Kristijan Jagodzinski ne zna tačno koliko novca ima, ali misli da je cifra negde oko 55 miliona dolara. Pun je, kako se to stručno kaže, kao brod. Kristijan je postao milioner sa 29 godina, kada je svoju onlajn knjižaru prodao Amazonu. Danas se bavi nekretninama, uglavnom iznajmljuje vile drugim bogatašima.Samo Kristijanovo imanje u Majamiju vredi oko 25 miliona dolara. Ima đakuzi na terasi, gostinsku kućicu, bazen i kućni bioskop sa astronomskim osvetljenjem. Kad ovaj 48-godišnji Nemac poželi da otputuje negde na odmor, on privatnim avionom skokne do Mikonosa. Kad bi da se proveseli sa prijateljima, bez problema potroši 10,000 dolara za jedno veče – uglavnom na šampanjac.
Reklame
Pričali smo sa Kristijanom da bismo utvrdili da li je život zaista bolji ekstremno bogatim ljudima. Ubedio nas je da jeste, objasnio zašto su svi njegovi prijatelji takođe bogati, koliko još namerava da stekne, i zašto misli da neki ljudi nikad neće imati koliko i on.VICE: Kako ti je sav taj novac uticao na razvoj ličnosti?Kristijan Jagodzinski: Trudim se da me ne iskvari, znam da se to dešava. Na primer, mnogi bogataši ne brinu o zdravlju ili o kilaži – računaju, nema veze što sam debeo, žene će me hteti i takvog. Bilo to tačno ili ne, ipak je bolje ostati u formi.Pazim se ljudi koje zanima samo moj novac a ne ja kao osoba. Znam da zvuči ružno, ali zbog toga se i družim samo sa drugim bogatašima.
Kristijan Jagodzinski i flaša šampanjca na palubi broda
Žene ti, znači, prilaze samo zato što si bogat?Ja sam srećno oženjen, imam dvoje dece, tako da ne izlazim mnogo. Ipak, mnogi moji prijatelji su se venčali, kako se ispostavilo, osobama koje su samo htele njihov novac. Iskreno, većina njih je toga i bila svesna ali im nije smetalo – godilo im je to.Zar to nije tužno?Pa ne znam, ja nikad ne bih želeo da budem u takvoj vezi ali opet, ja sam fizički dosta privlačan – neki od mojih prijatelja nisu. Znam jednog koji se trudi da svaku ženu koju upozna u prvih pet minuta obavesti da poseduje stotine miliona dolara.Jesi li nekad bio u vezi sa još bogatijom osobom?Nisam. Nije lako ni naći tako nekog, u svetu ukupno ima samo 200,000 onih stvarno bogatih ljudi, a mahom su stariji muškarci u pitanju. Meni je tek 48., mlad sam milioner.
Reklame
Da li zavidiš bogatijima od sebe?Ne baš, meni više od ovog i ne treba. Mislim, kad bih imao sto miliona umesto pedeset, mogao bih da kupim jahtu ili avion umesto što ih iznajmljujem, ali ne znam koliko bi me to učinilo srećnim. Zaključio sam da kad pređeš 30 miliona, više ti ni ne treba.Da li te brine mogućnost da potrošiš sav novac?Ne bi bilo lako ni kad bih hteo sve da proćerdam. Jedino kroz loše investicije, nikako luksuznom potrošnjom. Tokom krize na tržištu nekretnina 2008., vrednost poseda mi je pala sa 50 miliona na 40 i nešto. To nimalo nije uticalo na moj stil življenja, ali jeste me nerviralo – imao sam utisak da nisam poslovao kako treba.Jesi li nekad nekog podmitio?Nisam, a čak i da sam hteo, ovde u Americi se to ne radi. Nema ni potrebe – mogu da platim dobrog advokata i sve što poželim izborim sudskim putem. Eventualno kad hoću da rezervišem dobar sto u restoranu, ćušnem nekom 100-200 dolara.Plaćaš li poreze?Plaćam. U Americi je prilično povoljna poreska situacija, posebno kad su nekretnine u pitanju. Nemačku sam morao da napustim jer mi je porez bio preko 50%. Neću da živim tamo gde mi otimaju više od polovine zarade.Nemačke vlasti bi da budu nekakav Robin Hud, da uzmu novac od bogatih i daju ga siromašnima. To mora da je osmislio neko ko nema ni kučeta ni mačeta. Po meni, nema razlike da li bogatašu naplaćuješ porez od 30% ili siromahu naplaćuješ porez od 30%.
Reklame
Kako objašnjavaš da nisu svi tako bogati kao ti?Mislim da ljudi nisu dovoljno vredni. Hteli bi da što više zarade, ali da što manje rade. Samo što ne ide tako. Ko pokušava da osnuje firmu, taj mora da joj se potpuno posveti – da zamišlja ćup zlata s one strane duge. Ja sam sebi u dvadesetoj godini rekao, hoću da do tridesete zarađujem bar milion godišnje, i ceo sam život ustrojio prema tom cilju.Kad prođeš pored beskućnika na ulici, koliko im daš?To nije lako pitanje. Ako ima dam 20 dolara, znam da će odmah da odu i kupe flašu viskija, a šta im to treba? Jednom sam u Majamiju zaposlio jednog beskućnika, a on evo i dan danas radi za mene. Mnogo je bolje da zaposliš čoveka nego da mu daš milostinju, makar on od tih para mogao i mesec dana da poživi.Još na VICE.com:10 pitanja koja ste oduvek želeli da postavite kaluđericiDeset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite muškoj poslovnoj pratnjiDeset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite nudisti
