Tvitovanje sa ministrom rešava nestašicu preskupe struje u Srbiji

Verovatno bi svako pomislio da je u 2017. godini, u glavnom gradu Srbije, nemoguće da se dese ozbiljniji problemi sa napajanjem električnom energijom. I ja sam mislio isto, ali me je život demantovao. U redu, dođe do problema i onda računate da, kada ga prijavite, nadležne službe izađu na teren i reše sve. Međutim - doživeo sam ono što svi znaju ili pričaju da znaju - da je rešenje problema nemoguće ukoliko ne poznateje pravu osobu na pravom mestu ili nemate ludačku sreću da vam društvene mreže pomognu u tome. Dobro je što putem društvenih mreža možete da rešite neki problem, ali nije baš dobro kada desetine, pa možda i stotine zaposlenih u javnom preduzeću ne uzmu za shodno da reše problem, već čekaju da im ministar to naredi.

Lični problem sa napajanjem električnom energijom nije jedini koji se desio u Srbiji ovih hladnih dana. Od kako su isporučeni računi za decembar, veliki broj građana se žalio da su sume mnogo uvećane. Predstavnica za štampu je, posle silnih žalbi, izjavila da su povećani decembarski računi za struju posledica veće potrošnje zbog verskih i državnih praznika u tom mesecu i dužeg obračunskog perioda. Međutim, usledile je još više žalbi, pisanja po društvenim mrežama pa čak i u medijima, te je u nedelju premijer Aleksandar Vučić izjavio da je primio pisma 104 građana koji su se žalili na nerealno uvećanje računa za struju, te da su ustanovljene nepravilnosti u radu Elektroprivrede Srbije (EPS), zbog čega je na razgovor pozvao generalnog direktora ove kompanije Milorada Grčića.

Tek posle javne lekcije, Grčić je našao za shodno da se obrati javnosti. Naravno, prvo se izvinio premijeru i kaže da razume što je ljut na EPS, a tek onda i građanima i korisnicima EPS-ovih usluga. U Srbiji stvari očigledno funkcionišu tako što moraju premijer ili ministar da se naljute ili urgiraju da bi se rešio neki problem. To što su građani i korisnici ljuti i u beznadežnim situacijama, upravo oni koji ih plaćaju, to očigledno nije razlog da se problem reši.  Međutim, upravo su premijer i ministri odgovorni zašto ovako sistemi funkcionišu. Jer nisu napravili sistem koji će da bude usluzi građanima već na usluzi političarima i partijama.

I to nas dovodi do početka ove priče: kako je rešen problem sa napajanjem električnom energijom u jednoj ulici u Zemunu, jednoj od beogradskih opština, i kako mi je Tviter u tome pomogao. Ali i o tome kako sistem apsolutno ne funkcioniše i kako smo godinama ili miljama udaljeni od „dobre uprave".

Sve je počelo 08. januara kada je celoj ulici nestala struja. Pozvao sam broj EDB-a na koji se prijavljuju kvarovi i posle nekoliko sati je „problem rešen". Narednog dana, isti slučaj i isti problem. Kao i dan posle toga. Onda je struja počela da nestaje sve češće i sve duže smo bili bez nje. Pozvao sam korisnički centar EDB-a i pokušao da saznam šta je problem i kada će biti trajno rešen, zato što situacija postaje sve teža. Osim toga što je struja redovno nestajala, i kada je uopšte bilo – napon koji smo mi, korisnici, dobijali nije prelazio 170 volti - i neko ko apsolutno ne zna ništa o napajanju električnom energijom zna da bi napon trebalo da bude 220 volti.

Osim što mi je sijalica od 150 vati svetlela kao da je od 40 vati, svi uređaji su bili u velikoj opasnosti da će prestati da rade jer je za njihovo normalno funkcionisanje potrebno napajanje od 220 volti. Takođe, grejni i rashladni uređaji apsolutno ne mogu da postignu optimalan rad - bojleri i zamrzivači, na primer, a klima uređaj star tek nekoliko meseci jedva je mogao da greje - naravno jer ne dobija napon koji mu je potreban.

Odgovor zaposlenih u EDB koji su dolazili da saniraju kvar u ulici je bio da je mreža preopterećena i da će situacija sa problemima oko napajanja da potraje. Takođe, u korisničkom servisu su mi nekoliko puta rekli da je ulica na restrikcijama zbog preopterećene mreže i da je pitanje kada ćemo dobiti normalno napajanje. Nakon nekoliko dana „pristajanja" na ove probleme, počela je moja borba.

Usledili su pozivi EDB i pokušaj da se stupi u kontakt sa nekim ko je odgovoran da nam obezbedi normalno napajanje električnom energijom. Podsećam, u pitanju je januar mesec i temperature su debelo ispod nule. Nakon neuspešnih pokušaja da se nekako reši problem putem telefona, uvideo sam da od toga nema preterane vajde. Valjda se podrazumeva u Srbiji da telefonom ne možeš ništa da postigneš. Nekoliko komšija i ja smo rešili da jednog jutra posetimo EDB.

