Sve fotografije ljubaznošću sagovornika.
Procenjuje se da Srbiju svake godine napusti više od 30,000 mladih ljudi. I neko sa dvojkom iz matematike može da ukapira zašto je to najveći problem ove zemlje o kojem samo retki pričaju. Tokom predizborne kampanje za današnje predsedničke izbore, videli smo da su svi ti novi “dijasporci” i dalje veoma zainteresovani za sve što se dešava na otadžbinskoj političkoj sceni. Zato smo rešili da ih pozovemo i pitamo da li su i zašto glasali na izborima za predsednika Srbije. Naravno, zanimalo nas je i da li nameravaju da se vrate.
Videos by VICE
Nekoliko ljudi s kojima smo pričali se žalilo da nisu uspeli da se registruju za glasanje, kao i da nije bilo dovoljno prijavljenih da bi se na tim mestima organizovalo glasanje.
Đorđe Milošević, 27, istraživač u firmi koja se bavi političkim i biznis konsaltingom u Vašingtonu.
Putovao sam dvadesetak minuta do zgrade gde se nalazi ambasada Srbije. Ozbiljno razmišljam o povratku, iako mi svi govore da ne treba o tome ni da razmišljam. Prvi put u životu sam glasao iskreno za, a ne protiv, za kandidata za kog verujem da može da uspostavi sistem gde će se vrednovati uspeh i znanje, a ne isključivo članstvo u partiji.
Nikola Družijanić, politikolog, došao u Ameriku da “okuša sreću”, glasao u Čikagu
Van Srbije sam jer sam došao u Ameriku da okušam srecu i dobro mi ide. Trebalo mi je oko pola sata do konzulata na bajsu. Neglasanje je, kao što je poznato, jedan od sedam smrtnih grehova i zato uvek glasam, bez obzira na ponudu. Kada vec Zakon o lustraciji u Srbiji nikad nije sproveden, da probamo ovako.
Tamara Dugalić, 29, radi u IT kompaniji u Stokholmu
Živim relativno blizu srpske ambasade u Stokholmu, nije mi bio problem da dođem do glasačkog mesta. Mislim da bih našla način da dođem da čak i da ne živim u gradu. Prijavila sam se preko interneta tako što sam poslala prijavu koju mi sam našla na sajtu ambasade i skenirani pasoš. Posle par dana sam dobila poziv za glasanje, koji izgleda isto kao onaj koji se dobija u Srbiji. Tako da je samo prijavjivanje proteklo bez ikakvih problema.
Samo glasanje je isto kao i u Srbiji, dvoje ljudi je sedelo za glasačkim stolom i ispratilo sve procedure. Mislim da su sve bili predstavnici ambasade i bili su jako ljubazni. Ja sam se već bila naoštrila i spremna na svađu ukoliko se desi da me nema na spisku ili me neko bude pitao za koga ću da glasam, ali se na sreću to nije desilo. Samo smo moj dečko i ja glasali u tom momentu, tako da nisam imala priliku da sretnem još neke ljude… Ali mogu reći da se u glasačkoj kutiji nalazilo podosta lisitića, a tek je bilo oko podne. Mislim da su ovaj put ljudi glasanje shvatili vrlo ozbiljno i svesni su da mogu da utiču na neke promene, pa čak i ako ne žive u Srbiji, što me vrlo raduje. Ono što znam je da će dosta mojih prijatelja izaći na glasanje ovde. Međusobno smo se pomagali i slali informacije o tome kako i gde može da se glasa.
Glasam jer želim da doprinesem nekoj promeni, da i moja generacija oseti bar malo kako je to živeti u zemlji gde se cene ljudi kao ljudi, prema pravim vrednostima. Glasam jer želim da se vratim.
Stefan Mijailović, 24, na master studijama u Pragu od oktobra prošle godine
Na biračkom mesto u ambasadi u Pragu nije bilo problema oko prijavljivanja, čak sam i prijatno iznenađen da sam mogao da se prijavim mejlom, bez odlaska u ambasadu. Glasam na svim izborima od svoje osamnaeste, i trudim se da motivišem prijatelje i rodbinu da takođe izađu u što većem broju, a pogotovo sada u nedelju.
Jer možda upravo od rezultata nedeljnih izbora zavisi da li bih se vratio u Srbiju nakon završetka studija, iako mi je dugoročno to svakako u planu.
Pavle Mihajlović, 28, živi u Hrvatskoj, menadžer u internacionalnoj kompaniji.
