Čak i ako ne gledate TV seriju Catfish, verovatno znate da je to rijaliti serija o ljudima koji lažu druge na internetu. Ovako to funkcioniše: kad neko shvati da je bio nasamaren, kontaktira seriju, oni pokrenu istragu o prevarantu i, na kraju, voditelji odlaze u grad prevaranta i apeluju na njega da se razotkrije. Ispočetka je to bio uzbudljiv koncept, ali posle tri sezone počeo je malo da se ponavlja, te su producenti morali malo da osveže formulu gostovanjima slavnih ličnosti.
Reklame
To je verovatno razlog zašto su očajni, neiskreni ljudi radili slična sranja milenijumima. Iako je etimologija reči "ketfiš" pomalo neobična, to je koristan izraz da se opiše ona vrsta prevare usmerena na stvaranje lažnog identiteta. Tokom čitave istorije ono što je najviše fasciniralo u vezi sa "ketfišerima" jeste da ih obično nije zanimala finansijska korist — kao i kod njihovih savremenih ekvivalenata, njihovo ponašanje čini se da je bilo kompulzivno i motivisano neobičnim osobinama ličnosti i frustracijama. Evo nekih od njihovih priča:
Ne manjka teorija zavera kad je u pitanju Biblija — verovatno nijedna nije zabavnija od one da se Isus oženio i stoga vodio ljubav sa Marijom Magdalenom. Ona je prosto zabavna za razmišljanje, ali prave zavere i laži u Bibliji nalaze se u onim pridikujućim delovima pred kraj: poslanicama.Jedna od njih, nekada zvana "Poslanica apostola Pavla Jevrejima", danas se uglavnom zove "Poslanica Jevrejima". Teolozi kad govore o njoj pominju samo "autora", dok se kod drugih poslanica referišu na Pavla. Prema biblijskom učenjaku Polu Elingvortu, "ideja da je Pavle autor poslanice Jevrejima danas je gotovo jednoglasno napuštena".Ko ju je onda napisao? Verovatno tek neki rani hrišćanin koji je želeo da njegove ideje postanu dogma.Vidite, u ranim danima crkve, hrišćanstvo je najverovatnije bilo samo grupa ljudi koji su se sastajali da raspravljaju o tome šta su stvarno bile Isusove ideje. Povremeno bi grupa dobijala pisma od velikih i važnih hrišćana kao što su Pavle ili Petar, i osećali se onako kao što bih se ja osećao da mi se Weird Al Yankovic obrati preko Tvitera. Potvrđivanje verodostojnosti jedne takve komunikacije očigledno nije bilo jednostavno, tako da je bilo moguće autoru poslanice — koji je vrlo verovatno bio pripadnik jevrejske zajednice — da napiše nešto Pavlovim stilom kako bi ubedio Jevreje da Isusa dožive kao "vrhovnog sveštenika" koji funkcioniše kao posrednik između Boga i čovečanstva.
Reklame
Možda to nije krenulo kao falsifikat, ali je negde usput, prema knjizi iz 1964. godine učenjaka Kler K. Rotšild, ta osoba aktivno odlučila da predstavlja pismo kao Pavlovo, uloživši poseban trud da oponaša Pavlov jezik i stil kako bi se njegovo mišljenje primilo i postalo doktrina.To se i dogodilo. Poslanica Jevrejima sada je u Bibliji, mada očigledno nije jedan od delova o kojima se mnogo raspravlja u glavnotokovskom društvu. (Vredi napomenuti da neki misle da je većina poslanica iz Novog zaveta na ovaj ili onaj način lažna.)
Te 1721. godine, Džejms Frenklin bio je mladi štampar u Bostonu koji je pokrenuo jedne od prvih novina u Americi, The New-England Courant. Naredne godine neko je proturio koverat ispod vrata njegove štamparije i, kad ju je on otvorio, pronašao je pismo naslovljeno na njega. Bio je to urnebesan prikaz svakodnevnog života iz pera raskalašne mlade udovice po imenu Sajlens Dugud. On je tokom većeg dela 1722. godine objavio to pismo i još 14 sličnih.Sajlens je očarala Novu Englesku svojim uzbudljivim viđenjem obruča za suknje koje su lude tinejdžerke nosile u ono vreme:Moj iskreni Komšija, koji se zatekao u Gradu na neko vreme posle Praznika, obavestio me je da je video četiri gospođice sa svojim obručem za suknju napola navučenim na Balkonu, dok su se povlačile ka Zidu, na veliki užas Milicije, koja bi (misli on) mogla za svoje neredovne Plotune da okrivi fascinantan prizor Podsuknji mladih dama.
