“Želimo da se osnažimo, a ne da budemo žrtve” kažu učesnice besplatnog seminara samoodbrane za žene

Svedoci smo vremena u kom ljudi - pre svega žene - postaju sve manje bezbedne. Informacije o raznim napadima i silovanjima koje nam se svakodnevno plasiraju u medijima dodatno nam ulivaju strah, a vest da je višestruki silovatelj pušten na slobodu, izazvala je burne reakcije koje su rezultovale protestima. Devojke se ne osećaju bezbedno i čine sve što je u njihovoj moći da zaštite sebe od ovakvih stvari. 

Iako smo mi, žene, fizički po prirodi možda slabiji pol, možemo ipak pronaći način da se bar delimično zaštitimo, a jedan od njih je upravo samoodbrana. Smatram da učenje ovih veština može biti veoma korisno, kako u realnoj situaciji odbrane, ali se može primeniti i na neke druge sfere života. Najpre, podići ćemo svoje samopouzdanje, suočićemo se sa strahom i prevazići ga, a i na kraju, može doprineti boljem fizičkom izgledu.

Tužna je činjenica to što se sve manje osećamo sigurno koračajući ulicama grada kao što je Beograd. Strah možda jeste sveprisutan i ne smemo dozvoliti da nas obuzme, ali život u strahu definitivno nije opcija. U želji da ga zajedno pobedimo, kao i da se suočimo s njim, pridružila sam grupi hrabrih žena koje su odvažno rešile da ništa ne prepuštaju slučaju na ovom seminaru u nedelju. U znak podrške, želela sam da prisustvujem i izveštavam sa ovog događaja, a i uz dobar provod, ujedno naučim nešto novo.

Odziv na ovaj besplatan seminar samoodbrane za žene, održan u nedelju u 11 časova u Ahilej borilačkoj akademiji, bio je veliki. Oko šezdeset žena svih uzrasta napunilo je skoro celu salu. Svako je imao priliku da pronađe sparing partnera po svojoj meri, a ujedno i da se zabavi. Bilo je tu dosta smeha i zabave, kao i sklapanje novih poznanstava. Naravno, niko nije bio povređen, jer smo se svi trudili da budemo što nežniji. Na licima učesnica moglo se videti oduševljenje, a ovaj klub je nakon ovoga dobio i mnoge nove polaznice.

Motivi učestvovanja u ovoj akciji bili su različiti. U razgovoru sa njima može se primetiti da se osećaju sigurnije nakon seminara, pogotovo one koje nisu imale ranije priliku da se oprobaju u nekoj borilačkoj veštini. Jedna od njih je za VICE rekla da joj je upravo to bio glavni razlog dolaska na ovaj događaj: “Oduvek sam htela da isprobam borilačke sportove, a i u poslednje vreme čitava, je li, priča koja se podigla oko aktuelnih dešavanja, dodatno me je motivisala”.

Dodale su i da je, osim osnaživanja i osposobljavanja žena ovakvim veštinama, potrebno i veće angažovanje društva, odnosno dizanje svesti o tome koliko je važno da se osećamo bezbedno, kao i da stanemo na put nasilju nad ženama. Glavna stvar je da se žene povežu, kao i svake manjinske grupe. “One su se pobunile, što možda trenutno i nije toliko veliki korak, ali svakako je veoma značajan, jer znamo da su sve velike revolucije počele malim koracima. Želimo da se osnažimo, a ne da budemo žrtve i definitivno ne želimo više da budemo laka meta”, izjavile su za VICE.

Gijon (Gile) Huni, osnivač Kimura borilačke akademije, rekao nam je nešto više o svom klubu, kao i o brazilskoj džiju-džici, koju smo imali prilike da probamo na ovom seminaru. On takođe smatra da bi svaka žena trebalo da poznaje bar osnove neke borilačke veštine. Moramo da znamo da se branimo, jer život je, kako kaže, surov, nažalost. 

