VICE meets Trixie: U muzici ne smeš da se ograničavaš ni na koji način

Teodora Đurić, poznatija pod umetničkim imenom Trixie, za VICE kaže da je za njeno okruženje i dalje Teodora koja pravi muziku, ali kada neko sa strane čuje da je ljudi iz ‘sveta muzike’ zovu Trixie, bude im čudno, ali, kaže, i simpatično.

Teodora je fotografa Teodora Miloševića i mene povela u Zvezdarsku šumu, i to iz više razloga. Prvi je jer se, kako kaže, najbolje oseća u šumi ili pored reke, a drugi je jer su upravo u toj šumi snimani kadrovi za spot za njenu pesmu Safir, koja je nedavno objavljena na kanalu Zicer Inc.

Kaže da je samo ime Trixie smislila spontano. “Kada sam kupovala hranu za mačke, videla sam da postoji brend hrane za mačke Trixie, i mislim da mi je to random ostalo u glavi, pa kada sam smišljala umetničko ime, prosto mi je to sinulo”, kaže ona uz smeh.

Priča da je za mikrofon prvi put stala u studiju Crnog Ceraka, kada niko nije znao za njih, pre nego što je Seksi bio u zatvoru. “Drugarica i ja smo išle na kafu, naravno, popile pivo, i pošto ništa nije radilo, bio je ponedeljak, iz nekog podruma smo videle plavo svetlo.” 

Skontale su da je u pitanju studio, i pošto su momci primetili da im vire kroz prozor, pozvali su ih da uđu i puštali im razne njihove pesme. “Ta drugarica je rekla, ‘Šta vam je bre to, Teodora mnogo bolje piše’. Ja sam se tad usrala, jer ni pred kim nisam izvodila svoje tekstove, ali su se oni izložili da nađemo bit i da čuju nešto. Luka koji je njih tad producirao bio je u fazonu da je odmah nasnimim, i to je bila pesma ‘Lavica’. Pošto sam se tad na Instagramu zvala Galaktička supica, pesma je tako i zapisana, kao Supica-Lavica. Mislim da i dalje negde imam taj fajl, tako da je to bila prva traka koju sam ikada snimila”, priča Trixie za VICE.

“On je bio prva stvar koju sam objavila”, priča Trixie. “Tri godine sam snimala i pisala, ali nikako nisam uspevala da se organizujem da objavim nešto. Onda sam upoznala Ajzija, koji je kao i ja iz Kruševca. Njega je poznavala jedna drugarica, pa me je uputila kod njega.”

Demoe za 23 snimila je u starom studiju sa ekipom, i posala ih Ajziju, a njemu se baš 23 svidela, pa su se, kako kaže, našli i popričali o svemu. “Pesme su malo duže čekale, nekih godinu dana, jer se svašta izdešavalo - čak je i Ajzijev 3PM studio u to vreme menjao lokaciju - ali onda sam dobila tih mesec dana da napravim album.”

Seća se da je bilo jako zanimljivo: “Bila sam jako srećna, a pravila sam i pauzu od muzike tri meseca pre toga, imala sam u tom periodu dosta posla na poslu.” 

Zbog toga je i spot za 23 sniman u periodu dužem od godinu dana. “Tada smo uz spot objavili i album 23. Bilo je jako kul, vajb je bio sjajan tokom tih mesec dana. Producenti i bitmejkeri su mi puno pomogli: Mirda, Scarrlo, Double9, 7am, Britni… Svi su mi pomagali u studiu, svi su imali ideje, i svi su doprinosili tim pesmama.” 

Trixie objašnjava da su tekstovi i melodije njeni, a za ostalo joj je pomoć ovih momaka dosta značila. “Kad se ljudi skupe, kad neko veruje u to što radiš, i kada im je kul, njihov doprinos kreativnošću čini da muzika dobije mnogo bolji vajb, kada svi sarađujemo”, kaže Trixie.

Teodora u ‘civilnom životu’ studira veterinu: “Da mi je neko pre 5-6 godina rekao da ću da se bavim muzikom, nikada mu ne bih verovala. Ni na kraj pameti mi to nije bilo, pisala sam sa strane neke tekstiće i poeziju, što se kaže, za sebe - sedim, blejim i nešto tu kao da zaigra, budem nervozna dok ne izbacim to iz sebe, dok ne ispišem to nešto.”

Kaže da su joj kasnije ljudi koji se bave muzikom duže od nje savetovali da piše na bitove sa neta, kako bi videla kako joj ide, prvenstveno zbog metrike, tako da se brzo privikla i na takav način stvaranja.