Do glasačkog mesta mi je trebalo 245 kilometara, malo manje od tri sata vožnje. Na biračkom mestu nije bilo nikoga osim dvoje kontrolora iz konzulata. U kutiji je bilo pedesetak listića po slobodnoj proceni od 158 prijavljenih birača. Izlaznost do 15h oko 30 odsto. Glasam na izborima jer smatram da je izuzetno važno da se iskoristi pravo za koje su se generacije borile, politički, hemijskom, a nažalost i oružjem.
Slobodno društvo i demokratija se brane na biračkom mestu. Posebno smatram da su ovi izbori izuzetno važni jer se upravo slobodno društvo i demokratija poslednjih godina u Srbiji dovode u pitanje. Van Srbije živim manje više dve godine. Ovde imam privremeni boravak živim u Zagrebu i za sada tu planiram i da ostanem.
Milica Stojanov, 25, Slovenija
Evo baš sad idem na glasanje. Mada sam iz političke porodice, pa me politika zanima od detinjstva. Ja sam blizu biračkog mesta, pet minuta od ambasade, tamo glasamo. U Sloveniji sam od 2009. godine. Malo sam se vraćala u Srbiju, ali sam se posle udala, porodicu imam ovde i ne verujem da ću se vraćati, iako bih se vratila vrlo rado, samo zbog muževljevog posla to baš nije izvodljivo.
Mina, 23, Aleksandar 20, Toronto
Ako možemo MI preko okeana, možete i VI! G L A S A J T E! Mi smo glasali da buduća srpska deca ne moraju da žive 6,500 km od porodice jer je napolju bolje, da sadašnjoj deci i mladima jedina opcija ne bude da gledaju da beže iz Srbije, da ljudi žive bez straha, da se oslobodimo tiranije, da dostignemo vrhunac koji zaslužujemo kao narod i kao drava i da napokon pokažemo svetu koji potencijal imamo kao nacija.
Sandra Simonović, web preduzetnica na mama-pauzi, Slovenija
Muž i ja smo otišli ne zbog novca kao uzroka, već novca kao posledice – da bismo imali zdravstveno osiguranje dostojno cene koju plaćamo, da nam deca ne bi bila prekobrojna u vrtićima, i gde ne fali jedan papir, jer se papiri i ne koriste.
Biračko mesto je u centru Ljubljane, a kako mi živimo na obodu, trebalo nam je slabih 10 minuta. Lep, sunčan dan u Ljubljani znači da je u automobilu (i Ljubljani) samo onaj ko mora. Na biralištu je bio samo bračni par srednjih godina, nije bilo gužve.
Glasam jer verujem u starogrčko “idiot = onaj ko se bavi samo samim sobom, nezainteresovan za javne poslove”. I dalje imam (samo) državljanstvo Srbije. I dalje mi je tu mama, i bliska rodbina. Dok god je tako, daću sebi za pravo da se pitam i ja nešto.
Milan, 27, product manager, i Una, 26, master student, žive u Minhenu
Putovali smo 15 minuta do biračkog mesta, jer živeo gradski prevoz. Una se ne bi vraćala u Srbiju, ali glasa zbog porodice i jer misli da ima nade. Ja sam glasao jer i dalje pamtim zaječarske ulice za vreme petooktobarske revolucije, i zauvek ću davati svoj doprinos čišćenju šljama sa političke scene. Vratio bih se u Srbiju, ali previše stvari bi trebalo da se promeni u korenu.
Đorđe Bojović, 24 godine, Pariz, vodi programe Evropskog antirasističkog pokreta
Putovao sam otprilike 20 minuta. Ne živim blizu, ali imam direktnu liniju metroa pa nije teško doći. Pritom se glasa u Kulturnom centru Srbije koji je u samom centru Pariza i lako je dostupan iz svih delova grada.
Pošto sam glasao u 9 ujutru, troje starijih glasača ispred mene (penzosa, rekao bih) – kao i u Srbiji u to vreme. Četvoročlani glasački odbor i dvoje čuvara sa druge strane. Nema gužve, svi jako jako ljubazni. Glasači komentarišu: ‘Nikad se ne zna, videćemo.’
Glasao sam jer je važno. Iako ne živim trenutno u Srbiji, tiče me se. Odgovornost svih nas za zemlju u kojoj živimo najdirektnije leži u našoj odluci na izborima. Ljudi ne shvataju da od tog izbora zavise mnogi drugi izbori – na koje pritom ne utičemo direktno. Od cene piva, repertoara fontane na Slaviji, do kursa dinara. Da ne govorim o krupnijim stvarima.
