu u Pekingu, italijanska kompanija TechnoAlpin obezbedila je snežne topove. Ove mašine upumpavaju vazduh u sitne čestice vode koje se onda lede i padaju na zemlju, pretvarajući se u sneg. Veštački sneg je obično gušći, pošto su pahulje koje nastaju ovom metodom sferične u poređenju sa prirodnim kristalima koji se mogu uočiti kada sneg prirodno pada.

Ipak, kako bi napravili sneg, kineskim organizatorima Olimpijade bile su potrebne ogromne količine vode, što je dragocen resurs u ovoj zemlji. 2019. godine procenjeno je da će za ove Igre biti potrebno oko 223 hiljade kubika vode. Kako bi se ova voda dopremila iz rezervoara, izgrađene su stanice za ispumpavanje i sistemi cevi, što je proces koji je, kako prenose mediji, isušio lokalne dovode vode. Kineski državni mediji poriču ove navode.

Kina takođe tvrdi i da će ove Zimske Igre biti jedne od najzelenijih u istoriji Olimpijade, pošto se ovaj nacionalni centar napaja isključivo na solarnu energiju. Ipak, izveštaji su otkrili da su, kako bi održali ove igre, organizatori morali da oštete ključni prirodni rezervat, što bi moglo ugroziti čitav biodiverzitet i ekosisteme u Kini.

Kako bi umanjili uticaj na životnu sredinu tokom održavanja ovih Igara, Kina se zarekla na karbonsku neutralnost.

Metode transporta koje ostavljaju niski karbonski otisak, kao što su električni automobili, umesto standardnih samo su jedan od načina za postizanje ovog cilja. Prirodni sistemi za hlađenje ugljen dioksidom takođe će zameniti hidrofluorokarbonske rashlađivače koji se tradicionalno koriste na mestima gde se održavaju sportovi na ledu, a koji mogu biti hiljadama puta potentniji od CO2 rashlađivača.

Biatleta Ranels, koji je takođe i ambasador održivosti pri Internacionalnoj Biatlon Uniji, rekao je da veruje da vodeći članovi industrije rade na tome da ove igre zaista budu održive. Iako uticaj klimatskih promena nije uvek odmah uočljiv, rekao je on, ukoliko se ova kriza ne uspori, ovakva mesta počeće da nestaju.

“Mesta na kojima su održavane trke prehodnih 30 godina, gde živi ta kultura, neće moći to da rade jer tu više nema dovoljno pouzdanog izvora snega”, rekao je on.

Silva, brazilski skijaš, takođe je dodao da je deo lepote zimskih sportova to što ti za njih treba sneg. Veštački sneg koji postoji tokom čitave godine umesto prirodnog snega učiniće skijanje manje uzbudljivim, rekao je on, jer je uzbuđenje bilo u iščekivanju snega.

“Čekaš period kada je opet vreme za skijanje - to nije kao vožnja bicikla, koji možete pedalati tokom čitave godine.”