Kako je Relja Popović uspešno unovčio nostalgiju svojih fanova

Čini se da srpski pevač Relja Popović zaista voli da zbunjuje svoju publiku. U petak, 15. jula je na svojoj Instagram stranici najavio svoju novu pesmu sa kolegom skrivenog identiteta. Fanovima je ostavio trag da je u pitanju ime od pet slova, a najava je sadržala i isečak mladog Relje iz spota za pesmu Beograd of Elitnih odreda. Post je ubrzo postao preplavljen komentarima i svi su mislili isto: misteriozni pevač je sigurno Vlada Matović. 

Međutim, kada je osvanuo 18. jul, datum izlaska nove pesme, identitet pevača šokirao je sve. U pitanju je bio mladi reper Igor Panić, poznat pod umetničkim imenom Nucci. Pesma Zovite doktore predstavlja mešavinu popa 2010-ih i modernog repa, na trenutke neodoljivo podsećajući na nekadašnje hitove Elitnih odreda. Međutim, od Vlade Matovića, voljenog Wonte, ni traga ni glasa. 

Malo je reći da su fanovi bili razočarani ovim otkrićem. Društvene mreže i dalje vrve od komentara i reakcija, ne toliko na pesmu koliko na strateški potez Relje Popovića. Teško je naći pozitivan komentar na YouTube-u, ljudi uglavnom izražavaju svoje nezadovoljstvo ili kopiraju čitave tekstove pesama Elitnih odreda, a dosta fanova se ironično zahvaljuje pevačima na pesmi koja je ’razočarala ceo Balkan’. Isto stanje opšteg haosa je i na Reljinom Instagram nalogu gde fanovi uporno pitaju gde je Vlada i tvrde da ovu prevaru nikada neće oprostiti. Moj favorit je ipak ’ti si jedan od razloga zašto nikada ne treba vjerovati muškarcima!’

Ne možemo reći da su se fanovi bez razloga nadali pomirenju grupe. Promena frizure nalik onoj iz 2012, isečak iz starog spota i građenje napetosti danima delovali su kao jasni znaci moguće saradnje između Relje i Vlade. Uz to, već sedam godina od raspada Elitnih odreda, a samim tim i sedam godina upornog ispitivanja ima li nade za povratak, ni od jednog člana nije izrečeno jasno ’ne’ na ova pitanja. Ipak, fanovi se i dalje nadaju, a izgleda da je ta nada sada iskorišćena protiv njih. 

Reljin potez nije originalan. Nostalgija se koristi kao marketinški trik već neko vreme i pokazuje pozitivne rezultate. Ona izaziva osećaj poznatog kod potrošača, predstavlja trenutak komfora u haotičnom svetu današnjice. Potrošač se emotivno povezuje sa proizvodom, a samim tim i sa kompanijom. Klasičan primer su reklame koje prikazuju različite scene iz detinjstva (praznike, večere s porodicom, đačke dane...), povratak starih logoa ili proizvoda, kao i upotreba starih muzičkih hitova. 

Nostalgija se koristi kao mamac i u pop kulturi, uz brojne moderne adaptacije starih serija ili filmova. Nekadašnji crtaći sada postaju igrane tinejdž drame (Fate: the Winx Saga na Netfliksu), igre za decu prelaze u formu aplikacije (PokemonGo), a muzički umetnici pokušavaju da svojom muzikom i modnim stilom bar na kratko ponovo ožive devedesete (Sour od Olivije Rodrigo). Dok su neki od ovih pokušaja manje a neki više uspešni, oni i dalje bude znatiželju kod publike, potrebu da se odgleda barem jedna epizoda ili odsluša barem jedna pesma u nadi da će njhovo unutrašnje dete biti zadovoljeno. 

I Relja Popović je prepoznao ovu taktiku i iskoristio je u svoju korist. Zovite doktore je pesma čiji jedini gas je nostalgija. U njoj Relja pušta svoj glas na dugim notama, kao što je to radio u Elitnim odredima, i izbegava rep koji je obeležio njegovu solo diskografiju. Čak i stihovi pesme prizivaju sećanje na nekadašnji dvojac – kada Relja kaže ’znao sam i onda da ne živi se od snova’ ne možemo a da se ne prisetimo teksta pesme Beograd iz 2011. ’sve je bilo kao san, ona lepa a ja mlad, al od snova se ne živi’. 

Uprkos besu fanova i obećanjima da neće slušati pesmu, Reljin marketing je bio i više nego uspešan. U trenutku pisanja ovog teksta, spot za Zovite doktore broji preko 2.1 miliona pregleda i zauzima drugo mesto u trendingu, a najava pesme na Instagramu od 15. jula ima preko pola miliona pregleda. Poređenja radi, najave za najskorije Reljine pesme Dizajner i Do zore imaju tek preko 100 000 pregleda, a po pregledima na YouTube-u nova pesma im se lagano približava. U tome je neodoljivi zov nostalgije, koje je u komercijalnom smislu samo druga reč za “poznato se lakše prodaje”. Zato imamo sve više ovakvih poteza. Zato su npr. skoro svi novi holivudski filmovi ili rimejkovi ili franšize.

Igranje sa osećanjima publike je dvosekli mač. Uspeh i popularnost pesme se verovatno neće ovde i zaustaviti, ali poverenje velikog dela fanova zauvek je izgubljeno. Pitanje je da li vredi kockati se time, a možda je još veće pitanje zašto mi, kao publika, uporno verujemo da su naša osećanja i ukusi bitni izvođačima. Samim slušanjem pesme, komentarisanjem i reakcijom dajemo svoj doprinos njenoj popularnosti i uspehu. Bilo da je taj komentar pozitivan ili ne, da li smo očekivali da Vlada Matović iskoči iz nekog žbuna i otpeva svoju strofu, apsolutno je nebitno, jer smo mi svoju glavnu ulogu kao potrošači već obavili. Možda je i vreme da prihvatimo savet Relje Popovića i da shvatimo da se od snova ipak ne živi.