Što se tiče studijskog stvaranja, snimanja, produkcije - to joj sve, kako kaže, dobro ide i uživa u učenju svih aspekata stvaranja muzike. “Međutim, marketing i ta druga strana muzičke karijere, gde je potrebno promovisati sebe i svoju muziku, predstavljaju polje gde još uvek moram mnogo da učim”, naglašava ona. “Jedno je biti umetnik, i stvarati nešto, a sasvim druga stvar je promocija. U inostranstvu je mnogo učestalija pojava da umetnici unajmljuju menadžere koji se zaista profesionalno bave tim delom posla, pa je mnogo lakše ako neko ko zna šta radi radi to umesto tebe - za promociju je neophodan i određen sklop ličnosti kako bi se to radilo kako treba.”

“Kada si ovako malo pogubljen umetnik, to sve ume da bude teško”, kaže Trixie. “Lično sam totalno pogubljen umetnik, često u svom svetu, pa mi je teško da u toj meri komuniciram sa ljudima u poslovnom smislu.”

S druge strane, ono što je odmara, kaže, je pravljenje muzike i kad je u studiju. “Još uvek ne mogu da pišem dok blejim sa ljudima, već pišem kad sam sama u svojoj sobi, ali što se snimanja tiče, volim da sarađujem sa ljudima i volim gluvu sobu - tokom ovih nekoliko godina naučila sam i kako bolje da se čujem, kako želim da zvučim i dosta poboljšala vokal. U studiju istražujem - na albumu 23 se mogu čuti pesme sa dosta raznolikim vokalnim izražavanjem”, priča Trixie.

“Svakako i dalje ne želim da ograničavam sebe u smislu kakav zvuk treba da mi bude. Ne želim da forsiram sebe, ali mislim da je dobro da ljudi jasno mogu da te prepoznaju na osnovu zvuka, da znaju da je to Trixie, čim čuju moje pesme. Mislim da idem ka tome prirodno - na primer, u novim pesmama koje sam nedavno nasnimila oseća se specifična nota koja bi mogla da se poveže sa mnom.” 

“Imam neke stvarčice koje planiram da objavim”, najavljuje Trixie ekskluzivno za VICE. “Jedna traka se zove Savana i to je bit koji je kao neki džangl, mada opet nedefinisan. Uvek je nešto drugačije. Videćemo u kom će smeru sve ići - do sad sam objavila trap album, na Nihilovoj traci Lobanje bacila r’n’b vers, a Safir je nešto potpuno drugačije - eksperimentalnije, elektornika, latino bit, a ja imam i ispevavanje, ali i neko kao recitovanje, blagi rep.”

“Pesma Safir je nastala kada sam došla do Zicera da bih nasnimala vers za pesmu na Nihilovom albumu, i to za pesmu "Lobanje", pa mi je on tad dao neke svoje bitove i jedino me je taj zavozio. Inače je bit bio star pola godine, i do tog trenutka niko nije znao šta da piše na njega”, objašnjava Trixie, koju je publika u spotu za ovu pesmu prvi put mogla videti bez maske, tj. za nju karakteristične šminke sa kojom smo do sada navikli da je viđamo. 

“Razmišljala sam dosta o šminki i maski”, kaže Trixie. “Prvobitno nisam bila sigurna da li ću se ozbiljno baviti muzikom i mislila sam da moram puno da biram, jer veterina zahteva neki nivo ozbijnosti, što kada neko čuje pesme U busu i 5+1 možda i ne može da poveže sa ozbiljnošću. Ajzi mi je zbog toga predložio da se šminkam - nije baš kao Devito koji je stavio čarapu na glavu, već omogućava da se u skladu sa senzibilitetom pesme menja i maska, što je sve kreativno izražavanje”, kaže ona.

“Međutim, shvatila sam da me maska delimično ograničava, i da bi bilo dobro da pokažem lice - više nije postojao taj zid koji sam želela da postavim između sebe i slušalaca i gledalaca. Baš zato smo iskoristili Safir - moju prvu da kažem sentiš pesmu, pesmu u kojoj sam pokazala jednu do tada nepoznatu, osetljivu stranu sebe, pa sam samim tim upravo nju odabrala da u spotu pokažem lice bez maske.”

“Mnogo mi se sviđa Istok, ekipa koja mi je radila spot za Safir. Baš smo se potrudili da moju ideju ukombinujemo tako da se prava emocija iznese - to je bio top projekat za skidanje maske i pokazivanje mog lica”, kaže ona. 

