Hipohondrija je mnogo ozbiljniji problem nego prosto umišljanje da si bolestan

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Español.

Hajde da popričamo o strahu, zdravlju, i tome zbog čega mnogi od nas posežu za kompjuterom kako bi guglali simptome i saznali šta nam to nije u redu sa zdravljem. Hajde da popričamo o večerima tokom kojih smo smarali sebe i svoje prijatelje zbog onoga što smo saznali tokom guglanja svojih simptoma. Hajde da popričamo o hipohondriji.

Živimo u svetu gde su određene reči i koncepti u svakodnevnoj upotrebi, iako mnogi od nas nemaju medicinsku pozadinu koja bi nam omogućila da znamo kako i kada da ih koristimo. Povezujemo simptome sa bolestima i pokušavamo da smislimo rešenje za njih, bez toga da se konsultujemo sa profesionalcima. Govorimo sebi i drugima o tome kako znamo šta je sa našim telima i zdravljem, da znamo šta se tu zapravo dešava.

Ovakva vrsta zdravstvene anksioznosti može dovesti do toga da vas nazovu - ili da vi nekog drugog nazovete - hipohondrom. Ali, šta je zapravo hipohondrija? Šta su simptomi i šta možemo da uradimo po tom pitanju? Pitali smo Santjaga Levina, predsednika argentinske Asocijacije psihijatara (AAP) da nam dopuni znanje o ovim temama.

VICE: Šta tačno znači reč hipohondrija?
Santjago Levin: Svakodnevni govor može promeniti značenje tehničkih medicinskih termina. Razmislite, na primer, o opsesivno-kompulsivnom poremećaju. Čućete ljude kako sebi dijagnostikuju ovim poremećajem, čak i kada samo imaju neko tikova ili možda neko repetitivno ponašanje.

Hipohondrija, u strogom smislu, nije samo kada ste zabrinuti za svoje zdravlje. To ne znači biti uplašen da ćete oboleti od neke teške bolesti. Niti je u pitanju slučaj kada se usred globalne pandemije koja menja svet osećate zabrinuto. Zdravstvena anksioznost u ovakvoj situaciji u kojoj mi živimo je potpuno normalna, prikladna i očekivana.

Prava hipohondrija je mnogo manje učestala nego ovakve malopre opisane vrste anksioznosti. U pitanju je prava mentalna bolest koja se može ispoljiti u različitim oblicima i u različitim stepenima zastupljenosti. Može biti deo depresije, može biti deo nekog od poremećaja ličnosti, može biti deo psihoze. Ipak, može se javljati i u blagim i povremenim formama, kao deo normalnog, očekivanog odgovora na vremena u kojim živimo. Ipak, ono što moram da naglasim je da nikada nije dobra ideja patologizovati svakodnevni život. Što znači pretvarati normalna, životna iskustva u patološka.

Kako neko da zna da zaista proživljava hipohondriju?
Ta osoba verovano konstantno pati, oseća puno anksioznosti koja je praćena depresijom, a ideja o bolesti deluje neizbežno. Pravi hipohondri konstantno konsultuju profesionalce i nikada, ali nikada ne nalaze odgovore koje traže. Treba naglasiti, takođe, i da to što je neko hipohondar ne mora da znači da ne može da se i zaista razboli fizički. Ove dve stvari se ne isključuju međusobno.

Postoji li neki lek ili terapija?
Da. Terapija zavisi od različitih dijagnoza, što znači da se prouči poreklo i ozbiljnost ovih simptoma. Ukoliko je hipohondrija u kontekstu depresije, onda lečimo depresiju. Obično postoji psihoterapeutski aspekt lečenja takođe, što je dopuna farmakološkom elementu. U mnogim slučajevima simptomi hipohondrije postaju bolji uz lečenje, ali neki slučajevi su zaista, zaista teški za lečenje. Oni nisu česti, ali predstavljaju pravi izazov.

Da li je moguće da su simptomi hipohondrije izazvani globalno socijalnim kontekstom, poput onog u kome trenutno živimo?
Očigledno, globalna zdravstvena kriza poput ove utiče na sve nas. Nijedan deo sveta iz ove pandemije ne izlazi neoštećen kada se radi o mentalnom zdravlju.

Zapravo, prošle godine je generalni sekretar UN, Antonio Guteres pozvao sve nacije širom sveta da povećaju budžete za mentalno zdravlje u pokušaju da se umanje posledice globalne krize mentalnog zdravlja. 

Iz perspektive mentalnog zdravlja, pandemija je nekim ljudima učinila uslugu. Govorim o onima kojima već teško pada sastajanje sa ljudima; njima su restriktivne mere uvedene od početka ove godine mogle biti korisne. Ipak, ovo je veoma mala grupa ljudi i većina je propatila i nastavlja da pati zbog zdravstvene katastrofe koja nam je promenila živote - individualno i kolektivno - i to na veoma radikalan način, a ovo uključuje i ljude koji pate od oboljenja koja prate i simptomi hipohondrije.

Da li imate bilo kakav savet za one ljude koji počinju da se suočavaju sa ovim problemom?
Moj savet je jednostavan: Ukoliko vas ono što se dešava zaista brine, stvara pravi nemir i sprečava vas da spavate noću i aktivno snižava kvaltitet vašeg života, pravi je momenat da potražite pomoć profesionalca. Problem koji se podeli je problem koji je već do pola rešen.