Reklame
Članci Dugudove smatrali su se urnebesnim po ondašnjim standardima, a kad su mladi ljudi otkrili da je Sajlens udovica, pisali su novinama nudeći joj brak. Ali ona ne samo da nije bila udovica, već ni žena — sva pisma napisao je Džejmsov vispreni mlađi brat Bendžamin Frenklin.To je dovelo do oštrog rivaliteta među braćom na poslu, pošto su se ljudi javljali da pohvale pisanje Dugodove. Džejms je podvrgao brata onome što je Bendžamin Frenklin kasnije nazvao "surovim i tiranskim tretmanom", a što je kasnije dovelo do "averzije mlađeg brata prema arbitrarnoj Moći". Dakle, na neki način, ta epistolarna šarada dovela je do američke nezavisnosti. Recimo.
1837: Prvi oglasi za usamljena srca
Prema knjizi istoričarke popularne kulture Frančeske Bomen Preferiram skladne zglavke, lični oglasi datiraju još iz 1695. godine, kad je neko konačno shvatio da štampa, baš kao i svaka druga moderna tehnologija u istoriji čovečanstva, može da se iskoristi da se kresne nešto. Prema rečima Bomenove — i drugim člancima sa interneta — imate pregršt priča o hohštaplerima koji uz pomoć ličnih oglasa izvode ljubavne prevare: šalju ljudima opčinjavajuća pisma posle kojih brzo slede tugaljive priče o zlim stanodavcima kako bi izmuzli novac od ljudi.Drugi oblici varke zabeleženi u knjizi Bomenove više su tragični nego eksploatatorski. Jedan Englez je 1837. godine upoznao ženu u Bristolu preko ličnog oglasa u novinama. Ona je rekla da živi s nekim po imenu gospa Kortli i njih dvoje su se dobro provodili. Na njihovom sedmom sastanku, međutim, on je otkrio da gospa Kortli nije cimerka njegove devojke, već njena gospodarica, a da je ova sluškinja. Smesta je raskinuo s njom.
Reklame
Era ubica usamljenih srdaca
Slika Alberta Fiša iz policijskog dosijea. Via WikicommonsTokom poznog 19. i ranog 20. veka, "Ubice usamljenih srdaca" bili su ubice s Craigslist-a tog vremena. Ali Henri Dezire Landru, Hari F. Pauers, Gustav Raskenstam iz Švedske i bračni par Rejmond Fernandez i Marta Bek samo su želeli da zarade — korišćenje ličnih oglasa kako bi se ljudi namamili na izolovana mesta te zatim ubili zbog novca je grozno, ali svakako nije oblik ketfišovanja koji znamo danas.Ah, ali tu je bio i transcendentno uvrnuti Albert Fiš, koji je bio najaktivniji dvadesetih godina prošlog veka. On je ženama pisao koristeći svoj alter-ego, izmišljenog holivudskog tajkuna po imenu Robert Hejden. Bio je to rani "ketfišing" u svom najkreativnijem obliku.Pisma koja je slao žrtvama obično bi počinjala normalno — možda da bi ih navela da pomisle da je to nešto važno i da je bolje da ih pročitaju — ali bi posle toga skretala s kursa, često u živopisne sado-mazo fantazije. Najsrećniji među čitaocima, međutim, dobili bi svoju porciju koprofagije. Njegovo najslavnije pismo počinje nevino, sa samo nekoliko ikseva koji označavaju poljupce:Moja najdraža dušo, najslađa Grejs xx,Gledam u tvoju dragu, malu poruku ovde pred sobom. Zakasnili smo na voz krivicom Džejmsa V. Pela. Kad sam mu rekao da idemo u Va……a potom naglo kreće u sasvim drugom pravcu:Kaži mi kad želiš da obaviš nuždu #2. Presamitiću te preko kolena, zadići ti suknju, svući ti gaćice i prisloniti svoja usta uz čmar tvog kao med slatkog debelog dupeta i xxx xxxx xxx Polizaću tvoj slatki Puter od kikirikija dok bude curio napolje, svež i vreo. Tako to rade u Holivudu. Neće ti biti potreban toalet papir da obrišeš svoje slatko lepo debelo dupe jer ću ti ja sve pojesti xxx xxx xx xxx Potom ću ti polizati tvoje slatko dupe svojim jezikom.