Marko Stanković, Vašington (na fotografiji skroz desno), kreira projekte za jednu nevladinu organizaciju.
Marko, skroz desno.
Otišao sam na postdiplomske i ostao ovde. Glasačko mesto mi je na kilometar, sreo sam Nebojšu, druga iz Sremske Mitrovice koji je IT stručnjak, i upoznao njegovu drugaricu Irenu iz Beograda. Glasam zato što je to građanska dužnost koja ne prestaje ako se iseliš i zato što želim da učinim nešto dobro za porodicu i prijatelje koji žive u Srbiji.
Aleksandra Marinković, doktor teorijske matematike i Andrija Marinković, diplomirani inženjer mašinstva. U Beču radi ostvarivanja novih poslovnih kontakata
Putovali smo 20 minuta do glasačkog mesta. Kad smo došli, bilo je dosta ljudi, kao na glasanju u Srbiji. Glasali smo zato što želimo da u Srbiji bude bolje.
Tijana, Sara i Dejan, studiraju ili su studirali u Berlinu
Tijana, u sredini, Sara, koja nije na slici, ali je bila prisutna, Deana, levo, nedavno se vratila iz inostranstva u Beograd, kod Tijane je u poseti. Već je glasala na jednim od prethodnih izbora u inostranstvu i to u Hagu.
Trebalo nam je između pola sata i 45 minuta da dođemo do glasačkog mesta. Kao i pri svakom glasanju do sada, u ambasadi su bili ljubazni. Posle nas je jedna osoba pokušala glasati, ali je kod sebe imala samo karticu nemačkog zdravstvenog osiguranja, pa su je, naravno, zamolili da se vrati sa srpskom ličnom kartom ili pasošem.
Zašto smo glasali? Građanska dužnost + druženje na suncu + kafa. Ali pre svega, građanska dužnost. Ljute nas mladi koji ne glasaju. Sara je propustila važan basket zbog glasanja, a Tijanina drugarica iz Berlina kojoj nije bilo omogućemo da glasa u ambasadi, upskos pravovremenoj prijavi, sve sa bebom je iznenada odletela u Beograd da bi glasala. To se zove patriotizam.
Stefan Stefanović, 27, Belgija
Glasam zato što smatram da mogu i moram da utičem na političku situaciju u Srbiji i zato što kao građanin tad imam moć da kaznim ili nagradim u zavisnosti od učinka onoga ko je u tom trenutku na vlasti. Imam 27 godina, diplomirani sociolog, trenutno radim kao istraživač u jednoj nevladinoj organizaciji (u slobodno vreme planiram kako da zapalim iz Srbije ). Nisam imao problem da dodjem do izbornog mesta, a nisam imao problema ni sa prebacivanjem mesta glasanja iz Srbije u Belgiju, to jest u Brisel, gde se sad nalazim.
Teško je poverovati da je još uvek toliko problematično uvesti elektronsko glasanje za one koji su u inostranstvu, ili makar uvesti zapečaćene koverte kojima bi poslali svoj glas. Jedan momak koji živi u Švedskoj se potrudio i napravio sajt za registraciju, ali ne znamo koliko je druga strana spremna da uzme te prijave u obzir. Javilo nam se više ljudi koji nisu uspeli da budu upisani na birački spisak, iako su se regularno i na vreme prijavili. Nekoliko je i onih koji nisu mogli da priušte odlazak do biračkog mesta kao, na primer, Renata Ponižil koja živi u Čileu, a morala bi da putuje do Argentine da glasa.
– Nažalost, dobih mejl od konzula, samo nas 50 je potpisalo zahtev za prenošenje glasačkog prava, tako da ništa. Opet ništa. Što kaže on, popravlja se situacija, prošle godine je bilo samo 25 zahteva – kaže jedan od naših sagovornika koji živi u Sidneju.
Marijana živi u Parizu već tri godine i završava master tezu. Radi u jednoj međunarodnoj organizaciji i kaže nam da ne može da glasa.
– Mi smo poslali sve dokumente mejlom kao što treba, ali njima ne stoji validna adresa, a tada je bilo već prekasno da se šalje poštom. U Parizu živim već tri godine, ali sam već šest godina u Francuskoj – kaže Marijana.
Marija koja živi u Vašingtonu, ispričala nam je da se, iako je uredno i na vreme poslala mejl za prijavu za glasanje, nije našla u biračkom spisku u ambsadi. “A dobili su sve ostale. Magija, brate.”
Sve fotografije ljubaznošću sagovornika.