Ovo je jako zgodna veština, pogotovo za one koji nisu toliko fizički spremni da se suprotstave nekom ko je jači od njih, a osim toga, veoma je pristupačna i običnom čoveku, što je izdvaja od ostalih borilačkih veština. Brazilska džiju-džicu (BJJ) je veština u okviru MMA (mešovite borilačke veštine) i deli se na dve grane sa i bez kimona, gi i no gi. U stojećem stavu najčešće se koriste tehnike boksa i karatea, a za obaranje protivnika rvačke i džudo tehnike.

Razgovarali smo sa Gijonom, kao i sa još nekoliko učesnica, kako bi za VICE prenele svoje utiske sa ovog događaja, ali i sa dugogodišnjim članovima kluba. 

VICE: Recite nam nešto više o Vašem klubu, kao i kako ste došli na ideju da napravite ovaj seminar?

Gijom: Klub postoji već osam godina. Otvorio sam ga 2014. godine. Treniram džiju-džicu već dvadeset godina. Počeo sam u Parizu, bio sam dosta puta u Brazilu, takmičio se i hteo sam da otvorim klub da bih pokazao moj način učenja ove veštine. Ne samo to, velika motivacija mi je bilo društvo. Imam oko 130 učenka i to su sve moji drugari, dolaze ovde na trening i super je atmosfera.

Hteo sam da napravim taj seminar za žene zato što, pre svega, imam ćerku, ženu, sestre i hoću i da drugim ženama pokažem to da bi se one osećale bezbednije. Ovo je lud svet u kom živimo sad i bolje je da znaš da se braniš nego da ne znaš. Možeš da budeš miroljubiv, ali ako te neko napadne trebalo bi da umeš da se obraniš. Dakle, hteo sam da pomognem.

Radite jako lepu i humanu stvar time što ste organizovali ovaj događaj potpuno besplatno. Znamo šta se dešava ovih dana, pre svega, mislim na proteste žena koje se bore za svoja prava i slobodu kretanja. Da li su Vas možda ta dešavanja dodatno motivisala na ovaj poduhvat?

Iskren da budem, ne pratim toliko vesti, ali sam dobio puno poruka od žena koje su me pitale da li možemo da dođemo na trening i tako sam došao na ideju - što da ne uradim neki besplatan seminar. Eto, to bi bio razlog, hteo sam da pomognem.

Koji je bio Vaš krajnji cilj i zadatak nakon ovog seminara? Da li mislite da ste ga ispunili i da li ste zadovoljni postignutim?

Hteo sam da pokažem neki uvod u džiju-džicu, da nauče neke osnovne stvari. Kao što sam već i pomenuo, te žene danas svakako znaju više, ali to nije dovoljno još uvek. Ako hoćeš da vladaš time, mora da se vežba bar tri puta nedeljno. Kroz taj trening imaš i bolju fizičku spremnost, a kada si fizički spremna, imaš više samopouzdanja i definitivno manje problema u životu. Nisi više žrtva.

Kada kukavica hoće da te napadne i kada vidi tvoj stav, odustaće, jer će videti da si spremna, preći će na neku drugu žrtvu, nažalost. Uvek je bolje da znaš ove veštine i da na taj način pokažeš da nisi laka meta.

VICE: Kako Vam se dopao ovaj seminar i da li su Vaša očekivanja ispunjena?

Jelena: Da, fantastično je i očekivanja su premašena. Prešli smo dosta tehnika koje su sigurno korisne, a i momci su fantastični, tako da sam prezadovoljna.

VICE: Šta Vam se najviše dopalo na ovom seminaru? Da li se osećate sigurnije?

Milica: Treneri su veoma pristupačni i svima nama su se posvetili maksimalno. Nikada ranije nisam probala džiju-džicu, doduše moji prijatelji koji treniraju to nešto malo su mi pokazivali, ali nije isto kada ti neko ko nije trener i neko ko jeste objašnjava, zato što oni ne razumeju da ja nešto ne mogu da uradim. Treneri, sa druge strane, stalno se susreću sa početnicima i samim tim imaju više razumevanja.

