​Seks radnica upoređuje beleške sa žigolom

Cimerka mi je nedavno poslala link za Cowboys4Angels, sajt za mušku pratnju za žene.

„Trebalo bi jedno veče da se napijemo i pozovemo ove tipove!"

I cimerka i ja radimo kao poslovna pratnja. Razgovarale smo koliko je važno da imamo odgovarajuću dinamiku seksa da bismo uživale u svom poslu. To je pitanje mentalnog zdravlja. Moj rokovnik je ipak sasvim solidno popunjen, što dovodi u pitanje opravdanost plaćanja za seks, ali ja u ime ženske solidarnosti radim apsurdne stvari, i zbog toga večeras u sedam imam zakazan sastanak sa Tomom.

Umorna sam. Dan ranije sam radila celu noć, bila sam sa bistrim i neobično pričljivim advokatom koji je preplatio kada mi je zakazao sastanak za dva ujutru, i od tog šteka "poklanjam" 650 dolara da provedem dva sata sa klincem koji izgleda kao da peva u dečačkom bendu.

Prijateljica je pogledala moju razglavljenu majicu i farmerke. „Stvarno ćeš to da obučeš?"

„Ćuti" Ja plaćam NJEMU."

Procedura zakazivanja mi je dala odgovor na oba pitanja: kako ovakvi sajtovi procenjuju ko su žene koje bi da se zabave i kako znaju da neko ne radi za policiju? Tako štu uzimaju depozit, naravno. Uzeli su mi broj kreditne kartice, puno ime, adresu i sve po redu. Agencije za poslovnu pratnju rade pod pretpostavkom da policajci koji se bave porocima ne koriste kreditne kartice da bi nekoga uhapsili, ne koriste prava imena, i to što je nezakonito da se lažno predstavljaju. Nikada nisam čula da su banke izdavale lažne kreditne kartice, osim u federalnim slučajevima visokog profila.

Želela sam samo sat vremena (ćaskanje i seks mogu lako da se uklope u sat vremena, začudo), ali da nisam zakazala dva sata, morala bih sa svojim pratiocem da se nađem u javnosti da se upoznamo. Da bi stvar bila „ličnija" i u mom stanu, minimum je bio dva sata („ličnije" je najzašećereniji eufemizam koji sam ikada čula u ovom kontekstu, i simpatičan mi je).

Tražila sam nekoga visokog i duhovitog. Nekog visokog dva i deset? Bio bi dobar osećaj pothranjivati fetiš visine u odgovarajućem kontekstu. Ali nisu imali nikoga toliko visokog. Preporučili su mi Trenta, koji je imao smisao za humor rođenog Njujorčanina. Ne slikama na sajtu, Trent izgleda blistavo i lepo je građen, ali je pomalo ličio na tipa koji je prema meni u srednjoj školi bio zao. Ne. Ali prihvatila sam sledeću preporuku: Tom je isklesan i dovoljno je lep da se pojavi u spotu Tejlor Svift. Na sajtu je pored biografije imao samo jednu sliku, na kojoj nosi nešto što izgleda kao blejzer od teksasa, i imao je napućena usta. Možda nije moj tip, ali trebalo bi da verujem profesionalcima.

Sajt im izgleda kao da je dizajniran 2002. godine. Zapravo, ja sam 2002. godine dizajnirala jedan sajt za poslovnu pratnju, i pored njega Cowboys4Angels izgleda kao da je neko bacio lutke Kena i igračke na sklapanje na krevet prekriven jorganom. Svi muškarci sa sajta su u Las Vegasu, gde učestvuju u rijaliti programu na Šoutajmu pod imenom Žigoloi. Potpuno se uklapaju u stereotip: mnogo napumpanih mišića, vatrenih pogleda u kameru i trbušnjaka na kojima biste mogli da rendate sir. Jedan ima kosu skoro do dupeta. Drugi je odeven u kožu i nosi pastelne košulje koje mu se slažu sa izvučenim pramenovima. Izgleda da misle da takve jakne izazivaju uzbuđenje kod žena.

Momci iz Žigola su fotografisani pod punim svetlom, nema zamućenja i senki, a bizarno je da su i fotografije klijenata takve. Stara, dobra priča da novac prelazi iz ruke u ruku samo zbog druženja i da šta god drugo da se dogodi radi dvoje saglasnih, odraslih ljudi, ovde je posebno nategnuta. Možda je legalnost briga odeljenja za saglasnost. Ili se možda pretpostavlja da je zbog zamene pola bilo kakav seks potpuno dobrovoljan.

Ima dosta iskrenih priča pred kamerama o ženskoj požudi i o tome kako niko nema vremena da izlazi. U pitanju je odličan televizijski program: savršen odnos erotske fascinacije i odvratnosti.

Na dan zakazanog sastanka, dok sam jurcala unaokolo spremajući se, postala sam stvarno nervozna. Stan u kom živim koristim za posao. To je jedna kutija sa krevetom, noćnim stočićem, i malim „Ikeinim" kaučom. Osim tih komada nameštaja, u njemu nema ničega osim kondoma, seksualnih pomagla i oko 40 kompleta posteljina i peškira. Nikako ne bi prošao kao mesto u kojem neko zaista živi, a nisam želela da ga prepadnem, da se zapita da li će možda biti uhapšen.

Takođe se brinem i zbog onog istog nebuloznog emotivnog sranja koje sadrži i moja reklama, i počela sam da imam razumevanja za strahove svojih klijenata. Moja poslovna ličnost je „prijateljski nastrojena, entuzijastična i opojna". Brinem se da li će Tom kada se pojavi biti sumoran ili tup, i da li će rezignirano gledati po sobi, a onda me pitati gde da ga stavi. Uvek sam prezirala muškarce koji od mene traže da se pretvaram da sam napaljena, kada je očigledno da to nikako ne mogu da budem, ali sada, gledano s druge strane, to razumem. Želela bih da je ovaj klinac dobar lažov.

Kritičnija sam prema svom izgledu kada ne radim. Kosa bi mogla da mi bude sjajnija. Usne su mi pomalo suve. Mrzim kada se muškarci perutaju. Dovoljno je teško pretvarati se da te uzbuđuje „ujka Fester" i kada ne gledaš kako se neko bukvalno dezintegriše. Jesu li mi obrve zapuštene? Da li će to da mu bude gadno? Radim ono što je u mojoj moći. Dok se ogledam po praznoj sobi i razmišljam o tome da sam dvaput pomerila sastanak zbog posla, shvatam jednu stvar: ja sam loš klijent. Ovo zapravo sa sobom donosi osećaj srama. Teško je plaćati za seks, momci.

Tačno u sedam sati, dobijam poruku organizatora: Zdravo, dušo! Tom će da pozvoni na tvoja vrata za pet minuta… nadam se da si spremna da se malo zabaviš.

Nisam znala da je moguće da se još više zgrozim. Bilo je moguće. Osetila sam se ranjivo, kao da ću naići na osudu. Poređala sam novčanice od sto dolara za njega na stočiću, i otvorila sam vrata.

Tom je zaista onaj tip sa slike. Nimalo se ne pući uživo. ima krupne srneće oči i savršene zube, i poseduje eteričnu lepotu koja verovatno privlači pažnju mnogih muškaraca i petnaestogodišnjih devojčica. Nosi svileni džemper sa okruglim izrezom i uske pantalone, i izgleda neverovatno mladoliko za nekog ko ima 25 godina. Na štiklama sam iste visine kao i on. Ponudila sam mu burbon, i on je prihvatio. Ne znam da li sam želela da ga dovoljno napijem da bi se tucali, ili obrnuto.

Posle svega 30 sekundi sam mu priznala da pišem članak, i to ga je malo odbilo, što je i razumljivo. Novi ljudi su u startu nepoznanica, a sada mora da bude seksualni radnik pod lupom. Brzo sam mu rekla da i sama radim u poslovnoj pratnji. Tada me je brižljivije pogledao. Onda se zavalio na kauč i počeli smo da razgovaramo.

Tom je odrastao u malom gradu, i preselio se u Njujork kada je imao 21 godinu, da bi radio kao maneken. Učestvovao je na par modnih revija, ali je uglavnom radio za internet kampanje. Pre godinu dana je počeo da radi za Cowboys4Angels. Prvih šest meseci radio je neprekidno: provodio je vikende u San Francisku, noći u Njujorku, bio pun para i MDMA-a, i uopšte nije spavao. Poslednjih nekoliko meseci, stvari su malo usporile. Nije siguran zašto, ali zabrinut je, jer se iz Invuda preselio u skuplji stan u centru.

„Mnogo sam zaradio, ali brzo trošim", kaže. Njegova modna menadžerka ga je tog jutra pozvala i rekla mu da ga je videla na sajtu. To ga je isprepadalo. Tražio je da uklone njegove fotografije sa sajta, i da njegov profil postane privatan, da novi korisnici ne mogu da ga vide.

Potpuno je jasan po jednom pitanju: žene itekako plaćaju za seks. Verovatno ih nema toliko koliko ima muškaraca, ali ima ih dovoljno da bi on udobno živeo. Skoro sve njegove klijentkinje su u dobroj formi. Ja svakako to ne mogu da tvrdim. Pitala sam ga da li misli da je žene koje loše izgledaju sramota da se nađu s njim. To je nemoguće reći.

Pitala sam se kakve pravne probleme je imao. On kaže da je proces razgovora za posao bio opsežan. rečeno mu je da nikada ne izjavljuje ništa suviše definišuće i da ne ostavlja tragove. Klimnula sam glavom. Kada zločin nije akcija već samo namera, počinješ instinktivno da paziš šta pričaš. Pitala sam ga da li postoji žig sramote kod muške poslovne pratnje, a on mi je obazrivo odgovorio da takav žig više postoji kod žena, ali da je ipak prisutan i kod muškaraca. To je perceptivna izjava, ali shvatam da on razmišlja o mojoj reakciji pre nego što bilo šta odgovori, i da je ceo ovaj razgovor prilagođen meni. Ja na svom poslu radim to isto. Bilo je neverovatno biti na suprotnoj strani. Osećaj je kao da se povezujem sa nekim, a saznanje da je to finansijski motivisano ne menja stvar.

Tražila sam od njega da mi ispriča neke anegdote, i mnogo su luđe od mojih. Jedna konzulka sa Bliskog istoka je unajmila jednog njegovog druga na Floridi, dala mu ovlašćenje za bankovni račun i rekla da se zaljubila u njega. Momak je podigao 50 hiljada za dve nedelje „pre nego što se naljutila na njega". Jedna druga priča govori o brdu koke i četiri saudijske princeze. Redovno odlazi u San Francisko kod jedne velike zverke iz Silicijumske doline, jede u sjajnim restoranima i provodi vikende u otmenim odmaralištima. Ja nisam vidovita, ali čini mi se da govori istinu. Koliko često na sastancima ima seks? „Uvek", kaže. Iznenađena sam. Čak ni svi MOJI sastanci ne uključuju seks.

Malo smo se opustili, i dolila sam mu piće. Kada ja sedim na tom kauču, obično pokušavam da kalibrišem odbojnost ili nedostatak odbojnosti prema onome što će dogoditi, i usmeravam razgovor.

Klijenti žele da ja napravim prvi potez, ali žele da to uradim tačno kada oni misle da je trenutak pravi, tako da pratim znake kada su spremni da to obave. Tom ih ne pokazuje, a mislim da ih ne pokazujem ni ja.

Burbon nas je oboje prilično opio. Čini mi se da Tom pazi na liniju, a ni ja ništa nisam jela. Naše priče postaju manje uvijene. Pričao mi je o ženi koja ga je unajmljivala mesecima, i razvila osećanja prema njemu, a onda ga je optužila da je moralno izopačen, kada joj nije uzvratio osećanja. Ima jednu klijentkinju koja ima čvrst predbračni ugovor, a želi zbog njega da ostavi svog muža, za šta joj je on jasno rekao da je užasna ideja. Složili smo se: ljudi su čudni.

„To ti rad u poslovnoj pratnji napravi, više nego bilo šta drugo. Dezotijentiše te. Sjajno je, nikada nisam toliko zarađivao i putovao, i sve to, ali…" Zagledao se u krevet.

„Nalaziš se usred emotivne oluje mnogih ljudi", dodala sam.

„Da", rekao je.

Gledala sam u njegov fini profil i pokušavala da zamislim kako bi bilo da mu priđem bliže i kada bi nam se usne spojile. Ništa se ne slaže. On kaže da sam zgodna, da izgledam bolje od njegovih običnih klijentkinja, da sam baš zgodna, ali da su skoro sve žene koje viđa zgodne. Takođe mi je rekao da mu delujem pametno, i da ponekad mora da pribegne mentalnoj gimnastici da bi mu krv prostrujala kroz vene, ali da to kod mene svakako nije slučaj, zato što sam zgodna.

Zamišljam brdo komplimenata koje ovaj slatki klinac mora da izgovara. Pomisao da se muči zbog mene mi je bila užasna. Da li sam se toliko snažno saosećala sa njegovom rešenošću zato što je to normalno, ili zato što znam kako mu je? Ne mogu da utvrdim. Ne želim da spavam s njim; samo želim da ni njemu ni meni ne bude neprijatno. U svakom slučaju, kada je klimnuo svojom slatkom bradom ka krevetu, ja sam rekla, „možda kasnije". Mislim da je osetio olakšanje.

Dva sata su proletela. U petnaest do devet sam mu rekla da moram da obavim jedan telefonski poziv, zagrlili smo se, i on je otišao. Obično nisam toliko pekmezava kada je seks u pitanju, i nije ispalo tako zbog toga što sam na samom kraju pomislila na svoj ugled. Jednostavno mi je delovalo pogrešno.

Imala sam zakazano za deset sati, i obavila sam posao bez ikakvih problema.