U suštini, što se tiče budućnosti i maski, Trixie kaže da ne zna šta planira - “Ne želim ni u kom smislu da se ograničavam što se toga tiče. Baš kao i u bilo kojoj umenosti, smatram da se ni u muzici ne smeš ograničavati ni na koji način. Pogovo za nastupe, uvek volim da bude nešto posebno i druačije, što se tiče izgleda.”

Što se šminke tiče, kaže da kada počne da se šminka obično samo okvirno zna šta želi - ostalo je improvizacija i kako je ponese trenutak. “Kada kreneš da pratiš make-up artiste po Instagramu, možeš pronaći veliku inspiraciju u njihovoj umetnosti”, kaže Trixie.

“Sve je moguće - možda za pet-šest godina krenem da se bavim astrologijom, pa mi u CV-u bude pisalo veterinar, treper i astrolog”, priča Trixie šaljivo. “Naravno, moj san je da imam veću publiku i da imam nastupe sa mnogo većim brojem ljudi.”

“Kako ja to zamišljam”, objašnjava ona, “kada praviš muziku, ti praviš nekakav svoj bubble, tako da neko kada sluša tvoju muziku, ako je oseti, on uđe u taj bubble. Tako i ja kada slušam druge artiste, pogubim se u njihovom svetu. Mislim da je jako kul kada imaš veći broj ljudi koji se vozi na tvoju muziku, kada nastupaš i oni su na nastupu i pevaju tvoje pesme, taj bubble se kao proširi, i u toku tih sat vremena, svi zaboravite na prostor, vreme i sve oko vas.”

Objašnjava da je takav osećaj imala na nastupu Doje Cat, pre nego što je ova postala poznata, kada su sestra i ona išle u Berlin da je slušaju - “U trenutku kada se njen nastup završio, kao da je nešto puklo i odjednom smo se svi osvestili u ovoj realnosti.”

“Mislim da je to suština prave muzike, a ne muzike za prodaju. To je prava umetnost - da u celom procesu stvaranja izvlačiš iz sebe ono što već postoji u tebi, i to na najlepši mogući način - što više praviš muziku, bolje znaš kako da stvoriš nešto mnogo lepše i prijemčivije za publiku”, kaže Trixie. “Ljudi tako mogu, svako na svoj način, da dožive to, da budu uključeni u iskustvo umetnika. Smatram da je upravo to suština bilo koje umetnosti - slikanja, stvaranja muzike, sviranja instrumenata… To je prava stvar. Za ostalo ne znam.”

“I dalje ne osećam ovo kao da mi je posao, jer mi je zanimljivo da pravim muziku, ne mrzi me, ujedno mi je i odmor i rad. Naravno, dosta vremena oduzima suštinski. Snimanje, preslušavanje 1001 put, šta će se menjati, koji ad-lib ti se sviđa, koji ne, kakve bek vokale želiš…” 

Trixie objašnjava da sve to radi usput, najčešće u busu dok preslušava šta je nasnimljeno shvati šta još želi. U busu se, kaže, najčešće rađaju ideje.

“Što se tiče artista sa kojima se nadam da ću u jednom trenutku moći da sarađujem, posebno mi se dopada Džimenik, jako mi se sviđa muzika koju ona pravi i emocija koju prenosi. Jedva čekam da i ona dobije još veću publiku i sigurna sam da hoće. Takođe, Tam je super. Pored njih dve, Senida - ono što je ona uradila i što je pogurala scenu za žene zaista je ključna stvar.”

Ona dodaje, “Takođe i MadMia, sa njom naravno uvek, njen vokal obožavam i ona ume da prenese tu neku malo težu emociju, ali to je njen stil i ona to jako dobro radi. Au… pa navela sam samo žene!” zaključuje ona uz smeh.

Naravno, kaže da je dosad odlično sarađivala i sa muškarcima, ali naglašava da je u ovoj industriji neophodno da budeš jača kao osoba da bi se izborila za ono što želiš. “Dešava se da mi predlože da menjam tekstove, iako nikada do sada nisam imala loše iskustvo - najčešće kažem, boli me kurac, moj je tekst, ne dam da se menja, meni ima razloga i smisla da piše kao što piše”, zaključila je Trixie.

Hvala Teodori na predivnom razgovoru i Teodoru na fotografijama koje su učinile da ovaj članak bude baš onakav kakva je i Teodora - nesvakidašnji.