Takođe, ono što mi je bilo jako interesantno je to što sam prvi put mogla da vežbam sa nekim ko je moje konstitucije, dakle, sa nekim ko je pribižno moje visine i težine, jer mnoge stvari nisam mogla ni da probam sa nekim ko je dosta teži od mene. Shvatila sam kako zahvati funkcionišu i osećam se malo bezbednije. Druge devojke koje su bile ovde su jako fine i kada nešto razumeju, a ja ne, onda mi one objasne i obrnuto. Sve u svemu, bila je jako lepa atmosfera.

VICE: Budući da si dugogodišnji član ovog kluba, reci mi da li smatraš da bi svaka žena trebalo da zna bar osnove neke borilačke veštine?

Tara: Svakako da smatram. Naravno, nije baš normalno očekivati da svaka žena mora to da zna, ali pošto živimo u vremenu u kom živimo, mislim da bi trebalo, najpre zbog svoje bezbednosti.

Da li misliš da bi ovakve akcije trebalo da se organizuju češće?

Da, naravno. Neke žene ovde nisu imale pojma šta je brazilski džiju-džicu i sada kada znaju, neke od njih će možda da nastave da treniraju i osećaće se sve bezbednije. Svakako je dobro i za fizičku aktivnost. Mislim da to može i da se organizuje i u okviru ostalih borilačkih sportova, pa se možda nekome svidi nešto drugo, a ne džiju-džicu, ali svakako je korisno.

VICE: I Vi ste već dugo član ovog kluba. Kako ste uopšte došli na ideju da trenirate neki borilački sport?

Iva: Sasvim slučajno. Trenirala sam fajt-fit. To je kombinacija fitnesa i boksa. Međutim, u sred pandemije zatvorili su sve klubove i jedino je Ahilej radio. Nisam ni znala nešto mnogo o tome. Znala sam da se tu ljudi neki valjaju u kimonima. Bila sam stava da ostajem ovde po svaku cenu. I tako sam krenula da rolam sa nekim muškarcima i to je to. Zaljubila sam se manje-više na prvi pogled u sport i ostala, evo već dve godine.

Takođe, bila sam inspirisana kimonima koji su ovde i koji mi se nisu svideli, jer su bili neudobni. Krenula sam da dizajniram svoja i da razmišljam uopšte o toj nekoj vrsti osnaženja žena. Svi su mi se smejali prvi dan kad sam došla u kimonu koji izgleda kao pižama, da bi ih na kraju svi naručili. Tako da, što se tiče životne inspiracije, ja sam je ovde stekla u ovom periodu života. A radila sam neke uzbudljive stvari i iz filmskog sveta sam. Međutim, ovo je uspelo da prevaziđe sve te neke ranije faze i da se jako dobro uklopi u sve to. 

Da li ste zadovoljni kako je prošao seminar koji je Vaš klub organizovao?

Strava mi je bilo da vidim sve ove žene. Nas ima, tako, jedna, dve, tri i to je to, naspram trideset muškaraca. Potpuno je bilo vau, kako sve miriše. Dođeš ovde i potpuno neka druga dimenzija. Stvarno bi strava bilo da žene treniraju, pre svega, zbog samopouzdanja. Ovo može da ima mnogo veći efekat nego da se gleda samo kao samoodbrana.

Ta vrsta samopouzdanja onda služi i za život. Gde god da ti fali, uspećeš iz ovoga da izvućeš, a to je nešto što nema cenu. Ovo se dobija u toj svakodnevnoj borbi, koja traje, ništa nije preko noći. Mislim da žene kapiraju te stvari. One možda jesu fizički slabije, ali su izdržljivije. One kada osete da mogu i da imaju to u sebi jednostavno će to znati da iskoriste.

*Ime sagovornice izmenjeno na njen zahtev

Hvala Ahilej borilačkom klubu, Gijomu Huniju i sagovornicama!