The New England Courant. Via WikicommonsTe 1721. godine, Džejms Frenklin bio je mladi štampar u Bostonu koji je pokrenuo jedne od prvih novina u Americi, The New-England Courant. Naredne godine neko je proturio koverat ispod vrata njegove štamparije i, kad ju je on otvorio, pronašao je pismo naslovljeno na njega. Bio je to urnebesan prikaz svakodnevnog života iz pera raskalašne mlade udovice po imenu Sajlens Dugud. On je tokom većeg dela 1722. godine objavio to pismo i još 14 sličnih.Sajlens je očarala Novu Englesku svojim uzbudljivim viđenjem obruča za suknje koje su lude tinejdžerke nosile u ono vreme:Moj iskreni Komšija, koji se zatekao u Gradu na neko vreme posle Praznika, obavestio me je da je video četiri gospođice sa svojim obručem za suknju napola navučenim na Balkonu, dok su se povlačile ka Zidu, na veliki užas Milicije, koja bi (misli on) mogla za svoje neredovne Plotune da okrivi fascinantan prizor Podsuknji mladih dama.Članci Dugudove smatrali su se urnebesnim po ondašnjim standardima, a kad su mladi ljudi otkrili da je Sajlens udovica, pisali su novinama nudeći joj brak. Ali ona ne samo da nije bila udovica, već ni žena — sva pisma napisao je Džejmsov vispreni mlađi brat Bendžamin Frenklin.To je dovelo do oštrog rivaliteta među braćom na poslu, pošto su se ljudi javljali da pohvale pisanje Dugodove. Džejms je podvrgao brata onome što je Bendžamin Frenklin kasnije nazvao "surovim i tiranskim tretmanom", a što je kasnije dovelo do "averzije mlađeg brata prema arbitrarnoj Moći". Dakle, na neki način, ta epistolarna šarada dovela je do američke nezavisnosti. Recimo.Prema knjizi istoričarke popularne kulture Frančeske Bomen Preferiram skladne zglavke, lični oglasi datiraju još iz 1695. godine, kad je neko konačno shvatio da štampa, baš kao i svaka druga moderna tehnologija u istoriji čovečanstva, može da se iskoristi da se kresne nešto. Prema rečima Bomenove — i drugim člancima sa interneta — imate pregršt priča o hohštaplerima koji uz pomoć ličnih oglasa izvode ljubavne prevare: šalju ljudima opčinjavajuća pisma posle kojih brzo slede tugaljive priče o zlim stanodavcima kako bi izmuzli novac od ljudi.Drugi oblici varke zabeleženi u knjizi Bomenove više su tragični nego eksploatatorski. Jedan Englez je 1837. godine upoznao ženu u Bristolu preko ličnog oglasa u novinama. Ona je rekla da živi s nekim po imenu gospa Kortli i njih dvoje su se dobro provodili. Na njihovom sedmom sastanku, međutim, on je otkrio da gospa Kortli nije cimerka njegove devojke, već njena gospodarica, a da je ova sluškinja. Smesta je raskinuo s njom.
Slika Alberta Fiša iz policijskog dosijea. Via WikicommonsTokom poznog 19. i ranog 20. veka, "Ubice usamljenih srdaca" bili su ubice s Craigslist-a tog vremena. Ali Henri Dezire Landru, Hari F. Pauers, Gustav Raskenstam iz Švedske i bračni par Rejmond Fernandez i Marta Bek samo su želeli da zarade — korišćenje ličnih oglasa kako bi se ljudi namamili na izolovana mesta te zatim ubili zbog novca je grozno, ali svakako nije oblik ketfišovanja koji znamo danas.Ah, ali tu je bio i transcendentno uvrnuti Albert Fiš, koji je bio najaktivniji dvadesetih godina prošlog veka. On je ženama pisao koristeći svoj alter-ego, izmišljenog holivudskog tajkuna po imenu Robert Hejden. Bio je to rani "ketfišing" u svom najkreativnijem obliku.Pisma koja je slao žrtvama obično bi počinjala normalno — možda da bi ih navela da pomisle da je to nešto važno i da je bolje da ih pročitaju — ali bi posle toga skretala s kursa, često u živopisne sado-mazo fantazije. Najsrećniji među čitaocima, međutim, dobili bi svoju porciju koprofagije. Njegovo najslavnije pismo počinje nevino, sa samo nekoliko ikseva koji označavaju poljupce:Moja najdraža dušo, najslađa Grejs xx,Gledam u tvoju dragu, malu poruku ovde pred sobom. Zakasnili smo na voz krivicom Džejmsa V. Pela. Kad sam mu rekao da idemo u Va……a potom naglo kreće u sasvim drugom pravcu:Kaži mi kad želiš da obaviš nuždu #2. Presamitiću te preko kolena, zadići ti suknju, svući ti gaćice i prisloniti svoja usta uz čmar tvog kao med slatkog debelog dupeta i xxx xxxx xxx Polizaću tvoj slatki Puter od kikirikija dok bude curio napolje, svež i vreo. Tako to rade u Holivudu. Neće ti biti potreban toalet papir da obrišeš svoje slatko lepo debelo dupe jer ću ti ja sve pojesti xxx xxx xx xxx Potom ću ti polizati tvoje slatko dupe svojim jezikom.Neke očigledno radoznale žene bi odlazile kod Fiša kući, gde bi se on predstavio kao Džejms V. Pel i pokušao da ih natera da ga bičuju vlažnim konopcem. Neke su čak svedočile na sudu o tome nakon što je Fiš uhvaćen i optužen. Pogubili su ga na električnoj stolici 16. januara 1936. godine."Elegantna dama piše za stolom", Gabriel MetsuJoš na VICE.comKako sam dozvolio da budem 'catfishovan' pola godineTako mlada, a već som: šta se dešava kad napraviš lažni profil na netuDa li su višestruki identiteti znak mentalnog poremećajaPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu