Tekst je prvobitno objavljen na TONIC
U dve sam stvari sigurna. 1. Sa svojim telefonom imam štetnu, destruktivnu, adiktivnu vezu; i 2) Tu vezu nikad neću okončati.
Videos by VICE
Ostaću zavisna, ali ne zato što bih presvisla bez Kanjeovog novog tvita ili slike nove kuce drugarice iz srednje škole. Kao radoholična urednica malog alternativnog nedeljnika, ja stvarno ne mogu sebi da priuštim isključenje koje mi je potrebno – propustila bih ključne mejlove ili vesti.
Znači ne, nisam u prilici da telefon ostavim u drugoj sobi kako bih samoj sebi posvetila sat vremena, ili kakva su se već sranja radila u tom osamnaestom veku. Ipak, da li je moguće pametnije ga koristiti? Džejms Roberts sa Univerziteta Bejlor tvrdi da jeste, i da čak nisu neophodne drastične metode. Ovaj stručnjak za pitanja zavisnosti od telefona nudi sledeće poređenje: „Ako su Holanđani mogli da isuše tlo na negativnoj nadmorskoj visini korak po korak, možemo i mi da povratimo kontrolu nad telefonom na isti način. Malo po malo, moguće je razviti zdraviji odnos sa tehnologijom.“
Evo koje nam metode on preporučuje.
Praćenje upotrebe
„Prvi korak ka samokontroli je svest o problemu“, ističe Roberts. Njegov pri savet za ljude koji traže pomoć glasi: upoznajte se detaljno sa učestalošću svoje upotrebe uređaja. Za tako nešto su nam na raspolaganju brojni programi – na primer Moments – čiji će te rezultat zapanjiti: nisi ni sama znala da baš toliko minuta ili sati dnevno visiš na Instagramu. „Tehnologijom protiv tehnologije“ možda zvuči nelogično, ali moguće je i ručno postići isti rezultat: počni da vodiš dnevnik. Zapiši kako se osećaš kad se latiš telefona, da li ti je dosadno, da li te hvata nervoza? Zavisnost ćeš lakše rešiti ako joj znaš uzroke. Dosadu ili nesigurnost možeš da pokušaš da ublažiš na druge, manje štetne načine: na stolu te verovatno čeka ona knjiga koju već sto godina nisi ni dotakla.
Ograničenja upotrebe uz eksternu kontrolu
Ako već koristiš aplikacije koje ti mere upotrebu, u njima obično možeš i da postaviš ograničenja: telefon će te tako sam sprečiti da selo popodne čukaš po Instagramu ili listaš poslednjih hiljadu tvitova dečkove bivše. „Ne mora se prekinuti na suvo – to mislim da nikad ne uspeva“, kaže Roberts kome sam zbog te ograde večno zahvalna. „Samo treba naći pravu meru. Postaviti granice.“
Automatizovana obaveštenja, ne samo kad ste na odmoru
Znaš ono olakšanje kad se najzad nađeš u prilici da postaviš „nije dostupna“ automatizovan odgovor pre nego što odeš na godišnji? Ovaj sistem moguće je primeniti i u drugim prilikama, ne samo na plaži. Čak i a ko ti posao ili šef zahtevaju da si im skoro uvek na raspolaganju, Roberts preporučuje da se ovakve poruke postave u prevozu, za stolom, il tokom treninga. „Bitno im je da znaju gde si, jel‘ tako? Ako im odgovara poruka koja kaže da si trenutno u kolima ili sa porodicom, oni će znati da si ozbiljna i odgovorna osoba iako baš u tom trenutku ne mogu da te dobiju.“
Oslanjanje na druge ljude
„Naše ponašanje se najlakše menja na osnovu takozvanog društvenog ugovora“, tvrdi Roberts. Možda ovo zvuči previše ekstremno, ali… dešava se da neprekidno skrolovanje po Tviteru ostavi traga na odnos sa prijateljima i voljenom osobom. (Šta da radiš, zabavnije ti je da čitaš kako se ljudi sprdaju sa Tedom Kruzom nego da gledaš Netfliks dokumentarac za koji ste se odlučili.)
Roberts ističe da nam osobe do kojih nam je stalo daju osećaj odgovornosti, što u velikoj meri pomaže. „Nisi sama protiv celog sveta; obično su tu i drugi ljudi koji ti žele dobro.“ Ugovor koji treba sklopiti sa sebi najbližima može biti u pisanom obliku, gde se jasno definiše ponašanje koje želiš i koje ne želiš. Možeš čak da zacrtaš sebi nagrade i kazne, npr. „Ako pogledam telefon za večerom, moram sama da platim račun.“
Postavljanje stvarnih, merljivih, realističnih ciljeva
Ne vredi sebi onako neodređeno kenjati kako bi stvarno bio red da manje vremena traćiš na Fejsbuku. „Sastavni deo samokontrole su jasno definisani ciljevi“, kaže Roberts. „Kaži sebi, danas imam pravo da pošaljem samo toliko i toliko poruka. Ili, danas ću na društvene mreže da odvojim tačno toliko sati. To su jedini podsetnici koji imaju efekta.