Jedina osoba koja nas je saslušala je bio portir. U svakoj kancelariji u kojoj smo bili su nam rekli da nisu nadležni i da tražimo direktora jedne od organizacione jedinice u EDB. Naravno, do direktora ili rukovodioca nismo mogli da dođemo. Drugi portir nam nije dozvolio ulaz u zgradu uprave.  Telefonskim pozivima nas je spajao sa određenim ljudima koji su nam samo govorili da nisu nadležni ili da zakažemo sastanak za neki drugi dan, ali da su čuli za problem i da ništa trenutno ne mogu da urade. Na kraju smo napustili EDB a da nismo direktno razgovarali sa bilo kim. Nikoga nije bilo briga što veći deo dana nemamo električnu energiju i što je napon koji dobijamo za četvrtinu manji od onog koji su dužni da nam obezbede.

Komšije i ja smo razgovarali o celoj situaciji. Kao obični građani, bez „veza i vezica", slegli smo ramenima i uvideli da je teško da ćemo rešiti problem. U očima komšija sam video bespomoćnost u celoj situaciji, ali i ogroman bes. Razmišljao sam šta dalje. Situacija je polako postajala sve gora. Delovalo je da smo u bezizlaznoj situaciji. Razmišljao sam o EPS-u, velikom sistemu od koga zavise životi svih u Srbiji, o celokupnom energetskom sistemu i uvideo koliko je običan građanin potpuno bespomoćan. Tada sam se setio da sam na Tviteru video da je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić poprilično aktivan i da je jedino što mi preostaje da ga na taj način kontaktiram. Iako sam mislio da od toga neće biti prevelike koristi, možda više iz nekog besa, pisao sam mu javno na Tviteru da je krajnje vreme da se reši problem.

Skrinšot: autor

Iako se nisam nadao odgovoru, stigao je sledećeg dana, u nedelju, 15. januara. Bio sam previše besan, na EDB, na EPS, na Ministarstvo, na Vladu RS i ceo sistem, ali sam ostao u granicama pristojnosti. Kao što uvek i komuniciram sa ljudima, bez obzira šta mislio kako neko obavlja svoj posao.

Izložio sam problem moje ulice i dobio pristojan odgovor. Nisam znao šta da mislim. Da li je ovo odgovor čisto odgovora radi ili će ministar stvarno nešto uraditi. U ponedeljak su se nastavili problemi sa strujom, ali su u utorak već najavljeni radovi u mojoj ulici za sredu. U sredu sam sreo tehničku službu koja je izašla na teren i rečeno mi je da se radovi izvode na osposobljavanju nove trafo stanice koja će rešiti problem kako napajanja električnom energijom, tako i probleme sa niskim naponom. Radovi su završeni u četvrtak popodne i zaista, problem je rešen. Napon koji dobijamo kao korisnici je normalan, oko 220 volti, i nemamo više problem sa napajanjem.

Skrinšot: autor

Bez razmišljanja sam se, nakon ovoga, zahvalio Aleksandru Antiću na ljudskoj reakciji i rešavanju problema. U privatnoj poruci na Tviteru, ali i javno na društvenim mrežama. Lepo je što ministar koristi društvene mreže i što je pomogao običnom građaninu. Međutim, šta to govori o EPS-u i celokupnom energetskom sistemu?

Prema podacima EPS-a, u ovom javnom preduzeću radi 30 000 ljudi i najveći je poslodavac u Srbiji. Da bi običan građanin rešio problem koji ga muči, a koji je posledica nemarnosti upravo EPS-a, mora da stupi u kontakt sa resornim ministrom i da se nada da će on imati sluha.

Posao ministra nije da ovako rešava probleme građana. Njegov posao je da obezbedi da sistem od dna do vrha funkcioniše tako da bude na usluzi građanima i korisnicima električne energije. Ovo je primer kako je sjajno što postoje društvene mreže i što neki političari imaju osećaj da ih koriste, te je pohvalno je što imaju želju i da pomognu.

Ali je ovaj moj lični primer pravi pokazatelj kako sistem (ne)funkcioniše. Kako uprava i dalje ne postoji radi građana i korisnika, već postoji radi sebe.

Ovo nije jedinstven primer. Siguran sam da se ovakvi problemi dešavaju mnogima u Srbiji, bez obzira na pitanje, probleme i nadležne institucije. Neki ili imaju nekoga ko može da im reši problem - poznanstva i čuveni srpski mentalitet: ja tebi – ti meni; ili „znam čoveka koji zna čoveka" - a siguran sam da veliki deo građana pristaje na situaciju jer se osećaju toliko bespomoćno u borbi za svoja prava i normalne uslove života.

Imao sam sreće što je resorni ministar aktivan na Tviteru. Sama činjenica da nam se ovako rešavaju problemi u Srbiji navodi na pomisao da je ovde ceo sistem truo. Previše truo. I da će ideja i nadanja o „dobroj upravi" ostati samo pusta želja svakog građanina.

Kada smo već uvideli da sistem funkcioniše tako što morate direktno da se obratite premijeru ili ministrima i za najmanji problem, onda predlažem da na sajtu Vlade Srbije objave telefone, mejlove i profile sa društvenih mreža svih ministara. Možda se sistem malo optimizuje, a i njima će značiti za politički marketing.

Glavna fotografija via Flick user abhisawa

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu